Ispisnica bez „oprosta“

Presuda Međunarodnog suda za arbitražu u sportu u Lozani (CAS) u vezi sa fudbalerom iz Gane, Bendžaminom Aheampongom, koji je zbog neisplaćenog duga tužio egipatski klub Zamalek spada među one koje će kao nekada „Bosmanovo pravilo“ promeniti fudbal.

CAS je u slučaju Aheamponga presudio da je Zamalek dužan da mu isplati sav novac koji mu ugovorom duguje, bez obzira na to što je on u jednom trenutku potpisao sporazumni otpis svih dugova, a sve u cilju dobijanja ispisnice kako bi prešao u drugi klub.

Fudbaler iz Gane doživeo je u Egiptu sudbinu kakva je zadesila mnoge fudbalere u Srbiji, a to je da je na elegantan način primoran da pristane na otpis dugova radi transfera.

U presudi CAS opisuje se kako je jednom prilikom morao da čak pet sati sedi u kancelariji predsednika kluba ne bi li pristao na sporazumni otpis dugova, te da je uprkos njegovoj tadašnjoj volji da oprosti novac koji mu se duguje ustvari bio iskorišćen i da zato taj sporazum ne može da važi.

Sudsko veće CAS navodi da je klub iskoristio slabost igrača u tom trenutku, pošto ovaj nije imao druge opcije za prelazak u drugi klub osim da pristane da oprosti dugove.

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirko Poledica objašnjava za Danas da su u Srbiji nažalost još uvek prisutni slučajevi kada klub koristi takozvanu slabu poziciju igrača.

– Kao što igrači komuniciraju između sebe, tako međusobno komuniciraju i klubovi. Na primer, neki igrač tuži jedan klub zbog neisplaćenih zarada i hoće da ode u drugi klub. Zatim mu ovaj drugi klub, u koji treba da pređe, kaže otprilike: “ Mi tebe hoćemo, ali tvoj slučaj je na arbitraži, hajde ti to lepo sredi za dva, tri dana ili ništa od našeg dogovora“. Potom ga pozove uprava prvog kluba s porukom: „Zvali su nas ovi iz drugog kluba, hoće da te dovedu, ali vide da imaš probleme. Ako hoćeš, mi možemo da ti učinimo da pređeš odmah, ali moraš da se sporazumno odrekneš para koje ti dugujemo“. To je ustvari slučaj kada se koristi nečija slaba pozicija. Igrač u tom trenutku praktično više nema izbora. Ili pravi pauzu pola godine, čekajući novi prelazni rok i drugačije okolnosti, ili pristaje na kompromis. Većina napravi kompromis jer nema drugi izbor i time praktično spasava karijeru. Onda klub posle sporazumnog oprosta duga izađe sa saopštenjem kako je taj igrač car, kralj, legenda jer se odrekao dugova zarad dobrobiti kluba i kako su kao obe strane srećne i zadovoljne – objašnjava Poledica.

Presuda CAS još uvek nije obavezujuća za sporove koje srpski igrači vode sa domaćim klubovima, ali će se primenjivati na njih ako im se slična situacija dogodi u inostranstvu.

Za strance koje igraju u srpskom fudbalu ona praktično predstavlja garanciju da će morati da im budu isplaćene sve pare koje im se duguju.

– Srpski igrači ne mogu da idu na CAS ukoliko igraju u Srbiji, već samo ako su u klubu iz inostranstva. Međutim, ova presuda znači da se mi na nju možemo pozvati pred domaćim sudom. To ne znači da će je naš sud automatski prihvatiti, ali sudska praksa jedne takve institucije kao CAS ipak ima težinu. Ova presuda je za srpske igrače bitna jer ako se nađu u sličnoj situaciji u Mađarskoj ili Rumuniji, oni se uvek mogu pozvati na ovu presudu i tražiti da im se isplati sve što im se duguje, a sud će sigurno presuditi u njihovu korist – dodaje Poledica.

On ističe i da su „srpski igrači godinama unazad taoci koji nemaju ista prava kao inostrani fudbaleri“.

– Dovoljno je reći da naš fudbaler mora za spor pred Arbitražnim sudom FSS da plati sve troškove Savezu, dok stranac ne mora ništa. Kod nas na primer mogu da dva igrača istog kluba imaju identičan spor, jedan je Srbin a drugi stranac,  i na njih se primenjuju dva potpuno različita zakona. Iako imaju isti problem sa istim klubom, stranca štiti švajcarsko pravo po FIFA propisima, a na domaćeg igrača se primenjuju naši propisi. Kod nas nikome ni ne odgovara da slučaj stigne na CAS arbitražu jer tamo ne možeš da odeš i kažeš da treba da urade ovako ili onako, tamo se sudi pošteno – ističe Poledica.

Sudski otvoriti pitanje

Na pitanje šta treba da se dogodi da bi se na srpske igrače u Srbiji primenjivala kao praksa nova presuda CAS-a, Poledica navodi da bi neko sudski morao da otvori to pitanje.

– Mi u praksi nismo imali takvu vrstu spora, a trebalo bi da se neki igrač odvaži i da tuži klub zbog tako nečega. Onda bi se ušlo u sudski postupak u kome bi se taj igrač pozvao na međunarodnu praksu i polako bi tom presudom i svim sledećim formirali sudsku praksu u Srbiji, pa više ni kod nas ne bi smele da se dešavaju takve stvari. Tačno je da živimo u državi u kojoj je korupcija na vrhuncu na svim nivoima, ali i dalje mislim da treba konstantno raditi da se stvari poprave – zaključuje Poledica.