Galaktikosi u megalomaniji carizma: Piksi ruki na listi podrške Vučiću, Jokić sofomor, Džajić standardan, mnogih ranijih nema

Gigantska anakonda naklonosti iz uverenja, idolopoklonstva i sitnosopstveničkog ćara, kojoj se, počev od prvih imena, ne nazire rep, treba da u biračkom telu ostavi utisak vođine nadmoći nad svima drugima u izbornoj areni i da sve druge unizi nedodirljivom prevlašću.

Taj oblik nadgornjavanja smišljen je i ponavlja se od trke za predsednika države 2017. Na apel 100 istaknutih bivšem zaštitniku građana Saši Jankoviću da se kandiduje kao najozbiljnija protivteža usledio je „moj odgovor njima” – Proglas „Za bolju Srbiju” sa 650 potpisnika. Svaka sličnost sa ludilom veličine bila je očigledna.

Keč ol za skrol

Keč ol za dugotrajući skrol u sokoćalskom formatu pandan je drnču Srpske napredne stranke. U njoj su se na isti kazan slegli i radikali i liberali, i nešto što Aleksandar Vulin podmeće kao Pokret socijalista i nešto što Vuk Drašković baštini kao Srpski pokret obnove ravnogorske provenijencije, amalgam petokrake i kokarde neopterećen ideologijom iz srca već smućen iz ideologije interesa.

I na najkolosalnijem od svih kolosalnih spiskova Vučićeve ere, sastavljenom da kao prateća impresivna koreografija bude i opozit opozicionom ProGlasu za obračun 17. decembra, očekivanu silu koja se jednog jutra iznenada pojavljuje da doprinese da se predmetnog dana reši stvar predvode ljudi od zvanja.

U uvodu nepreglednog imenara dominira titula prof. dr kao visokoškolovana ugledna okosnica, a kako pogled odmiče preko književnika i glumaca dođe se i do verifikovane odanosti estrade i televizijskih faca. Pažljivo oko zapazi da su tu i Zli i Čombe.

Vezni red od Nirvane do Silvane

U rasponu od Nirvane do Silvane, kako se to kaže u determinaciji širokopojasnog muzičkog ukusa, gromki baritoni podrške opet su sadašnji i bivši sportisti, nosači spiska na ramenima svojih zaslužnih karijera.

Vučić, osvedočeni ljubitelj i poznavalac sporta, odlično zna koliki je u sportskoj naciji stepen poistovećivanja običnog sveta sa sportskim junacima i njihovim uspesima. Na tom temelju on na spisak okuplja svoje galaktikose.

Ako mu doktorske, profesorske, docentske i inženjerske titule služe za odbrambeni bedem njegove političke gromade, osvajači sportskih titula su poželjni da ih ima za lepršavi vezni red, za majstore koji znamenitošću svog imena treba da nadomeste beznačajnost dunstera u impozantnom timu.

Vučić, osvedočeni ljubitelj i poznavalac sporta, odlično zna i koliki je domet zvezde prelaznog roka, pogotovo ako taj superstar svoj potpis stavi u minut do 12 da bi odjek dopirao i u izbornu tišinu.

Znajući odlično i da je okrunjen uticaj Dragana Džajića, našeg najboljeg fudbalera svih vremena, redovnog potpisnika prethodnih edicija, Vučić je za (n)ovu priliku da učvrsti vlast posegao za osveženjima najvišeg kalibra. Učlanjenje poznatih sportista u SNS u poslednje vreme i medijska eksploatacija tog čina bili su krešendo za jak štih u špilu i za džokera iz rukava.

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković, koji se ponovo srodio s narodom kroz odvođenje nacionalnog tima na Svetsko i Evropsko prvenstvo, dosegao je na spisku efekat svog prelaska iz niškog Radničkog u Crvenu zvezdu u trci s vremenom pred samo zatvaranje letnje fudbalske tržnice 1986. Piksi kao novi eksponat u Vučićevom holu slave nasleđuje Džajinu ulogu, preuzimajući od njega kapitensku traku među sportskim privrženicima lika i dela.

„Tripl-dabl” za „tripl”

Kapiten je autoritet, ali ne mora da bude i najveća zvezda.

Ime Nikole Jokića ne samo da je zasenilo Piksija nego i ostalih 2.078 imena. Sad kada je sofomor gromoglasnije je odjeknulo nego kada je pretprošlog proleća objavljeno da je ruki na dvostruko kraćoj listi.

Naš Balakaha je za svoju podršku još jednom dobio i ono što selektor košarkaške reprezentacije Svetislav Pešić nije za nedavni Mundobasket. Dobio je opet sopstvenog „em-vi-pija” u sazvežđu svojih galaktikosa, raj za slađenje u svojoj megalomaniji. As najviše klase, dva puta najbolji košarkaš u najjačoj ligi sveta, u međuvremenu i šampion NBA s Denverom, uz čije „tripl-dablove” svanjava dan, ugaoni je kamen za željeni „tripl” budućeg košarkaškog trenera – Srbija, Vojvodina, Beograd.

Ko izostaje iz prethodnih izbornih edicija

Puna je arena sportista koji su založili ime na spiskovima za podupiranje Vučićevih pretenzija, ali se mnogima, prebirajući po najdužoj od svih lista, izgubio trag za razliku od mnogih koji istrajavaju u plejadi.

U odnosu na 2017, recimo, nećemo naći fudbalere Branislava Ivanovića, Nemanju Matića, Vladimira Petrovića Pižona, Vladana Lukića, Boška Đurovskog, košarkaše Nikolu Pekovića i Zorana Jovanovića, rukometaša Predraga Peruničića…

Godinu kasnije, uoči izbora za skupštinu glavnog grada, objavljen je spisak 1.000+ javnih ličnosti koje su podržale listu SNS „Zato što volimo Beograd”.

Sportisti potpisnici, kojih nema ovaj put, između ostalih bili su i Zvezdan Terzić, Mitar Mrkela, Vidak Bratić, Vladimir Volkov, Pavle Delibašić, Nenad Jestrović, Marko Petković, Đorđe Pantić, Marko Lomić, Igor Matić, Nenad Mirosavljević, Antonio Rukavina, Vujadin Savić, Filip Stojković, Miroslav Čermelj, Dragan Šarac (fudbal), Nemanja Nedović, Stevan Karadžić, Veselin Petrović, Vladimir Tica, Mirko Pavlović, Jovan Koprivica, Marko Simonović (košarka), Ilija Bozoljac, Jelena Janković (tenis), Veselin Vujović, Jovica Cvetković, Jovica Elezović, Vladimir Mandić, Petar Nenadić, Darko Stanić (rukomet), Danilo Ikodinović, Denis Šefik, Darko Udovičić, Milorad Krivokapić (vaterpolo), Nebojša Ilić (veslanje), Nataša Krsmanović (odbojka), Andrej Kulundžić (automobilizam), Ivan Stević (biciklizam)…

Prošle godine, za predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore 3. aprila, ponovo je objavljen spisak podrške sa 1.000+ imena za listu vladajuće stranke „Zajedno možemo sve”. S nje izostaju Vasilije Micić, Zoran Slavnić (košarka), Zdravko Kuzmanović (fudbal), Zurab Datunašvili (rvanje), Svetlana Kitić, Ratko Nikolić (rukomet), Stefan Mitrović (vaterpolo)…