Igor Rakočević: Više nemamo igračke „babaroge“

Nijedna, počevši od U16, pa sve do U20 nije osvojila medalju, bilo da je reč o Evropskom ili svetskom prvenstvu. Nažalost, krešendo je doživljen tek petim mestom seniora na Mundobasketu u Kini. Kao potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije, zadužen za muške mlađe reprezentativne selekcije, Igor Rakočević je ispunio pređašnji dogovor, postignut još pre polaska seniora u Kinu, rado pristavši na razgovor u vezi sa gotovo svim gorućim temama kada je budućnost srpske reprezentativne košarke u pitanju.

– Što se tiče perspektive nemamo nikakvu vrstu zabrinutosti; imamo izuzetno talentovane individualce poput Pokuševskog u juniorima. Ove godine jedino je U20 reprezentacije realno bila neuspešna i debelo podbacila završivši na 15. mestu. Sve ostale reprezentacije imale su legitimne pehove i ne može računati da su imale neuspehe. Kod kadeta smo svi bili svedoci načina na koji je izgubljen četvrtfinalni meč sa Špancima; bukvalno nam je oteta utakmica na kraju. Momci su imali kvalitet i definitivno su zaslužili da se nađu makar u finalu.

* Kako ste videli Matiju Belića i Nikolu Radovanovića iz te generacije, koji po individualnim kvalitetima definitivno odskaču?

– Belić i Radovanović su najtalentovaniji iz te generacije od igrača koje imamo u ovom trenutku. Ima tu i par bekova koji pokazuju neki talenat, ali fizički još uvek nisu spremni da izguraju prvenstva. Što se tiče U16 selekcije nikakvu zamerku nemamo na način igre, motiv, talenat…

* Šta se dogodilo sa generacijom U18 koja je takođe slovila za vrlo talentovanu. Činjenica je da je bilo puno otkaza od Luke Tarlaća, Nemanje Popovića….

– Išli smo na prvenstvo bez prvog centra Dušana Tanaskovića, bez prvog krila Nemanje Popovića i bez Lazara Stefanovića i Luke Tarlaća, gde je Stefanović možda mogao da bude prva izmena na spoljnim pozicijama. Šta da zamerimo selekciji koja je otišla bez tri najbitnija igrača u ekipi? Igrali su generalno dobro, imali su nekih kvalitetnih utakmica, ali bez tih igrača bilo je teško. U19 je takođe dobro odradila posao i izgubila u produžetku od Litvanije.

* Čini se da je U20 „čisto“ sportski doživela debakl?

– Ne postoji izgovor za doživljeni neuspeh pomenute generacije. Ono što je nama zasmetalo i što je predstavljalo problem jeste to da se pojavila nedisciplina i za to smo saznali tek u toku prvenstva i na samom kraju. Povodom toga ćemo implementirati nov sistem od sledeće sezone. Imaćemo po jednog čoveka u svakoj selekciji na svim prvenstvima i svim pripremama od početka do kraja. Imaćemo pravu informaciju da li negde fali voda, da li postoji određen problem… Ti novi ljudi imaće funkciju tim-menadžera.

* Da li ste bili zadovoljni izborom selektora? Stiče se utisak da se poslednjih godina vrte jedni te isti treneri.

– I to ćemo da zaokružimo sa ova četiri parametra sa kojima naša košarka u mlađim kategorijama ima problema. Mi nikada ne želimo da stavimo na stub srama ili izbacimo na videlo trenere koji su odbili da vode mlađe selekcije. Razlozi su bili razni: od privatnih, obaveza sa klubovima, umora… Imali više od 10 trenerskih imena za prošlu sezonu koji su odbili da uopšte budu u krugu kandidata za izbor selektora. Možete da zamislite da su treneri koji su ovog leta vodili selekcije zapravo bili treći ili četvrti izbor. Jedna od filozofija našeg Saveza jeste da selektori mlađih kategorija treba da isprate jedan ciklus i to pogotovo treneri koji su non-stop u zemlji, koji imaju na oku te mlađe igrače i rade sa mlađim kategorijama. Profil tih trenera su Klipa i Bućan koji u svojim klubovima rade sa svim mlađim kategorijama i imaju ih na oku, poznajući njihovu psihologiju. MI smo hteli da nastavimo saradnju sa Vladom Jovanovićem koji je dve godine pre toga osvojio zlatnu medalju, a prošle bio šesti, ali zbog obaveza u klubu nije mogao da uzme jednu od selekcija.

* Naši najveći takmaci Španci i Francuzi imali su sjajno leto. Španci su u svim mlađim kategorijama igrali makar polufinala i može se očekivati da će iz takvog kvantiteta „isplivati“ i kvalitet potreban A reprezentaciji.

– Drugi moj parametar koji ne ide nama na vodenicu jeste taj da gotovo sve te reprezentacije: Turska, Francuska, Španija uvoze igrače sa afričkog tržišta koji su fizički dve ili tri godine napredniji i ispred naših goluždravih momaka. Klasičan primer je centar turske reprezentacije u kadetima, Adem Bona koji je pet godina ispred svih naših igrača. Naš Savez ine praktikuje to, jer i mi možemo lako da dovedemo nekog iz Senegala koji ima 210 centimetara i skače do vrha table i da ga imamo za ta prvenstva, međutim mi želimo da naši klinci igraju.

* Osim u fizičkom, utisak je da naši mladi igrači zaostaju za konkurencijom u tehničkom pogledu, shvatanju igre, čak i samoj motorici.

– Treći parametar: mi ne možemo za mesec dana rada u Savezu da ispravimo deo loših navika koje igrači stiču u klubovima. Mi više nemamo igračke „babaroge“ jer sve reprezentacije kopiraju naš sistem, uvoze trenere iz Srbije i uzimaju najbolje igrače, kao Real Madrid, bukvalno iz celog sveta. Nemamo izrazito dominantne talente kao što smo imali pre 15 ili 20 godina. Zabluda je imati očekivanja da će naša reprezentacija svake godine biti dominantna. Više se ne stvaraju igrači koji će da šutnu na drugi obruč, daju neki atraktivni koš, već svi žele da stvore vojnika koji prati akciju, radi sve solidno i dobro. Treneri, ali i igrači su pod stravičnim pritiskom svojih klubova da dobijaju utakmice čak i od uzrasta pionira i onda guraju neke akscelerante koji nikada neće biti košarkaši, a tim talentovanim igračima se ne daje prostora da napreduju da razviju kreativnost.

* Ono što je bilo simptomatično za sve selekcije o kojima pričamo, jeste izuzetno loš šut za tri poena. Bilo je utakmica koje su završavane čak i na ispod 10 odsto, dok je generalno on ostao na ispod 30?

– Treneri moraju više pažnje da obraćaju na tehniku, šut, neke napadačke atribute i da ne stvaraju stalno šablonske igrače. Ne mogu svi sve da rade: ako prepoznaš u nekom igraču neverovatan talenat – treba mu ispraviti stvari koje radi loše – onda taj talenat treba oplemenjivati i raditi na njegovom pretvaranju u vrhunski kvalitet. Ne pamtim kada sam video nekog mladog igrača od 19 godina da ima ogromnu ulogu u nekom od bitnijih klubova i onda to čini veliku razliku na prvenstvu.

* Delujete poprilično realno u proceni kvaliteta naših mladih igrača, što je opet u koliziji sa onim što govore i kako ih javnosti predstavljaju njihovi menadžeri?

– To je još jedan od ovih naših parametara. Naši mladi igrači su pod stravičnim pritiskom zato što ih cepkaju sa svih strana: roditelji, menadžeri, klubovi, savetnici…Sve je to uzelo maha i mladi igrač se često izgubi u svemu tome. Odigra jednu dobru utakmicu na prvenstvu i već mu svi prognoziraju izlazak na NBA draft. Možete da zamislite šta se dešava u njegovoj glavi tada. Danas je pravi posao da ubedimo igrača da treba da dođe i odigra za reprezentaciju. Danas mladi igrači za par hiljada evra menjaju državu za koju će nastupati. Postoji ogromna razlike između kadeta i U17, U18 je na pola i U19 i U20. Kad odem da pričam sa kadetima i mlađim juniorima oni me slušaju sa velikim uvažavanjem; već kod U19 ili U20 to nije slučaj. Oni su već mislima u NBA; imaju trista savetnika, menadžere…Veoma je teško dopreti do njih dok razmišljaju da li će dati 20 poena i biti na Instagramu.

Svetski, a naši

– Osim Marija Nakića, Savez se bori da još neki mladi igrači našeg porekla zaigraju za Srbiju.

– To su momci koji imaju naše državljanstvo; jedan od klasičnih primera je Tristan Vukčević koji želi da igra za nas. Uložili smo mnogo truda i vremena kako bismo mu izvadili državljanstvo i pasoš i našom zaslugom on će od 21 godine moći da nastupa za Srbiju.

* Priča se i o Teodoru Simiću, najboljem igraču Severne Makedonije na Evropskom prvenstvu do 16 godina koji je velika perspektiva Barselone?

– Mi smo pokušali, a na njegovom ocu je i njemu da dogovore sa Košarkaškim savezom Severne Makedonije da li možemo da računamo na njega. On zaista želi da nastupa za Srbiju. Mi nijedno dete nismo zaboravili; pratimo čak i naše igrače iz Amerike, Australije…