INTERVJU Nebojša Čović: Možda i mogu da razumem, ali mi nije jasna poenta skandiranja „uprava napolje“

Crvena zvezda je u poslednje vreme posle sumornih godina uspostavila, na radost navijača, prevlast kod kuće i u fudbalu i u košarci, a pošto je u kući sve došlo na svoje mesto i kako treba i po tradiciji i po istoriji kluba, armija poklonika crveno-belih sad nestrpljivo vapi za zapaženijim dometima i na značajnijoj pozornici.

Od fudbalera se očekuje i korak dalje na evropsko proleće, a od košarkaša da se konkurentnije upuste u borbu za završnicu Evrolige.

Kad očekivanja porastu, veće i razočaranje zahvati pristalice ako nije po njihovim željama.

Teško je Zvezdinim navijačima palo da još jedna nezadovoljavajuća sezona u vodećem takmičenju evropske klupske košarke bude, protiv Efesa u Istanbulu, završena najubedljivijim porazom crveno-belih ikada u njihovim evroligaškim utakmicama, a odmah se na to nadovezala strepnja od poraza u prvom meču četvrtfinala plej-ofa ABA lige protiv Studentskog centra.

Pobeda je izvojevana krajnjim naporom, a šut gostujućeg igrača za tri poena uz zvuk sirene nije šokirao Zvezdu.

S predsednikom kluba Nebojšom Čovićem razgovarali smo i o tome da li je njega šokirala izdvojena slika neizvesnog duela koja je došla iz gledališta, izazivajući u javnosti podjednaku pažnju koliko i muke potpunog favorita na terenu.

Kritike ostavite za kraj

Dok su Zvezdina kola na meču s podgoričkim timom išla nizbrdo, sa tribina se zaorilo „uprava napolje“. Koji Vas je prvi osećaj obuzeo na te povike, s obzirom na to da se takav izraz navijačkog nezadovoljstva, makar i od dela publike, verovatno prvi put čuje od kada ste glavni rukovodilac u klubu?

Nije prvi put. Bilo ih je i 2019. kada je moj sin igrao u Zvezdi. No, tada je to bila druga vrsta napada i opstrukcije koja je trajala nekoliko meseci. Ovoga puta jedan deo je negodovao. Razumem trenutak, ali ne vidim poentu u tome ako se sagledava šira slika naših ambicija. Nikome nije bilo prijatno na tih -18, a još i posle teškog poraza u Istanbulu. I to je u redu. U svakom društvu koje teži da bude slobodno imaš pravo da izraziš i svoje nezadovoljstvo, ali mi je nejasno kako je skandiranje protiv „uprave“ pomoglo da se naš tim na kraju izbori sa rasterećenim i vrlo dobrim protivnikom, preokrene rezultat i pobedi.

Nije mi jasno, bez obzira na razumljiva strahovanja zbog složene situacije na terenu, kako je u tom teškom momentu uprava, koja, naravno, nije bezgrešna, ali je svojih grešaka svesna i priznaje ih, preča od podrške igračima koji se od prve utakmice plej-ofa bore za važan trofej u ABA ligi, a do njega možemo samo jedinstveni. Sva energija u klubu, ali i oko njega, od uprave, trenera Sferopulosa, stručnog štaba i igrača do navijača treba da bude usmerena ka tom cilju. Kritike ostavite za kraj kada se podvlači crta i kada će klupski organi sve detaljno da analiziraju i svedu račune, jer neće biti da je jedino merilo sezone učinak u Evropi. To je zamena teza onih koji nisu osvojili ništa. Pa ni domaće trofeje.

Doživljavate li skandiranje „uprava napolje“ kao „Čoviću, odlazi“ ili smatrate, možda, da i taj deo pristalica, ceneći Vaš doprinos klubu, ne može da lako preko jezika prevali Vaše ime?

– Ne bih ulazio u misaone igrice kome je šta bilo namenjeno. Struktura kluba se jasno zna. Pod upravom se u Zvezdi podrazumevaju Kolegijum, Predsednik kluba, predsednik Upravnog odbora i kompletan Upravni odbor i Skupština kluba. U tom sistemu je stotinak ljudi. Po Statutu, da i tu ne igramo misaone igrice, klub vodi predsednik kluba, a uz njega i predsednik UO i predsednik Skupštine. Mandat je do kraja 2026.

U moru spinova, kod nas sve crno na belo

Iz Vaših potonjih izjava s tim u vezi stekao se utisak da ne dozvoljavate da je to iskreni emocionalni izliv odanih navijača, nezadovoljnih učinkom u Evroligi, a pogotovo sveže razočaranih od debakla u Istanbulu, već ste ih označili kao „grupu ljudi koju su vam (drugi) uglavili“. Kako to treba da čitamo između redova?

– Moje izjave se tumače kako kome po potrebi odgovora. Nemam ja šta da dozvoljavam ili ne. Neka tumači kako ko hoće, ali, ponavljam, ne vidim poentu u skandiranju upravi, od koga god da je došlo, u trenucima kada je timu potrebna samo pomoć. Da li je između redova ili nije… Možda i mogu da razumem momenat i okolnosti u kojima je do ovoga došlo, ali sada fokus mora da bude na borbi za trofeje.

Vi ne bežite od toga da je u formiranju igračkog kadra za ovu sezonu bilo promašaja, ali i ističete da je Upravni odbor, koji je sastavljen potkraj prošle godine, skup sposobnih ljudi u koje imate neupitno poverenje za delovanje u korist Zvezde. Da li upravo zato povike „uprava napolje“ prihvatate kao besmislen i neostvarljiv zahtev koji je na štetu kluba?

– Da, bilo je grešaka. Javno smo ih i istakli. Nema tajni ni ko koliko zarađuje, koliko plaćamo porez, doprinose… I to, koliko vidim, i dalje jedini činimo. U moru spinova, propagande, poluinformacija pa i neistina ljudima je teško da razluče šta je istina. Sve se relativizuje i banalizuje, ali mi čvrsto stojima iza svojih transparentnih podataka, pa svako može da bira da li veruje u istinu ili je sklon raznim manipulacijama! Ova uprava i dalje čini sve da igrači imaju najbolje uslove i da klub funkcioniše na svakodnevnom nivou i pod izazovima kao što je i uzurpacija male dvorane u Areni, što ni do danas nije rešeno. Gde mislite da nam treniraju mlađe kategorije? Zvezda je prethodnih godina za sve nacionalne selekcije dala na desetine igrača. A nalazimo se i u medijskom okruženju gde se jedan klub favorizuje štagod da je uradio. Mi neuspešni sa osvojenim Kupom i prvim mestom u ABA ligi, a neki „uspešni“, a nisu uradili ništa! A imaju sve. Od rekordnog novca do medijske podrške koja je mnoge već sada počela da iritira, jer počinje da vređa ljudsku inteligenciju.

Da se sutra ne češemo po glavi…

Armija navijača ima želje da joj trijumf u ABA ligi, sva je prilika u finalu od velikog značaja s Partizanom, dođe kao melem na sezonu u kojoj se od Crvene zvezde očekivalo više. Bude li suprotno, a istovetno s dometima u regionalnoj ligi i Evroligi od prošle godine, smatrate li da navijačko nezadovoljstvo i neposredno negodovanje sa tribina može da dobije veće razmere, poimenice i prema Vama?

– Nisam ja od juče. U javnom životu Srbije sam na više načina već 35 godina. Svakakvih napada na mene je bilo i biće. Nikada nisam bežao od odgovornosti. Da pojasnim. Ne treba meni nikakvo dokazivanje. Zna se dobro šta sam uradio, odakle sam počeo, šta sam „nasledio“ i koliko trofeja je osvojeno. Otvoreno sam govorio u prošlosti i o nekim greškama. Bilo ih je, što je i normalno. E, sad, druga je stvar da li ćemo po srpski da shvatimo da je nešto bilo dobro i sa svim svojim manama tek kada ga ne bude bilo, pa onda da se češemo po glavi…

Kakav bi, hipotetički, onda bio odgovor Nebojše Čovića? Da li biste i tada pozivali navijače „da siđu dole da bi vas oterali“?

– Moram prvo da vas ispravim, jer vam citat nije tačan. Rekao sam „da nam pokažu kuda da izađemo“. Nisam od onih koji su zašiveni za fotelju. Došao sam u Zvezdu kada u nju niko nije hteo, jer je bila skoro uništena, kada su trofeji bili misaona imenica, a domaća titula se čekala više od 15 godina, kada su trofej u ABA ligi i učešće u Evroligi bili nedostižni. I nisam došao nikakvim prevratima i pučevima niti slatkim rečima i obećanjima. Naš klub ima svoja tela i procedure. Sada je sve što smo postigli malo, ali negde to i razumem. Na dobro se čovek brzo navikne.

Podsećam da sam u više navrata pozivao one koji misle da mogu bolje da dođu i da su im vrata otvorena. I to ne „pro forme“ radi već i javno i putem konkursa. Nema šta ko da silazi niti da bilo koga „tera“. U najvažnijem smo delu sezone, a cilj se zna. Zato molim sve da usmere pažnju na naš tim i pruže mu podršku sada kada je najpotrebnije.

Da li su zalog trofeji ili zaplenjeni koševi?

Ima li Zvezda, po Vašem viđenju za mnogo poslednjih godina u klubu, ono što u našoj košarkaškoj tradiciji zovemo školovana košarkaška publika, koja drugačije sagledava stanje od, nazovimo to kolokvijalno, „fudbalskih najvatrenijih navijača na košarkaškim mečevima“ i koja ima osobeni sentiment za Zvezdinu košarkašku sekciju? Potiče li možda od takvih izliv nezadovoljstva, koje oni uzimaju za sasvim opravdano, i može li se prema njima iskazati razumevanje s Vaše strane?

– Moram ponovo da vas ispravim. Nismo mi ničija košarkaška sekcija već smo košarkaški klub koji je deo velike zvezdaške porodice i ravnopravni smo deo Sportskog društva Crvena zvezda. Pošto vidim da su vam pitanja isključivo u vezi s navijačima, moram da kažem da na to gledam kao na pokušaj destabilizacije, da se konstantno priča o tom skandiranju i nekakvim previranjima u klubu, a skreće se pažnja s neuspeha nekih drugih koji su potrošili ogroman novac, nisu postigli mnogo, a uprava im je na udaru – na svakoj utakmici. Naša publika je u poslednjih desetak godina videla mnogo velikih utakmica, trofeja, ali i sve što neminovno prati život jednog kluba, počev od smena trenera, različitih vrsta udara, od kojih se većina na koje smo skretali pažnju pokazala tačnom! Podsetiću na dešavanja u Crnoj Gori tokom finala 2017. i kad nismo otišli u Podgoricu u decembru 2021. u vreme litija. Tada je bilo „Čović priča naučno-fantastične priče i diže tenziju“. Gde smo danas? Svi ti ljudi su po zatvorima za najteža krivična dela, a bili su zaduženi za bezbednost našeg kluba.

Glavni adut, za kojim u kontrastu posežete kada se pod znak pitanja dovede dostignuće Zvezde u Evroligi, jeste zbirni broj trofeja pod Vašim rukovođenjem. Navijači Vam za to priznanje i odaju, ali jeste li zaista ubeđeni, kako to izgleda, da je trofejna neposredna prošlost zalog da ih ne izda strpljenje i da bi još jednom ćutke i bez žuči prihvatili, recimo, duplu krunu u domaćim takmičenjima kao jedino znamenje u sezoni?

– Za Evropu u kojoj svi želimo da ostavimo veći trag potreban je veći novac, a i svaka vrsta logistike pod kojom mislim i na neke stvari koje, za razliku od drugih, nikada, ni po cenu rezultata, neću raditi jer nisu deo fer-pleja. Da li su trofeji zalog za nešto? Ne, ali su pokazatelj da se ipak nešto dobro radi. Ili treba da podsetim kako je nekada bilo? Siguran sam da zalog nisu zaplene koševa, broj dana kluba u finansijskog blokadi, ispadanje iz takmičenja… Siguran sam da to nisu aduti za merenje bilo čijih rezultata rada.

Zvezda bez sive zone i crnih fondova

Šta biste držali za konstruktivnu navijačku kritiku u ovom trenutku?

– Svaku dobronamernu kritiku prihvatamo, jer nismo najpametniji na svetu. Radimo mnogo, normalno je i da grešimo. Ono što se zaboravlja ili je „normalno“, a zapravo nije normalno nego iza toga stoji veliki rad: uvek ćemo imati nukleus domaćih igrača, transparentan smo klub, osvojili smo mnogo trofeja, promovisali mnogo igrača…

Navijači su nepomerljivi oslonac Zvezde. Evroliga, recimo, uvažava podatak da je utakmica protiv Barselone u Beogradu bila najposećenija ove sezone. Po Vašim bilansima prihod od prodatih karata može da pokrije polovinu bruto rashoda za plate igrača. Kako onda gledate na izjavu predsednika Aleksandra Vučića da je na mečevima Zvezde (a i Partizana) u Evroligi bilo 20 odsto manje gledalaca nego što je zvanično prikazano i da je, ako su, pak, klupski izveštaji o broju publike tačni, trebalo da se u državnu kasu slije više novca od poreza po tom osnovu?

– Mi kao Košarkaški klub Crvena zvezda nismo adresa za to pitanje. Čvrsto verujem da predsednik Republike nije mislio na nas. Zašto to kažem? Šta naš klub ima da krije kada smo već prezentovali javnosti sve prihode, rashode, plaćeni porez i sve izdatke za zaposlene u klubu od 2011. Da li možete da mi kažete da su i neki drugi to uradili? Mi nemamo sivu zonu, crne fondove, duple papire i dva kluba za uplate mesečnih plata i naknada. To što vam je prezentovano je – to.

Zašto da ne bude mesta za oba kluba u Evroligi?

Bez obzira na ishod u završnici ABA lige, očekujete li s velikom sigurnošću da će Zvezda i u sledećoj sezoni igrati u Evroligi?

– Nemamo nikakvu garanciju već verbalno obećanje da šampion ABA ide u Evroligu. Ovde je formirano kao model ponašanja da je neki klub gotov bez Evrolige. Klub živi bez obzira na sve i mora da živi, igrao ili ne Evroligu. Mnogi su mislili da ćemo se raspasti pred sezonu 2018/19. bez Evrolige, a sa timom od tri miliona evra smo osvojili ABA ligu. Kao što smo igrali i plej-of Evrolige 2016. sa budžetom od 4,8 miliona evra ukupno. Toliko sada po dvogodišnjem ugovoru zarađuju kapiteni nekih klubova. Nastup u Evroligi, ako budemo u tom takmičenju, zavisi od mnogo okolnosti, a prvi je novac. Meni se dodaju na izjavu sa početka sezone i najavljeni plasman na fajnal-for i šta sve još ne. Sa budžetom od 12,2 miliona evra bruto za igrače, koji nije mali za naše prilike, ne možeš sa sigurnošću da najavljuješ F4, ali možeš da se nadaš. Sa budžetom od 20 miliona i više, možeš i moraš!

Po glasovima koji iz Evrolige dopiru do Vas, koliko se u njenom rukovodstvu zaista drži do toga da je atmosfera na utakmicama crveno-belih često veličanstven prizor kojeg ona ne bi trebalo da se odrekne, a koliko se Zvezdi uzima za greh što joj se povremeno izriču novčane kazne zbog neprihvatljivog navijačkog vladanja?

– Mnogo više od tog vašeg pitanja me brine činjenica da pojedinci u toj ligi, a i neki van nje, misle da su oni Evroliga, a ne deo tog takmičenja. Onda zato imate i situacije da jedan Miloš Teodosić, koliko god da njegov gest u Istanbulu nema opravdanje, bude ekspresno kažnjen dve utakmice i 15 hiljada evra, a neki sa istim prekršajem višestruko manje. Dok pojedinci poput Lesora nisu ništa kažnjeni za neprimerene izjave i provociranje publike u Beogradu, jer „proces i dalje traje“? Ne mogu da postoje dva različita aršina, jer valjda smo svi deo iste lige. Ako deliš klubove na velike i male, one koji imaju „logistiku“ i one koji se sportski takmiče, onda od tog posla nema ništa. Kao organizacija se hvališ atmosferom na utakmicama u Beogradu i to su najveće posete u Evroligi, ali nema mesta za oba kluba? Zašto?

Da li su to lutanja Evrolige?

– Evroliga ima velike izazove i mnoge nedoumice koje mora pod hitno da reši. CSKA i sukob u Ukrajini, situacija u Izraelu, Dubai, preraspodela novca od TV prava, novi prihodi i sponzori kojih generalno nema, pitanje licence pojedinih klubova, odlazak velikog broja igrača u NBA, čak i jedva punoletnih… Ove sezone je primetno i lošije suđenje na velikom broju utakmica, u kojima je, gle slučaja, akter često bila Crvena zvezda. Mnogo je toga nejasnog i u magli. Ako ne bude rešeno, a košarka nije profitabilan sport, bojim se da Evroliga i evropska košarka nisu na pravom putu. Ne slutim već na osnovu višedecenijskog iskustva u košarci zaključujem.