Igra „na koš više“ za sad obećava

Nije to nikakvo čudo u zemlji koja posle fudbalskih ima najviše košarkaških selektora po glavi stanovnika, gde strast uvek nadvladava razum, a buka znanje.

Posle tri javne pripremne utakmice (četiri ukupno) četu Svetislava Pešića očekuju dve od šest jako bitnih utakmica u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, 25. avgusta u Beogradu protiv Grčke, i tri dana kasnije gostovanje Turskoj.

Poznato je da posle brodoloma protiv Belgije i Letonije Srbiji samo svih šest pobeda do kraja garantuju odlazak na svetsku smotru, a i da sledeća četiri meča neće moći da odigra u najjačem sastavu zbog antikošarkaškog nadgornjavanja Evrolige i FIBA. Naredni prioritet je Evropsko prvenstvo (1- 18. septembar).

Ne računajući dobijenu trening utakmicu iza zatvorenih vrata sa Crnom Gorom, košarkaši Srbije su imali tri baš kvalitetna iskušenja, i mnogo toga viđenog itekako je simptomatično u smislu očekivane slike ekipe u takmičarskim utakmicama. Najpre, vidljiv je rukopis Pešića i očigledna odluka da se menja sistem igre.

Srbija će evidentno mnogo trčati i pokušavati da iz tranzicije dođe do lakih poena, za tako nešto ima „i trkače i dodavače“. To se naravno zasniva na čvrstoj odbrani i kontroli defanzivnog skoka, što je protiv Slovenije viđeno na momente, protiv Italije u samom finišu, a protiv Nemačke većim delom utakmice. Jokić i Micić su tu za daleke pasove, ali i za brz prenos lopte i ciljanje skoro svih ostalih koji su u stanju da istrče kontru.

Opcija „B“ su dupla kreiranja, sa visokog posta (Micić i Jokić), ali i sa niskog (Jokić i Kalinić) što igru u napadu čini raznovrsnom i vrlo teškom za čitanje. U sve tri utakmice Srbija je dala veliki broj poena (u dve mnogo i primila) i očigledno je da će taktika biti igra na koš više, a ne manje, što je dugo bila prepoznatljiva crta naše reprezentacije.

Što ne znači da se Pešić „odrekao“ odbrane kao aduta, naprotiv. Još je nepoznato kako će konačni roster izgledati, pre svega zbog povređenih i rovitih igrača, ali se naslućuje da selektor tu neće previše rizikovati i da će se odreći svih koji ne budu u stanju za „100“ odsto. I sadašnji spisak okupljenih igrača govori da su njegov izbor oni koji su u defanzivi polivalentni, brzih nogu i respektabilne fizike, a isti takvi i u napadu, sa mnogo kretanja i čvrstine u blokovima.

Utoliko se povratak u tim Bjelice, Avramovića, pa čak i Gudurića ne čini baš verovatnim, dok je na unutrašnjim pozicijama očigledno iskustvo Jagodić Kuridže preteglo nad talentom Petruševa. Kakogod selektor odluči to ništa neće promeniti u „naslućenom“ sistemu igre gde je za udvajanje Jokića i Micića protivniku spremna kazna.

Uz varijacije na temu kad je na parketu Milutinov, ili kad Jaramaz ili Nedović preuzimaju ulogu pleja. Srbija će, što bi se laički reklo, igrati napadačku košarku, ali i u taj napad „odnegde“ treba da se krene.

Najveći defanzivni problem košarkaši Srbije imali su u odbrani šuta za tri poena, protiv Slovenije u prvom delu, protiv Italije skoro 30 minuta i na tome će se, pretpostavljamo, narednih dana najviše raditi. Bilo je i previše „ispadanja“ defanzivaca kalibra Kalinića, Jaramaza, Davidovca i najverovatnije je to još posledica neuigranosti, svakako ne manjka kvaliteta.

Bilo je s vremena na vreme i problema sa defanzivnim skokom, ali je na tom polju ipak bilo više perioda prave dominacije.

Pešić će verovatno takmičarske utamice osim možda nekih potencijalnih odlučujućih igrati sa više igrača nego što je to „uobičajeno“. Upravo zato što je sistem igre fizički izuzetno zahtevan. Videlo se i protiv Slovenije, a posebno protiv Italije, da su odlično korišćeni momenti fizičkog pada protivnika koji su prilično opteretili svoje glavne adute.

U tom smislu je bitno i u svojoj igri smanjiti oscilacije sa „izmešanom“ petorkom, a vidljivo je da u tom segmentu ima napretka.

Prijateljski mečevi su ipak jedno, a takmičarski nešto drugo, bez obzira što je i u Ljubljani i u Hamburgu itekako prštalo na parketu. Zbog toga se može reći da je meč sa Grčkom prva „prava“ provera za izabranike Svetislava Pešića. Osim kvaliteta protivnika bitan faktor za to je što se na toj utakmici igrači suočavaju i sa pritiskom rezultata, imperativom pobede, a tu će i timska hemija i karakter biti od velikog značaja.

Očigledno je da tim ima vođu, za sad izgleda da su uloge jasno podeljene, a to je posebno važno u selekcijama koje veoma retko igraju u tom sastavu.

Razbijene „dileme“ o Jokiću

I oni koji o NBA košarci nešto znaju, ali mnogo više oni koji pojma nemaju, komentarisali su moguće hendikepe na koje će dvostruki uzastopni MVP najjače lige na svetu naići u evropskoj košarci. Od manjeg terena, do odsustva defanzivne tri sekunde, od tvrđih odbrana do kompatibilnosti saigrača sa njegovom igrom.

U do sada viđenom, hendikepi nisu izašli na videlo, Jokić je igrao „kao u Denveru“, iako Srbija nije igrala kao Nagetsi, niti je to moguće i neophodno. Teren nije bio „tesan“, udvajanja pod košem Jokić je lako rešavao, malo je bio nervozan zbog odluka sudija koje su tolerisale grublju igru, ali dešavalo mu se to i u NBA. Za sada je saradnja sa saigračima veoma dobra, trebalo bi sve da bude još tečnije kako broj zajedničkih utakmica bude veći.

I da, Jokić nije imao mnogo izgubljenih lopti zbog rizičnih pasova, a i bio je vrlo ekonomičan pri njihovoj potrošnji za šut.