Ima ih u Evroligi koji razmišljaju košarkaški: Crvena zvezda i Partizan stubovi su evropske košarke, više zaslužuju licencu od Nemačke i Francuske

Godinama unazad Crvena zvezda i Partizan gotovo da uopšte nisu tema za Evroligu kada je u pitanju dobijanje višegodišnje licence.

U redu „pravo prvenstva“ uvek imaju klubovi koji su u rezultatskom ali i tradicionalnom smislu na margini evropskog značaja poput Bajerna, Asvela, pa i Albe, Monaka…

Ni ove sezone narativ nije drugačiji uprkos tome što su mečevi Partizana i Crvene zvezde u Beogradskoj areni najposećeniji i to ubedljivo i što je večiti derbi postao događaj o kojem se priča širom Starog kontinenta.

Istovremenim prisustvom srpskih velikana Evroliga je mnogo dobila i o tome ne svedoče samo brojke i statistički pokazatelji već i utisci svih onih iz Evrope i sveta koji su prisustvovali ambijentu napravljenom u Beogradskoj areni od strane navijača Crvene zvezde i Partizana.

Uprkos tome, kao neko nevoljeno dete, Evroliga uporno zanemaruje crveno i crno-bele želeći da bude voljena od strane onih kojima i nije toliko zanimljiva i simpatična.

Goran Šašić godinama je već neko ko je deo najelitnijeg takmičenja, a trenutno je predsednik trenerske organizacije pri Evroligi.

U razgovoru za ruski Sport-Ekspres koji je preneo BasketNews objavio je neke zanimljive detalje koji najbolje pokazuju koliko je Evroliga, suštinski, licemerna prema Crvenoj zvezdi i Partizanu.

– Nikada nisam razumeo zašto Evroliga hoće da poveća prisustvo klubova iz Francuske, Nemačke i Velike Britanije. Smatram da treba da se fokusiramo na stubove košarke. Crvena Zvezda, Partizan, Valensija i Virtus više zaslužuju licence od klubova iz pomenutih zemalja. Pritom i više timova iz Litvanije, Rusije, Grčke i Turske zaslužuje ulogu deoničara Evrolige, pa i drugi tim i Izraela bi trebalo da ima prednost od timova iz Francuske, Nemačke i Velike Britanije – iskren je Šašić koji je naveo jedan vrlo interesantan detalj dovoljno ilustrativan u smislu da se Evroliga bukvalno udvara Nemačkoj i Francuskoj radeći trenutno na svoju štetu.

– Da li znate koliko je Evroliga dobila od TV ugovora sa Nemačkom za preko 10 godina? Nula evra. Ušli smo na francusko tržište, a sitaucija je još lošija. Organizacija mora da plati dodatno da bi se takmičenje prenosilo na francuskoj televiziji i pričamo o milionima evra. S druge strane, postoje TV ugovori sa Grčkom, Izraelom i Turskom, od kojih organizacija dobija oko 10.000.000 evra. Zato bih se fokusirao na države koje su spremne da plate velike svote novca za sadržaj, pre nego na Nemačku od koje nema nikakve zarade ili Francusku, za koju mora još i da se plati.

Šašić bi obe ruke digao za ulazak Dubaija i mnogo mu je iskrenija ta ideja, nego li „trula priča“ sa Nemačkom i Francuskom.

– Nije slučajnost što se veliki broj mečeva najboljih evropskih fudbalskih klubova sada održava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, u Kataru. Veruju da je to dobra prilika za sve. A s ozbirom da fudbal generiše značajno veće prihode, ima smisla da košarka krene tim putem. Zato dižem obe ruke uvis za projekat u Dubaiju. Naravno, bio bih srećan da se to dogodi naredne sezone, ali nije ni kraj sveta da se dogodi za dve godine.

Ruski klubovi se nadaju da bi u skorije vreme mogli da se vrate u Evroligu. Kada bi to moglo da se desi teško je predvideti, mada postoje određene indicije i iskustva iz zemalja koja su imala slična iskušenja poput nekadašnje Jugoslavije.

– Nisam tako pesimističan. Slični slučajevi su se dešavali kroz istoriju. Sredinom devedesetih Jugoslavija je bila pod sportskim sankcijama u periodu od tri godine. Prema mom mišljenju, sportske sankcije Rusiji bi takođe mogle da traju tri godine. To je moja predikcija. Ipak, nisam političar, ni predsednik države da bih mogao da odlučim, ali smatram da bi trebalo da pratimo šta radi UEFA. Čim UEFA krene sa vraćenjm ruskim klubova i reprezentativnih selekcija, to će izavati domino efekat. Nadam se da će Evroliga, kao privatna kompanija, biti jedna od prvih evropskih organizacija koje će ponovo uključiti ruske klubove.