Jači od rivala i hendikepa

Članovi paraolimpijske reprezentacije „zasipali“ su ih medaljama na Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, terajući ih da svaki čas pišu nove tekstove ili telegrame čestitki posvećene ovim fenomenalnim sportistima i neumornim životnim borcima.  

Za samo nekoliko sati „pala“ su četiri odličja, dva zlatna i isto toliko bronzanih, čime je skoro izjednačen rekord od pet mesta na pobedničkom postolju srpskih paraolimpijaca sa OI u Londonu 2012. 

Ovog puta najdalje su otišli nova stonoteniska prvakinja Igara Borislava Perić Ranković i kralj strelaca Laslo Šuranji, a u anale paraolimpizma na našim prostorima ušao je i bronzani stonoteniski par Nada Miletić – Mitar Palikuća. 

Trijumfom nad Kineskinjom Žang Mijao, u triler finalu, Borislava je donela Srbiji prvo zlato iz Rija, ali i popravila svoj učinak s prošlih Igara, kada je izgubila meč za olimpijsku titulu. Zaokružila ličnu kolekciju trofeja, takođe, jer je ova do pola paralizovana četrdeset četiri leta stara Bečejka, posle bavljenja košarkom i streljaštvom u prvim godinama nakon nesreće uzela stonoteniski reket i njime „udarala“ za zlata na Svetskim i Evropskim prvenstvima.

– Posle trećeg seta rekla sam sebi „ako hoćeš da uzmeš to zlato, a znaš koliko ga želiš, onda ne smeš više da igraš njenu igru“. I „upalilo“ je. Presrećna sam zbog najvećeg uspeha u mojoj karijeri. Ova titula je i zasluga porodice, čija me bezrezervna podrška gura sve ove godine, a posvećujem je mom zlatu – ćerki Dragani – imala je sve razloge ovog sveta za slavlje i ponos Borislava, koja je prvu olimpijsku medalju osvojila još u Pekingu 2008. 

Laslo Šuranji, isto. Em je doneo prvu paraolimpijsku streljačku medalju u istoriji tog sporta za samostalnu Srbiju, em je još jednom dokazao sebi da je bio u pravu kada se svojevremeno, posle deceniju i po pauze, vratio svojoj prvoj sportskoj ljubavi, uprkos proceni njegovog trenera iz srednjoškolskih dana da nije talentovan i savetu da batali pušku.

– Ova medalja me čini veoma srećnim. Drago mi je ako sam barem malo obradovao naciju, jer znam koliko meni znači uspeh nekog našeg sportiste. Ako je moj uspeh pomogao ljudima da skrenu misli sa sive svakodnevnice, onda sam još srećniji – poručio je iz Brazila ovaj tridesetosmogodišnjak, kojeg je jedan nesmotren skok u vodu odveo u paraplegiju, a ljubav prema sportu i životu doneli mu olimpijsko zlato i rekord Igara od 453,7 krugova u kategoriji malokalibarska puška 50 metara trostav.

Aplauz i divljenje zaslužuje i Nada Matić, koja je u kolicima, u borbi za treće mesto, posle pet setova, savladala Britanku Sju Gilroj.

– Uspela sam da se vratim prvo posle izgubljenog polufinala i a onda i posle rivalkinog vođstva od 2:0 u setovima. Imala sam stalno u glavi sliku sina Luke i mislila koliko će ga usrećiti mamina medalja. Obećanje je ispunjeno – blistala je od zadovoljstva ova mlada žena.

Nogu je povukao njen kolega Mitar Palikuća. Kao što je zlato rvača Davora Štefaneka pokrenulo lavinu medalja na Olimpijskim igrama prošlog meseca, tako je bronza ovog evropskog šampiona imala domino efekat na najvećem svetskom takmičenju sportista sa invaliditetom. I on je gubio na početku duela sa Tomijem Urhaugom iz Norveške, ali je uspeo da preokrene rezultat i uđe u istoriju.

– Moje prve Paraolimpijske igre i odmah medalja. Za mene ova bronza sija kao zlato. Verujem i za sve koji su me bodrili na putu dovde. Sada imam još veći motiv da nastavim da se borim, da budem još bolji – obećao je Palikuća.

Iste nagrade kao za olimpijce

Osvajači medalja na Paraolimpijskim igrama dobiće od države iste nagrade kao i sportisti koji su do odličja stigli na Olimpijskim igrama za sportiste bez bilo kakvih fizičkih hendikepa. Inače, ranijim rešenjem Vlade Srbije za zlato je predviđena zahvalnost u iznosu od 40.000 evra za kolektivni sport, a 45.000 evra za individualni sport. Vlasnicima srebra sleduje 35.000 evra, ako dolaze iz timskog sporta, odnosno 40.000 evra za individualce, dok su premije za bronzu 30.000 i 35.000 evra, po pomenutim kategorijama.

Rot: Biće još medalja

Šef misije paraolimpijskog tima Srbije u Rio de Žaneiru, Zvonimir Rot, veruje da će biti još lepih sportskih vesti iz Južne Amerike.

– Prezadovoljni smo rezultatima i nadamo se da ćemo da osvojimo bar još ovoliko medalja. Nismo došli u Brazil da jurimo uspeh koji su olimpijci pre nas napravili, već da se takmičimo i doguramo što više. Imamo 16 takmičara i želimo 16 odličja, jer su ovde naši najbolji paraolimpijci – računa Rot, ispred reprezentacije u kojoj je 16 takmičara u pet sportova.