Igrale se „delije“… s ugledom srpske košarke

Kada je novinar RTS 2005. godine rečenicom „Sramota, sramota, sramota…“ zaključio komentar utakmice SCG – Francuska i na taj način opisao nastup našeg državnog tima na EP u našoj zemlji (završili takmičenje u osmini finala), bili smo ubeđeni da smo dotakli dno. Ipak, samo 11 meseci kasnije, otvorili smo nastup na Svetskom prvenstvu u Japanu porazom od „košarkaške vele sile“ Nigerije i tada ni najveći pesimisti nisu mogli da pretpostave da će naš najtrofejniji kolektivni sport veoma brzo doživeti još veći krah i dobiti šamar od koga kao nikada ranije „crveni“ pred planetarnim košarkaškim svetom.

Suđenje jeste bilo protiv nas, ali…

Očigledno loše suđenje koje je naša reprezentacija imala u sve tri utakmice na EP (posebno u susretu drugog kola protiv Grčke) je nešto na šta smo morali da budemo spremni iz dva razloga.

Kao prvo, moramo da se suočimo sa činjenicom da nakon nekoliko godina neuspeha više ne važimo za košarkašku velesilu (barem kada je reč o seniorskoj konkurenciji) pa samim tim i ne možemo očekivati da imamo „zaštitu“ kod arbitara.

Kao drugo, mora se priznati da u zlatnim godinama naše reprezentacije u novijoj istoriji (1995-2002) nismo mnogo obraćali pažnju na sudije pošto su nam uglavnom bile naklonjene. Tako su protest Litvanaca (nisu hteli da nastave finale) na EP 1995. godine ili suze Argentinaca koji su mesecima brujali o sudijskoj nepravdi u finalu SP 2002. u Indijanapolisu, u našoj zemlji ostali gotovo neprimećeni. Mi smo tada, podrazumeva se, bili zauzeti proslavljanjem titula prvaka na pomenutim takmičenjima. Slučajno ili ne, Borislav Stanković je bio prvi čovek (generalni sekretar) FIBA upravo do te 2002. koja je označena kao poslednja godina velikih uspeha naše seniorske košarke. Do tada je ceo košarkaški svet tvrdio da su upravo zbog gospodina Stankovića naši reprezentativci kod sudija zaštićena „kao beli medvedi“.

Postoji još jedna „slučajnost“ koja je direktno povezana sa utakmicom drugog kola između Srbije i Grčke a koja ujedno ima veze sa pomenutim neujednačenim sudijskim kriterijumom. To je podatak da se na čelu FIBA (Evropa) trenutno nalazi Jorgos Vasilokopulos. Po imenu i prezimenu nije teško zaključiti da gospodin „novi predsednik“ dolazi iz zemlje aktuelnih šampiona Starog kontinenta.

Teško je naći i opisati nastup naše selekcije na prvenstvu Evrope u Španiji koji se pretvorio u „trodnevni turistički izlet Andaluzijom“.

Hrvatska u transu, Rusi i Litvanci najopasniji

Trojka Marka Tomasa u poslednjim trenucima utakmice Hrvatska – Španija, učinila je da naši zapadni susedi od najvećih tragičara (nakon poraza u prvom kolu od Letonije) postanu najprijatnije iznenađenje na EP. Pobediti Španiju pred domaćom publikom je zaista veliki uspeh, ali izabranici Pepea Hernandeza i pored neočekivanog poraza, ostaju prvi favoriti za najsjajnije odličje.

Nakon što su sve reprezentacije odigrale po tri utakmice na EP, utisak je da bi najozbiljniji protivnici „crvenoj furiji“ u borbi za zlato trebali da budu Litvanci i Rusi.

Posle tri odigrana kola, 12 najboljih timova Starog kontinenta se sada seli u Madrid gde večeras počinje druga faza takmičenja.

Letonija, Poljska, Češka su uz Srbiju završile takmičenje na prvenstvu Evrope.

TABELE NOVOFORMIRANIH GRUPA DRUGE FAZE TAKMIČENJA:

GRUPA E: RUSIJA 4, HRVATSKA 4, ŠPANIJA 3, GRČKA 3, IZRAEL 2, PORTUGAL 2

Grupa F: Litvanija 4, Slovenija 4, Francuska 3, Nemačka 3, Italija 2, Turska 2.

Pre samo nepunih nedelju dana iz našeg tabora su najavljivali „osvajanje zlata“, „doček ispred Skupštine“, „proslavu uz Blek Panterse“… ali realnost koja nas je stigla u sredu uveče nakon istorijskog poraza od Izraela izgleda malo (čitaj mnogo) drugačije.

Miroslav NIKOLIĆ: Katastrofa!

Trener Hemofarma Miroslav Nikolić koji je nedavno osvojio svetsko zlato sa juniorima Srbije smatra da je rezultat seniora na EP u Španiji veoma štetan za domaću košarku.

– Zaista ne znam šta da kažem. Jednostavno, katastrofa. Pali smo psihički posle duela sa Grčkom ali je razlog poraza u trećem kolu i bespotrebno potcenjivanje Izraelaca. Nakon debakla u Španiji više nas jednostavno nema na svetskoj košarkaškoj sceni. Ovo što se desilo je mnogo loše za našu košarku – izjavio je Nikolić za Danas.

Verovatno je najlogičnije da se u ovakvom trenutku kao najveći krivci označe igrači. Međutim, ekipa u kojoj se nalazi devet debitanata ne samo da je najmanje kriva za sve što se desilo u Granadi, već je pitanje da li uopšte snosi bilo kakvu odgovornost. Mladi igrači koji su sa ponosom ovog leta nosili dres svoje zemlje definitivno će snositi najveće posledice „španske epizode“ s obzirom da su nakon pregršt medalja osvojenih u mlađim selekcijama, reprezentativnu karijeru u seniorskom pogonu otvorili na ovakav način, ali greškama drugih. Možda jedina greška „plavih“ klinaca je ta što su poverovali u euforične najave o medalji koje smo tokom leta slušali od selektora Slavnića i kapitena Gurovića.
Triling iskusnih reprezentativaca Jarić, Gurović, Miličić je igrama na EP u potpunosti razočarao, ali niko ne može da im zameri na odnosu prema reprezentativnom dresu. Šta više, njihov izbor da ovo leto provedu na pripremama državnog tima umesto po najluksuznijim svetskim letovalištima, treba da služi za primer svim onim košarkašima koji su Slavnićev poziv odbili sakrivajući se iza fantomskih povreda i sličnih „sramnih“ opravdanja…
Propusta koje je Zoran Slavnić pravio od kada je pre samo tri meseca preuzeo kormilo reprezentacije ima mnogo. Odricanje igrača poput Vujanića, Popovića, Marinovića…. u momentu kada se tim sastavlja „s konca i konopca“ je u najmanju ruku bilo čudno. Ipak, ono što je možda i najviše zasmetalo svim ljubiteljima košarke u našoj zemlji je neozbiljnost koju je Slavnić konstantno pokazivao tokom priprema. Brojne konferencije za novinare u kojima se Slavnić služio raznim glupostima, obmanjivanjima i neuspelim šalama najviše promovišući samog sebe kao i pominjanje: Islanda, moskitosa koji su trebali da se pretvore u komarce, bumbare ili šta već… je nešto što našoj košarci zaista nije bilo potrebno.
Iako su sve kritike javnosti (sa pravom) upućene na adresu „veselog selektora“ Zorana Slavnića, krivaca i razloga za debakl Srbije u njenom prvom, istorijskom nastupu ima mnogo više.
Prvi koji bi trebali da se „pogledaju u ogledalo“ su igrači koji su ovog leta odustali od nastupa za reprezentaciju. Te „velike patriote“ (ne treba pominjati imena, pošto je jasno o kome se radi) su prethodnih godina bili najglasniji u pričama da je jako teško igrati za zemlju koja nema grb, himnu, zastavu… To međutim isto važi i za brojne „velike“ trenere koji se već godinama unazad ograđuju od reprezentacije.
Ipak, oni koji su glavni krivci za dugogodišnju tragediju domaće košarke su ljudi kojima se nažalost ne znaju imena, a koji su u njoj isključivo zbog ličnog interesa (odnosno novca). Ti takozvani biznismeni vuku sve konce i vladaju iz senke, a koliko su jaki najbolje svedoči podatak da su dva najveća košarkaška imena koje ova zemlja realno ima: Vlade Divac i Borislav Stanković prosto odstranjeni u pokušaju da na pravi način pomognu košarci.
Dok se košarka i sport uopšte, ne očiste od takvih likova koji uglavnom stižu iz politike, koplja će se lomiti na momcima poput Teodosića, Aleksandrova, Markovića… koji nisu zaslužili nijednu reč kritike.
Zlobnici, koji su u košarku ušli zahvaljujući sumnjivo stečenim novcima, su oni u koje treba uperiti prstom. Oni su nas „gurnuli“ u Jadransku ligu u kojoj srpski klubova prepuni talentovanih igrača popularizuju košarku po raznim Domzalama, Širokim Brijegovima (i planinama) ali i drugim „velikim košarkaškim centrima“. Posle se pitamo zašto su Hrvatska i Slovenija dva najprijatnija iznenađenja na prvenstvu Evrope, dok domaća košarka tone sve dublje i dublje.