Iskustvo, snaga i mirna ruka

Trener Dimitris Itudis veoma je emotivno doživeo sam kraj finalne utakmice protiv Efesa (83:91), čini se daleko strastvenije nego 2016. kada se sa „armejcima“ domogao prve samostalne titule u Evroligi (prethodno je kao pomoćnik u stručnom štabu Željka Obradovića sa PAO pet puta osvajao najelitnije takmičenje). CSKA je tako došao do osmog trofeja u istoriji kluba i donekle skinuo etiketu najvećeg malera u poslednje dve decenije u kojima je čak 17 puta učestvovao na Fajnal-foru.

Završni turnir u Baskiji najpre će želeti da zaborave u Fenerbahčeu. Turski velikan je na F4 i doputovao bez dvojice povređenih igrača (Lovernj, Datome) i isto toliko rovitih (Veseli, Kalinić), a tokom utakmice za treće mesto težu povredu, makar se takav utisak stekao, doživeo je i Erik Grin.

Ni takav znalac kakav je nesumnjivo Željko Obradović taktički jednostavno nije mogao da reši konstantne „mis-meč“ situacije u kojima se defanzivno nalazila njegova ekipa protiv Efesa i Reala. Popularnom Žocu se drugi put desilo otkad je preuzeo Fenerbahče da je ekipa zauzela poslednje mesto na Fajnal-foru. Ni u Realu neće biti zadovoljni konačnim ishodom. U Vitoriju su došli kao aktuelni šampioni, a u Madrid su se vratili sa „bronzom“. Utisak je da su mogli više, ali ih je očajna poslednja četvrtina protiv CSKA koštala eliminacije u polufinalu.

Moskovljani su u tom susretu imali i „minus 14“, sve je ličilo na novi debakl, ali kada su preživeli meč sa Realom moglo se pretpostaviti da će dogurati do samog kraja.

– Odigrali su gotovo savršen meč. I prema izlivu emocija Dimitrisa Itudisa na kraju meča bilo je evidentno da je na fantastičan način krunisana sezona u kojoj se stvari nisu odvijale onako kako su bile zamišljene. CSKA ni u Vitoriju nije došao kao favorit, naprotiv, očekivanja javnosti su bila drugačija u odnosu na 2016. u kojoj su „armejci“ tretirani kao glavni kandidati za titulu. Nakon što su se vratili iz „minus 14“ protiv Reala u finalu su odigrali savršen šuterski meč. Videlo se njihovo ogromno iskustvo, do izražaja je došla činjenica da su pojedini na okupu već pola decenije.

Bio je to i „sudar“ dva različita stila igre: Efes se uglavnom oslanjao na šut i igru jedan na jedan Larkina i Micića, koje je odbrana CSKA uspela da odvoji od lopte i natera na egzekuciju daleko od koša. CSKA je Efes nadigrao u svim segmentima igre – „iz prve“ je Vladimir Kuzmanović izanalizirao suštinsku razliku između stilova igre finalista, kao redovni stručni konsultant ove sezone na mečevima Evrolige i Evrokupa.

Dimitris Itudis je sjajno prostudirao igru Efesa, sigurno najprijatnijeg iznenađenja, koji nije uspeo da prvo finale Evrolige u istoriji kluba kruniše i titulom. Turski velikan je do same završnice stigao postižući 62 odsto poena iz „pika“ segmenta igre koji gotovo da nije postojao u finalu.

– Itudis je sjajno branio protivnički „pik“, jednostavno ih je naterao da poene traže isključivo iz šuta, zatvorivši reket pokretljivošću visokih igrača u centarskoj liniji. Danston je u ranoj fazi meča bio opterećen ličnim greškama, videlo se da Plajs defanzivno ne može da parira protivničkim centrima i možda je trener Ataman mogao da rizikuje stavljanjem Moermana na pet u igri sa niskom petorkom.

Francuz je baš u finalu odigrao očajan meč, možda i najlošiji u sezoni i to je takođe skupo koštalo Efes. Turci su u prvoj deonici primili čak 29 poena; CSKA je ubacio čak šest trojki u tom periodu i to od strane različitih igrača. Prednost koju su tada stekli sačuvali su do kraja, tako da se može reći da je prva verovatno i bila ključna četvrtina – podvukao je Kuzmanović.

Iako je priželjkivao da košarkaše Efesa vidi na pobedničkom tronu, Duško Savanović takođe smatra da je CSKA zasluženo osvojio titulu. Razlika je napravljena u šutu sa distance, dok atletski i u kontekstu fizikalija nijedan tim nije mogao da ostvari prednost.

– Iznenađen sam da nijedan tim od prošlogodišnjih finalista – Real i Fener nije uspeo da se domogne meča za titulu. Priželjkivao sam da Efes osvoji Evroligu; njima je bio potreban neutralan teren da definitivno potvrde ovosezonsku supermaciju protiv Fenerbahčea. U finalu su par puta i uhvatili priključak, međutim CSKA je zasluženo došao do titule. Fantastično su kontrolisali ritam, kao Barsa u fudbalu sa onom njenom tika-taka igrom. I kada bi se Efes približio videlo se da su Moskovljani znali šta rade i kako da ponovo naprave razliku. Kako su pogađali za tri jednostavno nije bilo realno za finale, ali su u tom segmentu i napravili ključnu razliku. Procenat od 63 odsto za tri ni Stiv Ker nije imao u najboljim danima (aktuelni trener Golden Stejta, nekada odlični šuter Čikaga i San Antonija) – slikovit je bio u opisu viđenog Savanović, ambasador Evrolige od prošle sezone i Fajnal-fora u Beogradu i nekadašnji košarkaš Efesa, u kome je proveo tri sezone.

Ispaštaće manji klubovi

– Evroliga je tako koncipirana da po novom sistemu bukvalno „para vrti gde burgija neće“. Sve više će ispaštati manji klubovi, koji će sve teže podnositi igranje u ovom suludom kalendaru. Oni neće imati novca da naprave kvalitetan širi roster u odnosu na najbogatije, mada se na Fajnal-foru videlo koliko se Fener mučio bez dvojice važnih igrača (Lovernj, Datome). Malo mi je monotono postalo da gledam na F4 iste ekipe, jednostavno nisam fan toga, još uvek se sećam onog nadahnuća Makabija iz 2014. kada su osvojili Evroligu ili nastupa Žalgirisa prošle, odnosno dostignuća Efesa ove godine. Mislim da definitivno dolazi era turskih klubova; ne bi me iznenadilo da na narednom Fajnal-foru budu i tri kluba iz Turske. Grčko tržište je sve manje, klubovi su finansijski slabiji, a pritom je faktički pri kraju ona sjajna generacija sa Dijamantidisom, Spanulisom… Ni u Španiji nije mnogo bolje – stava je Savanović.

Prazna priča

Đordi Bertomeu je u Vitoriji pred novinarima dobar deo vremena u izlaganju posvetio finansijskoj situaciji u evropskoj košarci, svestan da sve više klubova i to vrhunskih, ima ozbiljnih problema sa likvidnošću. Prvi operativac Evrolige istakao je i spremnost, kao i želju da Liga u budućnosti u tom pogledu bude sposobna da pomogne njenim učesnicima.

„Mislim da su to prazne priče. Đordi Bertomeu je u Evroligi skoro 20 godina i odlično je izverziran. Kako će Evroliga da pomogne klubovima kada šampion eventualno može da prihoduje neka dva miliona evra, što je mali deo njegovog godišnjeg budžeta. To je surovi biznis, takozvana sportska industrija. Evroliga ima novca, u sponzorskom pulu su vrhunske i bogate firme, vrte se tu milioni, ali koliki deo od toga dobijaju klubovi, evidentno ne veći. Okrenuti NBA, evropska košarka nema kapacitet, a možda ni znanja da marketinški ume da proda proizvod kao u Americi gde klubovi prihoduju milione od prodaje dresova, raznih rekvizita, amblema, šortseva, dukserica… Tamo je to na nivou samog funkcionisanja jednog sportskog kolektiva – jedno bez drugog ne ide, a u Evropi?“, opravdano je sumnjičav Savanović.

Miciću svaka čast

U odnosu na veći deo sezone, zaključno sa polufinalnim duelom protiv Fenerbahčea, Vasa Micić odigrao je krajnje prosečnu partiju u finalu. Od nosioca igre, statusa za koji se izborio izuzetnim partijama od dolaska u Efes prošlog leta, očekivalo se više od 10 poena, pet asistencija, uz šut 2/9 za tri poena.

„Mislim da je Micić u uvodnom delu meča šutirao za tri 1/3; uzrok tome bila je odlična odbrana rivala, koji je pritom umešno zatvorio reket. Kod jednog njegovog ulaza u četvrtoj deonici pomislio sam da će promeniti način razmišljanja i više forsirati prodor nego šut, naterati odbranu na određene korekcije i težiti ka potencijalnoj realizaciji dva plus jedan. I sam je posle meča rekao da je mogao drugačije da odigra finale, možda mu je falilo i više iskustva, pogotovo jer je naspram sebe imao čuvare kojima Vitorija nije bilo prvo učešće na završnom turniru. Inače, imao je fantastičnu sezonu i na tome mu iskreno čestitam“, istakao je Kuzmanović.