Istorijska šansa za kriket reprezentaciju Srbije

Prvo veliko takmičenje za naš nacionalni tim rezultat je dugogodišnje ljubavi i požrtvovanosti grupe entuzijasta, kao i spleta okolnosti da njihova zaljubljenost u ovaj sport upadne u oči Englezu Ričardu Bleku. On je u decembru 2020. odlučio da pomogne srpskom kriketu i reprezentaciji, i u trenucima dok je pandemija korona virusa morila čitavu planetu, srpski kriket je krenuo hrabro u sasvim novu praksu trenera koji je pratio napredak preko aplikacija zoom, whatsapp, ludimos..

Prvi rezultati saradnje Ričarda Bleka i Kriket federacije Srbije mogli su se videti na nedavnom turniru u Splitu, kada je ekipa Beograda zauzela treće mesto u konkurenciji još pet timova iz Hrvatske, Srbije i Slovenije.

Kriket je u Srbiji počeo da se igra 2007. kada su osnovana prva dva kluba Stari Grad i Mirijevo. Prvi igrači su bili prijatelji koji su zajedno igrali ragbi u ragbi klubu Dorćol: Haris Dajč, istoričar i Vladimir Ninković, filolog, pored njih među pionirima su bili Darko Ivić, arhitekta i Nenad Dugić, veterinar. U organizaciji prvih treninga im je pomagao prijatelj iz Mumbaja Amriš Sarang koji je jedini od njih došao iz zemlje u kojoj je kriket bio popularan sport.

„U početku nam je cilj bio da sakupimo što više igrača i pomoglo nam je prethodno iskustvo iz ragbija, koji takođe nije među tradicionalnim sportovima kod nas. Ideja je bila da zovemo saigrače koji su takođe bili studenti ili tek svršeni diplomci. Kriket ima specifičan duh igre i dinamiku koji vam se ili odmah dopadnu i zaljubite se, ili shvatite da to nije za vas. Značajnu pomoć smo imali u igračima i opremi koju smo dobili od ambasada Ujedinjenog kraljevstva, Indije i Pakistana u tim prvih godinama razvoja od 2007. do 2010. godine“ prisetio se Haris Dajč, jedan od najiskusnijih domačih igrača, sada predsednik Kriket federacije Srbije.

Prvo prvenstvo Srbije odigrano je 2009. nakon što je Slobodan Tošić, poreklom iz Čačka, napravio klub koji je okupljao mahom studente tehničkih nauka, koji su poreklom Čačani i koji su studirali na Univerzitetu u Beogradu.

„Nakon te prve sezone vrlo brzo je osnovana i Kriket federacija Srbije, dok je sve veći broj timova iz zemalja Komonvelta dolazio na turneje po Srbiji, od Edinburga i Mančestera sve do Australije. Posebno nam je bila važna saradnja sa klubom iz Severnog Velsa „Carmel and District CC“ koji su nam pomogli u povezivanju i organizovanju prvih utakmica sa komšijskim kriket savezima. Posebno bih istakao jedan od nama najdražih tradicionalih rivalstava sa slovenačkim klubom Mežice koji je inače najstariji klub sa prostora bivše Jugoslavije, osnovan još 1974.“ izjavio je Vladimir Ninković, generalni sekretar Kriket federacije Srbije i osnivač kriket kluba Mirijevo.

„Osim u Beogradu gde sad imamo pet aktivnih klubova, kriket se igra u Bačkom Monoštoru u kriket klub Bodrog jeleni, koji je u potpunosti romski tim i verovatno je jedini takav prvoligaš u Srbiji. NJega uspešno već sedam godina vodi Ivan Civrić. Postojali su klubovi i u Valjevu, Sovljaku, kao i kriket sekcije u Sonti i Požarevcu ali od nedavno i u Ubu gde imamo veliki broj mlađih igrača. Nadamo se da će neki od tih centara van Beograda opet da se reaktiviraju“, navodi Ninković.

Posebnost u vezi sa razvojem kriketa u Beogradu i Srbiji jeste ta što je on u potpunosti organizovan sa domaćim igračima.

„To je prilično zahtevno ali nam je omogućilo da sad već imamo treću generaciju mladih kriketaša poniklih u osnovnim školama Beograda, Monoštora i drugih mesta. Taj primer Međunarodni kriket bord (ICC) navodi kao jedan od najuspešnijih modela razvoja kriketa u okviru sredine u kojoj ovaj sport nije bio prepoznatljiv i etabliran u odnosu na Karibe, nekadašnje britanske kolonije, indijski podkontinent i druga mesta“, objašnjava Dajč.

Uključen je značajan broj igrača iz Avganistana koji su veoma talentovani, i čiji kvalitet je nadomestio značajan nedostatak „expats“ igrača, onih koji dolaze iz kriket nacija. Beograd nema toliki broj stranaca sa stalnim boravkom kao Budimpešta ili neki drugi veći evropski gradovi, zato je izbeglički talas predstavljao novu priliku da kriket postane zajednička aktivnost izbeglicama i domaćim igračima uključenim u domaća kriket takmičenja.

„Veoma smo ponosni što smo uspeli da u okviru istih timova uključimo i izbeglice iz Avganistana, diplomate na službi u Beogradu, domaće ali i strane studente, kao i druge građane koji dolaze i iz socijalno ugroženijih slojeva društva, to je upravo duh kriketa. Prvi bojkot Južne Afrike u sportu i najbolniji za režim aparthejda je upravo bio bojkot kriketaša i isključivanje Južne Afrike iz kriket takmičenja tokom trajanja rasističkog režima“, nastavlja Dajč.

Vladimir Ninković kaže da je u reprezentaciji napravljen veoma dobar odnos između najboljih igrača koji se takmiče u Srbiji ali i igrača iz Velike Britanije i Australije koji su uglavnom druga generacija naših emigranata i koji su veoma ponosni da igraju za Srbiju. To je velika šansa i za naše mlađe igrače da igraju sa igračima koji su profesionalci.

U nacionalnom timu od 14 igrača, koliko čini ekipu u kriketu, sedam je iz srpskog prvenstva, a drugu polovinu čine Srbi koji su drugo ili treće koleno doseljenika u Australiju ili Veliku Britaniju. Selektor Ričard Blek je u protekle dve godine uz pomoć interneta došao do spiska igrača koji igraju kriket,a čija prezimena nagoveštavaju da bi poreklom mogli da budu Srbi. Ispostavilo se da Hrvati više vole kriket, ali Blek je pronašao i unuke i praunuke srpskih emigranata koji se bave ovim sportom.

Metju Kostić i Simo Ivetić iz Australije i Britanci Ali Gajić, Mark Pavlović, Aleks Dizija i Robin Vitas bili su oduševljeni kada su dobili poziv da nastupaju za reprezentaciju zemlje svojih predaka. Svi su dobili srpsko državljanstvo i očekuje se da će nastupati u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Ova sedmorka trebalo bi da se pojavi na pripremnom kampu reprezentacije ovih dana. Takođe, biće raspoređeni po srpskim klubovima gde će raditi sa domaćim igračima i preneti im iskustva.

Kriket se trenira tokom cele godine u Beogradu i Bačkom Monoštoru, kao i u toku većeg dela godine u centrima za izbeglice u Adaševcima, Krnjači i Obrenovcu. Sezona traje od aprila do novembra i uslovljena je vremenom, tako da kad ima kiše, kriketa nema. Prvenstva su organizovana za seniore i za mlađe kategorije. Devojke u mlađim kategorijama igraju zajedno sa dečacima, a u zavisnosti od povećanja broja napraviće se i takmičenje samo za njih.

Ambiciozno u Finsku

– Očekivanja u 2022. su velika. Prošlogodišnji ciklus kvalifikacija otkazan je zbog epidemije kovida, u julu ćemo se takmičiti na kvalifikacionom turniru za Svetsko prvenstvo evropske zone u Finskoj. Nalazimo se u grupi u kojoj će nam rivali biti Turska, Ostrvo Men, Kipar i Rumunija. Svaka pobeda bi bila uspeh, a ako budemo kompletni i uz pomoć sreće moguć je i prolaz u narednu rundu – kaže za Danas Slobodan Tošić, reprezentativac, koji smatra da nacionalna selekcija može da napravi prijatno iznenađenje.

Robin Vitas, lički Englez

Robin Vitas, 42-godišnji Englez, prihvatio je poziv Ričarda Bleka i čelnika Srpske kriket federacije da nastupa za Srbiju, pre svega zbog činjenice da je njegov otac DŽordž poreklom iz Like.

Prvi nastup sa budućim saigračima iz reprezentacije imao je na klupskom turniru u Splitu, gde je s ekipom Beograda osvojio 3. mesto u konkurenciji timova iz Hrvatske, Slovenije i Indije, a utakmice je uživo gledalo preko četiri miliona ljudi širom sveta.

„U grupnoj fazi imali smo osam pobeda u osam mečeva. Među beogradskim zvezdama bili su srpski starosedeoci Slobodan Tošić i Vukašin Zimjonić i engleski Srbi, Aleks Dizja i Ali Gajić. Dobre nastupe imali su i srpski naturalizovani stanovnici Nik DŽons Vikberg i Vintli Barton. Na kraju smo završili sa bronzanom medaljom. Srećan sam što smo osvojili trofej, ali osećam da je trebalo da osvojimo barem srebro. Sledeće godine, obećavam, donećemo kući zlato“.

Kriket selo Bački Monoštor

Jedan od pionira kriketa u Srbiji je i Slobodan Tošić, koji je ovim sportom počeo da se bavi još dok je studirao, a u međuvremenu je uspeo da privuče i grupu „zemljaka“ da mu se pridruže. Zahvaljujući, između ostalog, i njegovom entuzijazmu, 2009. godine održano je prvo kriket prvenstvo Srbije. Na nedavno održanom turniru u Splitu Beograd je zauzeo treće mesto, a on bio je jedan od najboljih igrača.

„Kriket se danas u Srbiji igra u dve lige od po četiri kluba. U drugoj ligi nastupaju i Bodrog jeleni iz Bačkog Monoštora, ekipa sastavljena od Roma iz tog sela. Kriket federacija Srbije ulaže puno napora kako bi pomogla razvoj kluba, a jedan od igrača je nedavno položio i trenerski kurs. Takođe, jedan od ogranaka Međunarodnog kriket saveza do sad je u više navrata uputio pomoć ovom klubu u opremi. Bodrog jeleni imaju i omladinsku ekipu za igrače do 12 godina“, kaže Tošić za Danas.

potpisi za slike:

Split kao reper za Finsku: Kriket selekcija Beograda

Posle interneta i uživo: Ričard Blek

Foto: Privatna arhiva