Iz Partizana samo u toplije krajeve

Malo je iskusnih igrača koji su „preživeli“ (ne)planirano podmlađivanje ekipe Partizana. Za mesto u timu istovremeno se bore dvadesetogodišnjaci, nekoliko još uvek maloletnih igrača i fudbaleri koji su, kao kapiten Albert Nađ, uveliko pravili internacionalnu karijeru kada su neki od njihovih sadašnjih saigrača učili prva slova.

Lomić od juna u Groningenu, Boja i Radonjić idu u Al Nasr

Levi bek Partizana Marko Lomić karijeru će od juna nastaviti u Groningenu. Nenad Bjeković, direktor crno-belih, potvrdio je da je sa Holanđanima postignut dogovor i da je još samo preostalo da se finaliziraju detalji, odnosno da se ugovor parafira. Reprezentativac Srbije, koji je prezadovoljan razvojem situacije, sa Groningenom će potpisati ugovor na četiri godine.

Napadači Pjer Boja i Srđan Radonjić najverovatnije će preći u redove Al Nasra, iz Dubaija. Prema Bjekovićevim rečima, svi pregovori sa evropskim klubovima propali su, pa bi dvojica fudbalera mogli već u subotu da doputuju u UAE.

– Nikada nije bilo ovoliko mladih igrača u i pri prvom timu od kada sam se vratio u Partizan. I dobro je što je tako. Svakoj ekipi u jednom trenutku zatreba „sveže krvi“, a momci koji dolaze iz naše omladinske škole, uz to, imaju i kvalitet za najjaču postavu. Mi stariji smo tu da im olakšamo prelaz s jednog na drugi nivo, ali i da im u isto vreme otežamo borbu za pozicije. Da ih svojim prisustvom nateramo da izvuku maksimum iz sebe i dokažu da su na mestu koje im pripada – kaže tridesettrogodišnji Nađ, koji je, recimo, duplo stariji od Nikole Gulana, jednog od svojih direktnih konkurenata za mesto zadnjeg veznog.

Odita pauzira

Obiore Odita neće biti u kombinaciji za meč sa Ukrajincima, a pitanje je kada će i kako nastaviti da trenira. Nigerijski napadač juče je zaradio distorziju, inače operisanog desnog zgloba, pa mu sleduje najmanje nedelju dana mirovanja.

Kakav je osećaj boriti se za mesto sa toliko mlađim fudbalerima?

Dnjepar testira

Crno-beli će danas imati prvu od četiri predviđene provere u UAE. U 18 časova po lokalnom, odnosno tri sata ranije po našem vremenu Đukićevi izabranici odmeriće snage sa ekipom ukrajinskog Dnjepra, s kojom su se istim povodom sastajali i prošle zime u Dubaiju, kada je bilo 1:1. U sezoni pre toga, ovi klubovi su igrali dvomeč šesnaestine finala Lige UEFA (2:2, 1:0).

– Svi smo na istom, svi počinjemo od nule. Meni je jedino lakše što, za razliku od njih, znam racionalnije da trošim energiju, jer je moj organizam već utreniran. Ni ja u Gulanovim godinama nisam umeo ono što sada znam. Jedino sam bio svestan gde mi je mesto, koja su pravila ponašanja i da postoje oni koji „kose“ i oni koji „vodu nose“. Vidim da i ove generacije imaju poštovanja prema nama iskusnijima, kao što sam ja imao nekad prema Mijatoviću, Petriću…

Hiljadarka za kašnjenje

Ni dolazak Miroslava Đukića nije promenio praksu novčanog sankcionisanja sitnih disciplinskih prekršaja, odnosno sakupljanja para u zajedničku, timsku kasu. Svako kašnjenje na trening, neodlazak na predviđeni odmor u sobe ili upotreba mobilnog telefona u vreme obroka košta hiljadu dinara. Kaznama podležu igrači, ali i kompletan stručni štab, „blagajnik“ je kapiten Albert Nađ, a novac se troši na zajedničke izlaske ili učešća u humanitarnim akcijama. Kasa je zasad prazna.

Na klincima svet ostaje, ali najbolji je spoj mladosti i iskustva.
– Njihovo vreme tek dolazi, ali u ovoj fazi igračkog odrastanja i te kako im je potreban neko ko će da, kada treba, spusti loptu, drekne, stiša euforiju, namerno izbaci loptu u aut, padne ili izvrši pritisak na sudiju. To su stvari koje dolaze s godinama. To neiskustvo nas je koštalo pobede protiv Livorna. Iz tog razloga smo umesto da smirimo tempo posle 4:1 protiv Groningena, grunuli ka njegovom golu, želeći pošto-poto da damo peti pogodak. Zbog te neravnoteže smo dozvolili onakav krah u utakmici sa Okserom iako smo poveli već u petom minutu.
Na drugoj strani, imate trenera koji je, maltene, juče izašao iz kopački. Koliko to može da predstavlja problem?
– Situacija jeste neobična, ali ne i problematična. Niti sme da bude. Đukić i ja smo i dalje van terena dobri drugari, ali dok se radi doživljavam ga isključivo kao svog šefa, kojeg svi treba da slušamo i sledimo. I pomažemo mu. Pogotovo mi s kojima je igrao, jer smo duže u Partizanu i znamo kako funkcionišu tim i klub.
Koliko vam ove pripreme olakšava činjenica da Đukić od prvog dana zna kakvu igru i tim hoće?
– Mnogo, jer nema nepotrebnih lutanja i suvišne kombinatorike, koji troše dragoceno vreme. I Luis Aragones, veliki trener, s kojim sam radio u Betisu i Ovijedu, voleo je takve taktičke treninge. Đukić nam je odmah objasnio svoju viziju igre i izdelio zaduženja, koja, svakodnevnim ponavljanjem pokušavamo da dovedemo do automatizma. Već protiv niželigaške, ali vrlo kvalitetne ekipe Srema, bilo je vidljivo da se konačno zna gde je kome mesto i šta treba da radi. Obećavajuće su delovali presing, brzina menjanja strana, probojnost po bokovima i taktička ozbiljnost koju smo pokazali tom prilikom. Za sada sve dobro ide, ali će tek rezultati pokazati kvalitet učinjenog.
A njih je bilo više negativnih nego pozitivnih u prvom delu sezone. Kako spasiti ovu takmičarsku godinu?
– Pobedama i samo pobedama, jer je jesenas bilo više poraza i remija nego nekoliko poslednjih sezona ukupno. Ne želim ovim da prozivam ili vređam prethodnog trenera, jer u kolektivnom sportu nema pojedinca koji je sam kriv ili zaslužan za rezultate. Ali, jesenas nismo imali ni njih ni igru. A onda ni navijače, kojima tako razočaranima i nervoznima počinje sve i svako da smeta. Čudo je kako dobar rezultat sve briše. Teško je, skoro nerealno, prestići Zvezdinih 14 bodova prednosti, ali hajde da kvalitetnim igrama i trijumfima u preostalim večitim derbijima i drugim utakmicama dokažemo da vredimo više od četvrtog mesta. Možda ne možemo do titule, mada je se ne odričemo. Ali, moramo do pozicije koja vodi u Evropu i Kupa. Trofej je trofej, ma kakav bio. I naravno, treba nastaviti sa pravljenjem ekipe koja će za neku godinu opet uvesti Partizan u Ligu šampiona – rezonuje Nađ, koji bi već na leto ili 2008. godine, kada mu ističe ugovor, mogao opet preko granice.
– Partizan mi je drugi na listi životnih ljubavi i prioriteta, odmah posle dece i žene, ali treba mi malo sportskog mira, igranja bez velike rezultatske tenzije. Teško da u ovim godinama mogu biti predmet interesovanja ozbiljnijih evropskih klubova, pre sebe vidim u ovakvim, toplijim krajevima. No, o tome kada dođe vreme – zaključuje kapiten crno-belih Albert Nađ.