Igrači odlučuju da li će igrati

Sudeći po reakciji Tumbakovića deluje da je selektora više pogodio način na koji mu je Jović saopštio da neće igrati protiv Luksemburga, nego to što je isfolirao povredu u nacionalnom timu, a sutradan se na treningu Real Madrida nije žalio ni na šta.

Tumbaković je javnost obavestio da ga je Jović o povredi izvestio SMS porukom, mada se sve to odigravalo posle utakmice sa Portugalom u trenucima kada bi napadač još uvek trebalo da se nalazi u trening kampu sa reprezentacijom.

Zbog toga je ostalo nejasno zašto njih dvojica nisu uživo popričali o vrsti povrede i kako je moguće da selektor ne zna da li je igrač zaista imao zdravstvene probleme ili ne, odnosno da ga lekar nacionalnog tima nije o tome izvestio.

Na osnovu Tumbakovićevih reči u praksi ispada da je fudbaler u svakom slučaju sam odlučio da ne želi da ide u Luksemburg, a ko mu je za to dao odobrenje, da li neko drugi iz Saveza (pošto selektor očigledno nije), za sada ostaje pod znakom pitanja.

Najgori mogući scenario u ovom slučaju bio bi da je fudbaler samoinicijativno napustio nacionalni tim, pa potom putem poruke obavestio selektora o tome da je „povređen“, dok istu nije prijavio ni reprezentativnom, a kasnije ni klupskom lekaru. Podsetimo, FSS je javnost tada obavestio putem saopštenja da nekoliko igrača, među kojima je i Jović, zbog povreda neće putovati na meč u Luksemburg, te da će se ranije vratiti u svoje klubove.

Osim pitanja da li će i kada Tumbaković odlučiti da ponovo pozove Jovića, ostaje dilema šta je pravi razlog zbog koga je napadač Reala izbegao put u Luksemburg. Bivši igrač Ajntrahta je protiv Portugala ušao u igru u 87. minutu, pa ne treba isključiti mogućnost da možda nije zadovoljan svojom minutažom. Dodatni problem stvara to što je Mitrović svojim igrama zacementirao poziciju prvog napadača, a teško je verovati da će Tumbaković pristati da ponovi Krstajićev eksperiment sa dva špica koji je u Ukrajini doveo do pet primljenih golova.

Sve ovo ustvari otvara glavno pitanje – da li je FSS pogubio konce i autoritet nad mlađom generacijom igrača? Ukoliko jeste, onda je do toga verovatno doveo niz propusta u prethodne dve i po godine, od smena selektora i kapitena, pa nadalje, a najviše činjenica da su igrači još kod prošlog šefa struke navikli da im je za ulazak u nacionalni tim ponekad bitnije ko im je menadžer od toga kakve igre pružaju.