Izbačen iz CSKA sa samo 27 godina: Tragična priča o legendarnom hokejašu SSSR kog je beda primorala da radi kao – grobar

U istoriji sovjetskog hokeja bilo je mnogo sjajnih napadačkih trojki koje su oduševljavale navijače i izazivale strah rivala. Svi pamte kultne kombinacije Mihajlov – Petrov – Harlamov ili Makarov – Larionov – Krutov, ali je veza Konstantina Lokteva, Venijamina Aleksandrova i Aleksandra Almetova nezasluženo ostala u senci. Ovaj trio je bio prava atrakcija na utakmicama CSKA i reprezentacije SSSR, i u njih su bili zaljubljeni milioni navijača.

Sudbina Almetova – koji je bio mozak ovog trija – bila je tragična. Igrač je prerano završio karijeru – sa 27 godina – imao je problema sa alkoholom, napravio je neuspešan pokušaj da emigrira u Sjedinjene Države i umro je u 52. godini.

„Impresioniralo me je Aleksandrovo maestralno rukovanje pakom, klasična pozicija – podignuta glava, oslobođen torzo, spremnost da izvede bilo koju tehniku kako po svim kanonima tako i u zavisnosti od situacije u igri“, rekao je Anatolij Tarasov, sjajni trener CSKA i reprezentacije SSSR-a, za Almetova. Upravo je on dao napadaču ulaznicu u vrhunski hokej. I on je taj koji je stavio tačku na njegovu karijeru.

„Nije mu trebalo ništa osim hokeja“

Almetov je rođen u Kijevu u januaru 1940. godine, ali buduća hokejaška zvezda provela je detinjstvo u Moskvi. Od ranog detinjstva, dečak se zainteresovao za hokej i počeo je da trenira u školi prestoničkog CSKA. Aleksandar se potpuno posvetio treningu, ali je zapostavio školu. Otac mladog hokejaša sanjao je da će sin krenuti njegovim stopama i upisati vojnu akademiju, ali mladić je imao druge planove za život. „Nije mu trebalo ništa osim hokeja“, priseća se Almetov stariji.

U školi CSKA, Aleksandar se istakao ne samo među svojim vršnjacima, već i među starijom decom. Tarasov je počeo pomno da prati perspektivnog mladića od petnaeste godine, bio je impresioniran njegovom tehnikom i kreativnim rešenjima u igri i kada je napunio 18 pozvao ga je u prvi tim.

Prelazak sa omladinskog na profesionalni hokej često nije uspešan za talentovane igrače, ali Almetov je imao sreće. Tarasov je došao na ideju da pošalje kreativnog centra u napad sa iskusnim Konstantinom Loktevim i Venijaminom Aleksandrovom. Vreme je pokazalo da je odluka bila genijalna. Iako se Loktev kasnije prisetio da je upravo on inicirao stvaranje ove kombinacije, pošto je odmah video potencijal Almetova, Tarasov je u svojim memoarima opovrgao reči hokejaša. Prema njegovoj verziji Loktev je u početku bio skeptičan prema debitantu, ali ga je on ubedio da pristane na novu kombinaciju.

Bilo kako bilo, Loktev, Almetov i Aleksandrov su postali napad koji je vrlo brzo počeo da zastrašuje rivale i postali su lideri ne samo u CSKA, već i u reprezentaciji SSSR-a.

Olimpijsko zlato, medalje na svetskim prvenstvima, sjajni nastupi za CSKA

Prvo međunarodno predstavljanje trio je imao 1960. godine na Olimpijadi u Skvo Valeju. Almetov je igrao na svih sedam mečeva na turniru, postigao dva gola i upisao tri asistencije. Ali njegovi saigrači su bili mnogo efikasniji: Loktev je postigao šest plus dva, a Aleksandrov je postigao sedam golova i čak šest asistencija Sovjetski tim nije uspeo da osvoji zlatnu medalju, zauzeo je tek treće mesto, ali je navijačima postalo potpuno jasno da je stvorena velika trojka.

Tarasov je ponovo odveo tim na Igre 1964. u Inzbruku i ponovo se oslonio na istu trojku u prvom napadu. Posebno se pokazao Loktev, koji je u osam susreta postigao šest golova i upisao čak deset asistencija, Aleksandrov je upisao sedam golova i četiri asistencije. U senci sjajne statistike ove dvojice, Almetovljevih pet golova i četiri asistencije izgledaju skromnije, ali hokejaška statistika ne pokazuje sve.

Reprezentacija SSSR-a osvojila zlato, jedino olimpijsko za Almetova u njegovoj karijeri. Napadač je imao mnogo bogatiju žetvu na svetskim i evropskim šampionatijma na kojima je osvojio po četiri zlatne medalje. Kao deo CSKA, sedam puta je bio šampion zemlje, ukupno je postigao 211 golova u 250 utakmica u prvenstvima SSSR-a.

Izbačen iz CSKA sa samo 27 godina

Kraj Almetovljeve karijere bio je neočekivan i iznenadan. Počeo je da ima problema sa nesportskim životom, i iako nije pravio velike skandale kao neki njegovi saigrači Tarasov nije mogao da pređe preko nedoličnog ponašanja svog napadača. Izbio je veliki sukob između trenera i Almetova.

Sukob je brzo dostigao tačku ključanja, a 1967. Tarasov je odlučio da izbaci Almetova iz tima. U njihovom poslednjem razgovoru, napadač je neoprezno rekao da nikada nije voleo naporne treninge legendarnog stručnjaka. Na Tarasovljevo pitanje zašto Aleksandar tek sada govori o tome, napadač je odgovorio da nije želeo da pravi probleme i da bude crna ovca u timu.

Izbačen je iz CSKA sa 27 godina. Sada neki hokejaši u ovom uzrastu tek počinju da sazrevaju, ali Almetov je odlučio da završi karijeru i to uprkos činjenici da je sovjetska hokejaška superzvezda imala dovoljno ponuda drugih timova. Međutim, prema sećanjima Aleksandrovih prijatelja, on jednostavno nije mogao da sebe zamisli u drugom klubu, jer je skoro ceo svoj život proveo u CSKA.

Zašto se zaposlio kao grobar?

Almetov je želeo da započne trenersku karijeru, ali za njega nije bilo slobodnog mesta u klubu. Novac je brzo nestajao, morao je da traži neki posao, ali nije završio školu. Danas bi hokejaš Almetovljevog nivoa za par sezona sebi, svojoj deci i unucima zaradio za lagodan život, ali šezdesetih godina 20. veka plate sportista bile su skromne.

Legenda sovjetskog sporta zaposlio se kao grobar na Vagankovskom groblju i ponekad dobro zarađivao. Pored fiksne plate, rođaci pokojnika su često davali napojnice grobarima.

Početkom 1990-ih, Almetov je zajedno sa suprugom otišao u Sjedinjene Države u potrazi za boljim životom, ali se odatle vratio šest meseci kasnije, i to sam. Potraga za američkim snom pretvorila se u beskrajno opijanje, čime je stavljena tačka na porodičnu sreću.

Nakon povratka u domovinu, Almetov je pao u depresiju. Država se raspadala, bilo je nemoguće naći posao. Bivši hokejaš je po ceo dan sedeo kod kuće, zalivao tugu alkoholom i hranio se onim što su mu prijatelji donosili. U jesen 1992. Almetov je dobio upalu pluća i iznenada je umro. Imao je samo 52 godine. Legenda sovjetskog hokeja sahranjena je na Vagankovskom groblju – onom gde je nekada radio kao grobar.