Ipak je bilo divno biti Srbin u Njujorku 1Saradnik Danasa na Artur Ešu foto privatna arhiva

Novak Đokovića sam prvi put uživo video na balkonu Skupštine Beograda- slavio se njegov ulazak u Top 10 na ATP listi. Dobio je dres sa brojem 7 (u tom trenutku bio je sedmi teniser sveta). Pevalo se, igralo, leteli su baloni, Novak je sa balkona bacao loptice.

Bili smo ponosni- i on i mi. Jedanest godina kasnije sam na ovom istom mestu gledao Novaka kada je u finalu savladao Huana Martina del Potra 6-3, 7-6 (4), 6-3.

Mislio sam da, bar kada je sport u pitanju, neću biti nikad ponosniji. Pogrešio sam.

Pre nešto više od mesec dana kupio sam ulaznice za finale ovogodišnjeg US opena.

Nadao sam se  da će Đoković biti u njemu i – nisam pogrešio. Verovao sam da će osvojiti trofej, da će ući u istoriju. Pogrešio sam. Donekle.

Nije pobedio, nije osvojio trofej, nije osvojio kalendarski grend slem. Ali, ušao je u istoriju.

Nijedan sportsta nije uspeo da od „najomraženijeg“ postane „najvoljeniji“. Takve ovacije koje je dobio Nole… to je trebalo doživeti.

Zvižduka koji su mu upućeni tokom meča sa Del Potrom još uvek se sećam, ovacije koje su mu u nedelju upućene nikada neću zaboraviti.

Od Džeksonvila(Florida)do Njujorka treba nekih deset-jedanaest sati vožnje. Džoan i ja smo putovali 15.

Gužve na auto putu podsetile su me na „špic“ u Beogradu, mileli smo kao da idemo od Autokomande do Novog Beograda.

Umesto da stignemo četiri-pet sati pre meča u američki hram tenisa stadion Artur Eš, ušli smo par minuta pre nego što su Đoković i Medvedev izašli na teren. Već tada sam primetio da je publika naklonjena našem teniseru.

Znali su da imaju priliku da gledaju najboljeg tenisera sveta svih vremena, nadali se, kao i ja, da prisustvuju „istorijskom meču“.

Ali, mi Srbi, po pravilu gubimo te „istorijske mečeve“ i, neretko, ih slavimo kao pobedu. Ovo je jedan od tih. Ali, ipak drugačiji.

Kada je izgubio prvi gem naslutio sam, ali.. Izgubio je prvi set – ništa novo na ovom turniru. Izgubio je i drugi set – gubio je i protiv Cicipasa pa… Ali, u nedelju je sa druge strane stajao Danil Medvedev koji je odigrao svoj najbolji meč u karijeri. Novak nije.

Zašto? To će objašnjavati teniski stručnjaci, psiholozi…Kod 5:2 u trećem setu shvatio sam kao i svi prisutni na Artur Ešu da Novak jednostavno ne može i počele su ovacije Noletu. Pošle su suze našem teniseru, meni takođe.

U nedelju nije pobedio, ali će na nekom narednom turniru. Zapravo, ne mora da osvoji više nijedan trofej, on je (ne samo) za mene GOAT.

To što je Đoković do sada uradio za srpski sport, Srbiju, nije uradio nijedan čovek pre njega, a sumnjam da ću doživeti da ga neko naadmaši.

Nole, hvala ti. Kako je lepo u nedelju biti Srbin u Njujorku. To je trebalo doživeti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari