Ima razloga za (ne)zadovoljstvo

Što je, ruku na srce, više od očekivanja nepristrasnih poznavaoca generalnih kvaliteta i trenutnih kapaciteta tima iz Humske. Većina ih je „računala“ na častan poraz pred „grobarima“ (u najbolju ruku), ne malo njih ne bi bilo zatečeno ni da je duel završen „jakom“ pobedom turskog sastava, pa su i jedni i drugi imali dobar povod i dovoljno razloga za aplauz vicešampionu Srbije. Pojedinačno, najviše Goranu Zakariću. U četvrtak uveče najkonkretnijem igraču „parnog valjka“, jer su prodori po levom krilu, centaršutevi i udarci vrlo pokretljivog i baš upornog veziste reprezentacije Bosne i Hercegovine bili najčešća pretnja iskusnijem i skupljem favoritu iz grada na Bosforu.

– U revanšu nas čeka pakao, znamo kakvi su navijači Bešiktaša. Ali, pokazali smo da možemo da igramo protiv njih. Verujem u ekipu i to da možemo da napravimo iskorak u grupu LE – zvuči optimistički paker jedinog gola, ovog leta doveden iz sarajevskog Željezničara.

Na istom talasu pozitivne energije pliva i strelac Rikardo Gomeš.

– Nismo se uplašili, bili smo ravnopravni protivnici i upravo nam ova igra u Humskoj daje nadu za revanš u Istanbulu – smatra centarforsko pojačanje iz Portugala i nije da nije u pravu, jer nedovoljno spremnom i uigranom, ali i u svakom smislu snažnijem gostu nije dozvoljeno da gospodari terenom.

Pogotovo u uvodnim dekadama oba poluvremena, obeleženih pritiscima domaćina, istina nekada isiljenim i(li) stihijskim, uz neizbežna soliranja i pojedinačne previde. Za pohvalu su i stav i žar do skora beživotnih igrača našeg jedinog preostalog kandidata za utešno UEFA takmičenje.

– Izgarali smo do poslednjeg sekunda, želeli smo tu pobedu – primetio je šef stručnog štaba napredak u odnosu na duele sa Nordsjelandom u prošlom kolu, kada su mu se izabranici teško kretali po travi, a još tromije trčali od 60. minuta do zadnjeg sudijskog zvižduka.

Ovog puta nije „poentirano“ iz prekida, što je specijalnost stečena u vreme njegovog prethodnika Miroslava Đukića, nego iz baš lepe akcije, ali se zato ponovo brljavilo u odbrani. Najžešće u istom minutu kada je vođstvo diglo na noge više od 20.000 navijača. Nije levi bek Nemanja G. Miletić bio jedini koji je kiksirao, ali je jedan od najlimitiranijih prvotimaca lošom postavkom i izostalom reakcijom aktuelizovao ranjivost tog dela zadnje linije, već par sezona bez pravog kadrovskog rešenja. I dao temu više za razmišljanje šefu stručnog štaba, čija će priprema revanša uključivati i povratak povređenog tandema Holanđana Rajana Bebela i Džermejna Lensa, te strelca pogotka spasa u dvoboju sa austrijskim LASK-om, tada isključenog Španca Alvara Negreda. Možda Bešiktaš neće biti bolji zbog ove trojice, ali će sigurno biti jači za njihovo iskustvo i klasu, što teoretski umanjuje šanse Partizana u drugih sat i po borbe sa osvajačima evropske titule sa Portugalom (Pepe, Kvarežma) i planetarnog srebra sa Hrvatskom (Vida). U praksi, pak, ništa nije isključeno. Pogotovo što je turski tim pokazao da je i te kako ranjiv.

„Navijači“ sebi najvažniji

Podeljenost navijača Partizana, tačnije onih koji se za lepe pare bave „bodrenjem“ crno-belih i lečenjem ličnih frustracija na tribinama, nije od juče, ali je baš protiv Bešiktaša obesmislila frazu o čuvenom „12. igraču“. Hajde što su bili nesinhronizovani nego što su jedni, kao na partijskim mitinzima, poslušno mahali srpskim zastavama, drugi svako malo oplakivali ubijene u uličnim obračunima, a treći transparentima s parolama vodili neke svoje ratove, naravno uz sveopšte svojatanje čuvenog Juga. Pirotehniku i zakrčivanje prolaza, takođe, što će klub opet koštati novčanih kazni. A, normalne i čestite pristalice Partizana nastaviti da tera iz Humske.