Istim kursem pravo do finala

Angola i Filipini u prvoj fazi, Italijani u većoj meri, a potom i u petak Portoriko, deklasirani su od strane izabranika Aleksandra Đorđevića tako ubedljivo da je faktički obezbeđen prolaz u četvrtfinale posle samo jednog meča u Vuhanu, i to bez treninga, nekako prošao neopaženo (90:47).

Nedeljni susret sa Španijom trebalo bi da bude izvesna potvrda neviđene dominacije jedne reprezentacije na svetskim prvenstvima od 1986. do danas; ujedno i određena garancija mirnijeg puta do potencijalnog finala, bez SAD kao mogućeg rivala.

Nisu se Kinezi proslavili kao organizatori planetarnog šampionata; stalno otkazivanje, odnosno pomeranje termina za trening po dolasku u Vuhan (udaljen od Fošana više od 1000 kilometara) navelo je selektora Đorđevića na ideju da tonus mišića njegovi igrači održe laganim vežbama u hotelu, iz kojeg su direktno juče istrčali na megdan Portoriku. Selekcija koja je u prvoj fazi u dobranoj meri preznojila reprezentativce Španije i tako javnost navela na pomisao da u njihovoj igri sa relativno anonimnim košarkašima ima izvesne čarolije, svedena je u duelu sa Srbijom na običnog sparing partnera.

– Ne znam šta bih rekao. Bila je teška utakmica za nas, imali smo ozbiljan pristup, igrali smo tako do kraja. Dobro smo rešavali situacije, nismo dali Portoriku šansu da se vrati. Moramo sada da se lepo oporavimo kako bismo se spremili za naredni meč. Kod nas postoji odbrambena želja i odgovornost, što me jako raduje. Lopta ide, imamo po 30 asistencija u proseku, ali, to nije ipak nikakav znak jer je razlika u kvalitetu i ovog puta bila očigledna – nije mogao selektor Đorđević da ne spomene impozantan podatak: Srbija je na prve četiri utakmice redom ostvarivala 32, 37, 24 i 30 timskih asistencija.

Portoriko se izgleda potrudio da oteža stručnom štabu Srbije pripremu nedeljnog susreta sa Španijom. Iz igre Portorikanaca gotovo ništa selektor Đorđević nije mogao da preuzme u skautiranju igračkih i taktičkih nedostataka „crvene furije“ koja u Kini nije ostavila utisak selekcije kadre za najviše domete.

Neigranje Pau Gasola, Ibake, Mirotića, Abrinesa… nekako je igru Španije svelo na kreativnost Rubija, „izolaciju“ LJulja i snagu Marka Gasola u reketu, sa puno sprinteva i polusprinteva na oba kraja terena. Serđo Skariolo, selektor Španije, odmah je po dolasku u Vuhan saopštio da su pomenuti LJulj i Rudi Fernandez roviti, međutim nema sumnje da Đorđevićev prevod zdravstvenog stanja španskih vedeta neće ličiti na uspavanku. Čak četiri poslednje godine Srbija i Španija nisu međusobno igrali na velikom takmičenju. Najveći evropski rivalitet, bez sumnje, u poslednje dve decenije „na skoru“ je od 6:3 za Špance.

– Odlična ekipa, nakrcana iskustvom. Imaju određenih fizičkih problema, ali mislim da će biti spremni za nas. Pokupili su sve što su mogli da pokupe u poslednjih 10-15 godina. Stalno su u vrhu, puni medalja, znanja, iskustva kako se igraju ovakva takmičenja. Riki, Rudi, LJulj, braća Ernangomez, Gasol… Imaju reprezentaciju za potpuni respekt. Imaju oni sjajne igrače, ali imamo i mi – naglasio je Đorđević.

FIBA nekome majka, nekom maćeha

Kina kuburi sa organizacijom Svetskog prvenstva gotovo u svim segmentima; ako se tome pridoda i sistem takmičenja od dve grupne faze sa po četiri selekcije, a potom četvrtfinale, polufinale i finale protkano selidbama reprezentacija iz mesta u mesto najmanje tri, a za najbolje četiri selekcije četiri puta, sa distancama od preko hiljadu kilometara, jasno je da najviše trpe igrači, koji su često neispavani: „Dosta je naporno, zaista, pričali smo šta nas je sve čekalo na putu od Fošana do Vuhana i zašto na kraju nismo trenirali. Samo bi lud trener svoje igrače izlagao treningu posle takvog puta“, uzdahnuo je Đorđević i dodao: „Nekome je FIBA majka, nekom maćeha.“

Bogdanović najviše „pati“

Po dolasku u Vuhan, košarkaši Srbije su praktično bez treninga izašli na megdan Portoriku: „Uštedeli smo jedan trening koji nam nije odgovarao. Tu je možda najviše patio Bogdan Bogdanović jer voli da šutne od 1000 do 1800 lopti“, našalio se selektor Đorđević, tačno ilustrujući način na koji je Bogdanović došao do statusa jednog od najboljih evropskih šutera.

Bolji od Drim tima

Novom ubedljivom pobedom nad Portorikom, Srbija je nastavila fenomenalan niz na Mundobasketu u Kini. Portorikanci su deklasirani sa 43 poena razlike i prošli nešto bolje od Angole ili Filipina. Italija je jedina koja je uspela da izvuče poraz manji od 20 razlike. Srbija posle četiri kola u proseku ostvaruje pobede od 40,7 poena razlike! To na svetskim prvenstvima nije viđeno otkako se vodi zvanična statistika od 1994. godine. A podsetimo da je na Mundobasketu 1994. godine u Torontu učestvovao Drim tim II, po mnogima najbolji američki posle onog originalnog iz Barselone dve godine ranije. Tada su Amerikanci u prva četiri kola ostvarili četiri ubedljive pobede sa prosečnom razlikom od 36,75 poena po utakmici. A u ekipi su bili imena poput Šakila O Nila, Redžija Milera, Dominika Vilikinsa, DŽoa Dumarsa, Šona Kempa… Na kraju su Amerikanci popravili brojke i Mundobasket završili sa osam pobeda u osam mečeva i prosečnom razlikom od 37,75 poena.