Ivan Golac: Ne sluti na dobro ako se zemaljsko roblje ne probudi

– Biti zatočen u stanu je nezamislivo besmisleno. Ovde radimo po ceo dan,  supruga i ja. Imamo posla u bašti, u voćnjaku, kosimo travu, brinemo o biljkama… Ovde nam je bajka u odnosu na stan u Beogradu. Ne gledamo televiziju. Slušamo samo muziku na radiju, uglavnom Radio Beograd ili Radio Kragujevac. Tu čujemo kratke vesti, što nam je sasvim dovoljno da se ne opterećujemo histerijom koja se svakodnevno pravi. Svaki dan obavezno radimo polusatne vežbe istezanja i po 150 trbušnjaka – priča Golac za Danas.

Na stroge mere izolacije gleda sa, kako kaže, „gnušanjem i neodobravanjem“.

– Ja sam uvek bio čovek slobode, što je najveći dar koji nam je kao ljudskoj vrsti dat. Srbija mi ovih dana izgleda kao komforan Aušvic. Ko je taj i s kojim pravom uskraćuje kretanje bilo kome? To je gebelsovsko-mengelovsko-himlerovska bolest da ti padne napamet da zatvoriš slobodne ljude, a tu nema leka. Sve je ovo veoma zastrašujuće i bojim se da ne sluti na dobro ako se zemaljsko roblje ne probudi. Nebeski čistač mora da spašava ljude i narode. Prosto se nakotilo previše umobolnika na planeti, a mi normalni smo se povukli pred njima. Ko je taj ko sme da odlučuje ko će kako živeti, na koji način, i određivati im njihove sudbine? Ko je taj koji je dao sebi pravo da nam uskrati slobodu na način na koji je uskraćena? Ja se sa time ne slažem.

Bivši igrač Sautemptona, Portsmuta i Bornmuta kaže i da je razočaran lekarskom strukom koja se nije oglasila povodom zatvaranja starijih ljudi.

– Saosećam sa svim zatočenim ljudima koji nemaju kao ja priliku da šetaju voćnjakom. Istovremeno se užasavam lekarske struke i crkve. Zbog doktora se od početka svega ovoga Hipokrit prevrće u grobu. Gde su pošteni lekari i crkva da se javno oglase i kažu da nije normalno da se ljudi zatoče kao u koncentracionom kampu? Doktori treba da makar idu po kućama i provere u kakvom su opštem stanju ljudi od preko 75 godina i hronični bolesnici. Makar da im izmere pritisak. A gde je sada ta crkva, koja prva treba da narodu da podršku? Zašto oni ne odnose ljudima namirnice, da im pomažu, da podižu moral?

Ističe i da strahuje da će prisilna izolacija starijih ljudi njima naneti veću štetu od koristi.

– Ovo je zločinački akt jer se zna da ljudima preko 70-80 godina šetnja bukvalno znači život. Bezumno je uskratiti im šansu da ostanu vitalni. Njima će mišići atrofirati, biće zastrašujuće i pokosiće ih kada pokušaju da se vrate u normalu svakodnevnih obaveza. Doktori vrlo dobro znaju da jedino šetnjom i pokretom kalcijum dobija svoju funkciju u ojačavanju kostiju, ali nije na meni da to objašnjavam. Lekari su pristali da na prljavi način postanu poslušnici, a kapa dole onim malobrojnima koji su sačuvali svoja moralna uverenja. Poniznost je ovih dana postala najteža bolest lekarske struke. Zatvaranje starijih ljudi u kuće na mesec i po dana je patetična i lažna briga za njihov život. Sramota da bude lekarsku struku što su tek posle mesec i po dana dozvolili deci sa autizmom izlazak napolje u policijskom času. Pa o čemu ste razmišljali do sada, zar je moguće da niko to ranije nije smeo da predloži? Ljudi koji pristaju da ćute na sve ovo su bezvredne ništarije koje nemaju pripadnost i sve vide samo u novcu i ličnom komforu.

Bivši trener Partizana, Dandi junajteda i mnogih drugih klubova dodaje i da ga „posebno užasava“ propaganda koju ne može da izbegne od početka vanrednog stanja.

– Svet je apsolutno na ivici bezumlja. Doktor Valerij Sinjeljnjikov predivno kaže u svojoj knjizi „Kraj sveta ili kraj tame“ da su civilizacije i društva u celini veoma teško bolesna, a ta bolest se zove egoizam. Ovo je rat ljudi i neljudi. Dovoljno je da kažem da je čistoća nešto što je u nama iskonski, a naročito u novo doba. Potpuno je nenormalno da nam sad u 21. veku pokazuju preko televizije kako da peremo ruke. To je ponižavanje. To nam pokazuju oni koji nikada nisu ni znali šta je higijena.

Smatra i da će sportska takmičenja teško biti nastavljena u dogledno vreme.

– Bojim se da je ovo stanje u određenom smislu ubilo sport. O kakvim uopšte prvenstvima možemo govoriti sada kad će mesec maj za koji dan. U maju se u Engleskoj uvek završavalo prvenstvo, odnosno igralo se finale FA kupa koje je označavalo kraj. Insistiranje na igranju bez publike je suludo i bezumno, a nema ni logike. Ko će uopšte ići na utakmice kad u Italiji i Španiji još uvek broje mrtve? Malo kome će biti do fudbala pre jeseni – zaključuje Golac.

Prvenstva treba proglasiti nevažećim

Ivan Golac naglašava da bi u ovom trenutku jedino logično bilo započeti pripreme za sledeću sezonu koja ima šansu da se odigra normalno.

– Pauza u pojedinim ligama traje već pet meseci, a tako je i kod nas gde se fudbal završio u decembru, ne računam ono malo utakmica što je odigrano pre vanrednog stanja. Fudbaleri nisu spremni posle tako duge pauze i zato bi nastavak prvenstva bio besmislen. Ne vidim način da se sezona normalno završi jer je još besmislenije da se sve do kraja igra bez publike. Najpoštenije je da se prvenstva proglase nevažećim, a da Savezi pronađu način kako da odrede ko će ići u evrokupove. Da bi igrači kad počnu da treniraju dostigli nivo da mogu da igraju jake utakmice, trebaće najmanje dva meseca – navodi Golac.