Nebojši Iliću, dugogodišnjem timskom operativcu Crvene zvezde, istaknutom imenu njene košarkaške istorije, šeretu i među crveno-belima i u reprezentaciji još od ranih igračkih dana, prošlog leta je stigla srodna duša – Jago dos Santos.
Posle učešća s Brazilom na Svetskom prvenstvu u tihookeanskom delu Azije na Mali Kalemegdan je došao igrač koji nije zračio autoritativnom nametljivošću, ali jeste privlačnom vedrinom duha.
Licem neprestano razvučenim u osmeh, Jago dos Santos najviše je podsećao na svog slavnog fudbalskog zemljaka Ronaldinja.
Jago Mateus dos Santos je u prethodnoj sezoni stekao zvanje najboljeg pojedinca u finalu nemačkog prvenstva.
Ulm se s njim, a i s brazilskim centrom Brunom Kaboklom, potonjom uzdanicom Partizana, domogao istorijskog prvenca u Bundesligi (nešto kao Bajer iz Leverkuzena sada u fudbalu). Tim iz Baden-Virtemberga je u plej-of ušao sa sedmog mesta u osnovnom delu, a redom je od četvrtfinala uzeo meru važećem šampionu Albi (3:1 u pobedama), Bajernu (3:0), dakle evroligašima, i na kraju Bonu (3:1), vodećem na tabeli do doigravanja.
Ako je Jago, koji je u evropsku košarku i stupio pravo u Ulm pretprošlog leta, bio u nemačkoj ligi podalje od očiju zvezdaša, od njegovih igara na Mundobasketu su stvorili ohrabrujući utisak da za svoje navijačke želje dobijaju igrača veštog s loptom, solidnog za tri poena, ne samo prodornog nego i brzog kao metak i odvažnog da se kao šilo zabije do samog koša i da poentira pored dugih ruku najviših suparnika. Takva odlučnost, u stilu košarkaških kamikaza, još više je imala na značaju ukoliko je bila na korist tima u prelomnim napadima, a pogotovo zato što je Jago visok samo 178 centimetara.
Na počecima karijere, kada je u mlađim uzrastima bio i koji santim niži, i nazvali su ga Niski ili, umanjenicom karakterističnom u portugalskom jeziku, Baišinjo.
U Zvezdi su ga videli kao trećeg plejmejkera, budući da su najveće nade polagane u drugu dvojicu novajlija. Amerikanac portorikanskog porekla Šabaz Nejpir je trebalo da nosi Zvezdu u NBA stilu, a Miloš Teodosić na vic i iskustvo.
Kako je, međutim, takmičarska godina odmicala, Nejpir je razočarao i vratio se u Olimpiju iz Milana, prilika se ukazala golobradom Nikoli Topiću, koji je povučen s pozajmice Megi, ali njega baš biju maleri s povredama, pa je Jago izbijao u prvi plan da organizuje Zvezdinu igru uz Teodosića ili umesto njega.
Da je po zamislima grčkog trenera Janisa Sferopulosa potpuno opravdao očekivanja, potvrđeno je MVP priznanjem za najboljeg igrača finala ABA lige, u kojem su se crveno-beli, s neočekivanih 3:0 protiv Partizana, vratili na tron regionalne košarke, s kojeg su svrgnuli upravo svog večitog rivala.
.@Ymateus02 je proglašen za najkorisnijeg igrača finalne serije @ABA_League 👏🏻
MVP MVP MVP MVP MVP 🇧🇷💪🏻#kkcz #WeAreTheTeam #CrvenoBelaPorodica pic.twitter.com/YoXzDQrVeI
— KK Crvena zvezda Meridianbet (@kkcrvenazvezda) May 19, 2024
Simpatije van terena je kod Zvezdine publike pobrao kao majstor kvariš oko hidranta u hodniku Beogradske arene ispred svlačionica oko čega se u timu zbijala šala.
Jago je paulista.
Rođen je 9. marta 1999. u gradu Tupa u državi Sao Paulo.
S 13 godina je došao u Palmeiras, ali ne u slavni fudbalski klub, što bi bila želja stotine hiljada njegovih vršnjaka, nego u košarkašku sekciju sportskog društva zeleno-belih.
Njegov brat Adrijano, takođe košarkaš, zamolio je trenera podmlatka da pogleda Jaga, koji je ispoljio talenat i zadržan je s obezbeđenim smeštajem.
Među klupskim nadama je stasavao od 2012. do 2016.
ADIDAS NATIONS GLOBAL 2017:
Yago esteve „on fire“ na sua primeira partida. 🏀😵 #AdidasNations pic.twitter.com/lYvoip63Az
— HS Basketball BR (@HSBasketballBR) August 6, 2017
Ušao je i u mlađe uzraste reprezentacije. Prva MVP nagrada mu je pripala 2014. na kontinentalnom prvenstvu Južne Amerike za igrače do 15 godina.
U njegovom prelomnom razvojnom dobu Palmeiras je rešio da ugasi košarkaški tim.
Jago je prešao u Paulistano, gde je 2016. debitovao u seniorskoj košarci, a ostao je četiri sezone. Dao je 2018. doprinos da se prvi put osvoji titula državnog prvaka. Taj klub ga je upamtio pošto je njegovim juniorima dao 56 poena.
Zatim je još dve godine do dolaska na Stari kontinent proveo među kariokama – prešao je u Flamengo iz Rija da igra u dvorani „Marakanazinjo“ nadomak Marakane.
S njim je bio nacionalni šampion za 2021, a i tada MVP finala.
Osvojio je i titulu u Sveameričkoj Ligi šampiona, što je Flamengu dalo pravo da 2022. igra u Kairu na turniru Interkontinentalnog kupa, svojevrsnom klupskom prvenstvu sveta u organizaciji FIBA.
Brazilski tim je u finalu savladao Burgos (75:62), osvajača Lige šampiona evropskog ogranka FIBA.
Jago je prošlog leta, između završetka klupske sezone i Mundobasketa, igrao u Las Vegasu u Letnjoj ligi NBA u sastavu Čikaga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.