Ispadanje ili istorijski remi

Navijači će se uveliko tešiti da bi iz kornera po isteku 93. minuta Milan Pavkov sigurno još jednim magičnim skokom postigao novi gol i odveo crveno-bele u osminu finala, ali realnost je često drugačija, da ne kažemo surovija.

Skupo su crveno-beli prodali svoju kožu na „San Siru“, mnogo skuplje nego što je verovatno bilo ko očekivao kada je još u decembru prošle godine žrebom određeno da će morati da igraju protiv italijanskog velikana.

Malo je i nedostajalo da ova generacija Zvezde naplati „rosonerima“ dug za maglu iz 1988. i poraz iz 2006. godine.

Međutim, to malo se u suštini pokazalo onim što čini razliku između evropskog velikana i prvaka Srbije.

Trener Crvene zvezde Dejan Stanković svakako može biti zadovoljan onim što je kao debitant u ovom poslu uradio za godinu dana.

Posle prolećnog remija (0:0) u Superligi i poraza (0:1) od Partizana u Kupu Srbije, verovatno ni najveći optimisti nisu predviđali Stankoviću da će uspeti da ekipu godinu dana kasnije dovede do dramatične završnice protiv Milana, u kome će se Italijani čak braniti sa igračem više.

Sa tog aspekta je strateg crveno-belih u potpunosti položio ispit.

Nema stručnjaka koji će reći da „rosoneri“ nisu višestruko jači od Zvezde, odnosno da je veliki uspeh što je David uopšte ponovo došao u poziciju da ponovo nadmudri petostruko jačeg Golijata.

Ali, ono na čemu će Stanković, pa i ostali u klubu sa „Mitića“ morati da porade je višegodišnje traženje alibija kod takozvane zvezdaške javnosti.

Za bivšeg prvaka Evrope nije dobro da se cela priča ispadanja iz LE svede na jedan neizvedeni korner u 94. minutu, a scene okruživanja sudije po odsviranom kraju ne priliče ni jednom velikom klubu.

Imala je Zvezda evropsku sezonu za pamćenje, uprkos kiksu protiv Omonije.

S pravom se može verovati da se kiparski scenario verovatno ne bi ni ponovio Stankoviću naredne godine, pošto je pokazao da vrlo brzo sazreva.

Međutim, i to je bila cena njegovog trenerskog sazrevanja, a utakmice protiv Milana na „Mitiću“ i „San Siru“ pokazale su da nije uzalud plaćena.

Mora se reći i da je bespotrebno jučerašnje insistiranje na tome da je ekipa zbog plasmana među 50 najboljih na UEFA klupskoj listi nadmašila uspehe Vladana Milojevića, koji je takođe svojevremeno stao na prvom stepeniku nokaut faze Lige Evrope.

Nije Stanković još uvek nadmašio rezultate Vladana, ali je dobio veliku šansu da nadogradi ono što mu je prethodnih ostavio. Upravo je zbog toga za prvaka Srbije bitnije da napravi ozbiljnu analizu cele evropske sezone i hladne glave analizira ispadanje od Milana.

Jedna od analiza svakako bi trebalo da se bavi time zašto su crveno-beli već godinama svedeni na samo tri beka (Rodić, Gajić, Gobeljić), od kojih je samo jedan dokazao kvalitet za Evropu, a on nije ni igrao na „San Siru“.

Da li je Dijego Falčineli centarfor koji može da zablista na velikom meču ili će ostati upamćen samo po golovima na malim utakmicama?

Zašto se na Bena u klubu već duže vreme gleda s podozrenjem (prošle sezone čak nije bio ni registrovan za međunarodne utakmice) iako je u Milanu još jednom dokazao da je igrač za velika dela?

Da li je u pitanju njegova lična karta u kojoj stoji da ima 31 godinu, te strah da klub neće moći da ga adekvatno unovči ako ostane još koju sezonu ili je nešto drugo u pitanju?

Da li je Ivanić kod pomenutog bivšeg stratega bio neopravdano zapostavljen i šta je zapravo dovelo do toga da je tek sada pokazao da je ipak i on od kova za evropske mečeve?

Da li je Falko u 27. godini nesporno bolji igrač od Garsije (24), koji je na primer prošle sezone postigao jedan od najbitnijih golova (protiv Jang Bojsa u kvalifikacijama za Ligu šampiona), ali je za crveno-bele sveukupno odigrao tek 15 mečeva?

Kada se u klupskim analizama na sva ova, a nisu jedina pitanja, daju konkretni odgovori – tek tada će moći da se postavi osnova za naredne uspehe i eventualni ulazak u Ligu šampiona sledeće jeseni.

U suprotnom – ponoviće se ne samo Milan, već i Omonija, Olimpijakos i svi ostali mečevi u kojima se „za malo“ prošlo dalje.

Slavno je Zvezda gubila i posle magle 1988, i od Kelna godinu dana kasnije, ali je do vrha Evrope došla zahvaljujući tome što je učila na greškama, a ne tako što ih je gurala pod tepih građenjem alibija da je uvek neko drugi (uglavnom sudija) kriv.

Stanković: Igrači su pobednici

Trener Crvene zvezde Dejan Stanković napomenuo je da je ponosan na partiju koju su njegovi izabranici pružili na „San Siru“.

– Eliminisani smo, ali Milan nije napustio teren sa dokazom da je toliko iznad nas. Momci su pokazali da mogu da igraju protiv velikog kluba i jake ekipe kao što je Milan. U svakom trenutku su znali šta rade i ja sam oduševljen. Ja ih gledam kao pobednike i stalno ću ih tako gledati. Samo mi je bilo bitno da im dokažem da mogu. I oni su to dokazali – naveo je Stanković.

Krunić žali što je Zvezda ispala

Vezista Milana i reprezentativac Bosne i Hercegovine Rade Krunić priznao je posle utakmice da je Zvezda pokazala veću želju za pobedom od njegove ekipe.

– Više je Zvezda bila dobra nego što smo mi bili loši. Zvezda je pokazala veću želju da prođe od nas. Oduševljen sam Zvezdinom igrom i stvarno mi je žao zbog toga što je ispala – rekao je Krunić.

Zaradili blizu devet miliona evra

Crvena zvezda bi od premija UEFA za uspeh u Ligi Evrope ove sezone trebalo da ukupno zaradi 8,8 miliona evra. U pitanju je daleko manja suma od prošlogodišnje koja je obezbeđena plasmanom u Ligu šampiona (21 milion), ali svakako nije zanemarljiva za srpske fudbalske prilike. Crveno-beli su u poslednje četiri godine samo od UEFA premija inkasirali oko 60 miliona evra.

Milan na „Old Trafordu“

Parovi osmine finala LE:

Ajaks – Jang Bojs

Roma – Šahtjor Donjeck

Dinamo Kijev – Viljareal

Olimpijakos – Arsenal

Dinamo Zagreb – Totenhem

Mančester junajted – Milan

Slavija Prag – Glazgov Rendžers

Granada – Molde