„Ispod žita“ ostao korov

Prvi čovek Podgoričana pokušao je 8. maja u Zagrebu, na neformalnom sastanku da okupi sve predstavnike klubova osim Crvene zvezde i FMP (kojima nije poslat poziv) kako bi na predstojećoj Skupštini ABA lige marginalizovao uticaj Nebojše Čovića i faktički dobio podršku za sprovođenje svojih ideja. Nadao se Bokan i srpskoj neslozi, pozive za sastanak dobili su čelnici Partizana i Mege.

Uzdao se predsednik Budućnosti da će crno-beli jedva dočekati priliku da napakoste Crvenoj zvezdi, a da će se Mega voditi menadžerskim, a ne sportskim motivima. Ipak, na osnovu nezvaničnih informacija (u duhu nezvaničnog sastanka) prisutni u Zagrebu: Cedevita, Cibona, Zadar, Krka i Olimpija nisu dali apsolutnu podršku Budućnosti.

Dešavanja u finalnoj seriji nisu mogla de se svedu na „jednosmernu ulicu“, sadržaji iz treće i pete utakmice bili su za svaku osudu, a organizatori mečeva u Podgorici i Beogradu dovoljno odgovorni da je druga strana u bilo kom trenutku mogla da napusti teren i tako devalvira ne samo finalnu seriju, već i samo postojanje ABA lige. Na kraju, Zvezda je bila bolja i kvalitetnija, međusobnih 6:2 u sezoni i ukupna koš razlika veća od 100 poena na sve tri utakmice finalne serije u Beogradu to i pokazuju.

Bokan se izgleda i preračunao u Zagrebu: od šest prisutnih klubova najmanje dva su u veoma korektnim odnosima sa Crvenom zvezdom. Cibona i Krka su neposredno posle pete utakmice finalne serija javno čestitali crveno-belima na osvojenoj titulu. Zadar i pogotovo Olimpija imaju svoje interese i jednostavno im ne ide u prilog da kvare odnose sa srpskim klubovima. Cedevita je bila možda i jedina na tom sastanku kojoj uticaj i uspesi Crvene zvezde smetaju, a naročito njen predsednik. Zagrepčani nikada nisu bili šampioni ABA lige, poslednjih godina direktno su ih u tome sprečavali crveno-beli, a Emil Tedeski kao prvi čovek kluba, često je javno negodovao i bio kritički nastrojen prema Čoviću.

Bokan se verovatno nije nadao da Partizan i Mega neće doći na sastanak. Očekivao je i računao da će crno-beli postupiti u skladu sa ambijentom koji vlada među srpskim velikanima, međutim predsednik Ostoja Mijailović odigrao je vrlo pametno. Iako Nebojšu Čovića „očima ne može da gleda“, kao vodeći rukovodilac najtrofejnijeg tima u regionu nije želeo da odlaskom u Zagreb crno-beli umanje svoj kredibilitet i uticaj na predstojećoj Skupštini ABA lige. Niti da učestvuje u ratu drugih.

Vešto je to podveo pod interese srpske košarke i gledano spolja to je tako i delovalo. Kao retko kada, četiri srpska kluba u ABA ligi nepojavljivanjem na neformalnom sastanku u Zagrebu pokazala su sposobnost čuvanja leđa jedni drugima kada je bitno, jasno signalizirajući regionalnim kolegama da barem do Zagreba neće moći da računaju na tradicionalnu neslogu, prevashodno Zvezde i Partizana.

Možda je i Bokanu posle Zagreba postalo jasnije da pobednika i poraženih na predstojećoj Skupštini ABA lige ne bi trebalo da bude, već da ona mora da posluži smirivanju tenzija, racionalizovanju verbalnih i neverbalnih poteza i istupa i pronalaženju rešenja. Za početak, bilo bi svrsishodno da se Bokan i Čović javno rukuju, sednu jedan pored drugog i ćute dok predstavnici preostalih 10 klubova u Banjaluci budu iznosili svoje kritike (argumentovane), predloge i ponuđena rešenja, a potom prihvate ono za koje većina bude bila (odluke se donose prostom većinom glasova).

Na kraju, ako je ABA liga realnost, onda pobednik može biti samo jedan – šampion na terenu, a politici u budućnosti ne bi smelo da bude mesta.