Imamo Pravni i u Nišu

Naročito u našoj, “trange – frange” verziji fudbala, gde je poštovanje ugovorenih rokova i suma presedan, zbog čega Arbitražni sud Fudbalskog saveza Srbije, a neretko i njegovi redovni pandami, ne moraju da brinu za posao, a friški spor Radničkog iz Niša i Crvene zvezde samo je paradigma takvog stanja.

Mimo ustaljene prakse skrivanja ili “friziranja” svakojakih podataka, iza paravana floskule o tajnosti poslovanja, klub sa Čaira je javnosti predočio detalje transfera Miloša Pavkova u redove aktuelnog šampiona, verovatno računajući da će time dodatno požuriti naplatu 200.000 evra za prodatog napadača, koliko su crveno – beli bili dužni da izbroje odmah posle promocije pomenutog novajlije. Međutim, računica je bila loša, jer generalni direktor Zvezdan Terzić ni mesec dana posle obavljenog transfera nije naložio isplatu prve tranše ugovora, koji predviđa još 100.000 evra na račun Nišlija do 1. jula i 30 odsto zarade od naredne prodaje “spornog” fudbalera.

– Obožavam Radnički i sa ostatkom nove uprave pokušavam da ga izvučem iz teške finansijske situacije, a to što sam navijač Crvene zvezde ne čini me ni sentimentalnim ni popustljivim prema beogradskom klubu. Tražim(o) samo ono što nam pripada. I mi imamo neke planove, obaveze, ambicije, želje… Najzad, ugovor je ugovor. I tačka – kaže Dejan Propadalo, potpredsednik niškog kluba, odakle je posle višenedeljnog strpljivog i(li) naivnog čekanja Godoa iz Beograda otišla tužba na Zvezdin račun.

Ali, ista ne da nije uzbudila nikoga u Ljutice Bogdana 1, jer se po istom principu odavno posluje i s drugim domaćim prodavcima (bilo čega), nego se reakcija svela na šturo, pisano peckanje Nišlija.

“Postoje jasni propisi koji regulišu eventualne nesporazume između klubova. Neka Radnički postupi u skladu s njima“, poručeno je sa “Rajka Mitića”, gde se očigledno mislilo da će to biti dovoljno da se oštećena strana, javnost i mediji ućutkaju verzijom o pogrešno adresiranoj tužbi (redovnom umesto Arbitražnom sudu FSS).

Međutim, loptica je vraćena, a ritern je bio neodbranjiv. Ili bi, barem, tako trebalo da bude, pošto su stvari jasne kao dan.

“Umesto da kažu bilo šta o činjenici da nam duguju 300.000 evra na ime obeštećenja za transfer fudbalera Milana Pavkova, oni se bave nepostojećim “pravnim dilemama” oko nadležnosti arbitražnih i redovnih sudova. Radnički je podneo tužbu upravo pred Arbitražnim sudom u FSS. Svi znamo da postoji Pravni fakultet u Beogradu, ali očigledno da neki u prestonici ne znaju, pa koristimo ovu priliku da ih obavestimo da postoje Pravni fakulteti i u provinciji, a između ostalog i u Nišu. U svakom slučaju ovo nije pravno pitanje već ekonomsko, dugujete nam 300.000 evra“, stoji u saopštenju Radničkog, čiji je trenutno “zamrznuti” predsednik (zbog mesta državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova u Vladi Srbije) Ivica Tončev ne tako davno bio deo Zvezdine vrhuške.

Na potezu je FSS, a u Nišu veruju da će pravnici za svoj rad odgovorni nekada visokom funkcioneru crveno-belih a sada prvom čoveku Saveza Slaviši Kokezi naterati dužnika da im plati uzetu “robu”. Ni po babu ni po stričevima nego po važećim propisima i odredbama ugovora zavađenih strana.

UEFA čeka iza ćoška

Crvena zvezda ne može unedogled da odlaže isplatu Radničkog. Ne iz straha od Nišlija i(li) pravde već zbog Evropske fudbalske federacije, jer njeni finansijski izaslanici špartaju iz zemlje u zemlju i svako malo proveravaju poštovanje (za UEFA Svetog pisma) tzv. finansijskog fer-pleja. Odlučili se na keširanje ili davanje novca na rate, crveno-beli moraju do kraja juna da namire Nišlije, pošto u suprotnom rizikuju dobijanje licence za učešće u evropskim kvalifikacijama, odakle su pre par godina izbačeni iz istog razloga. za sportsku arbitražu u Lozani.

FSS bez reakcije

U Arbitražnom sudu FSS bilo je nemoguće dobiti zvaničnu potvrdu ili demantij prijema tužbe Radničkog, odnosno pokretanja postupka po tom osnovu, pošto njegovi članovi nemaju ni pravo ni obavezu da se javno izjašnjavaju o tajmingu, toku i epilogu sporova.