„Jakšić nije spreman jer je pogrešno lečen u reprezentaciji“: Gocić i Soro žestoko odgovorili na optužbe da Novi Beograd ruši nacionalni tim

Ako iko od srpskih sportista voli da se odaziva u reprezentaciju i igra za Srbiju, bez obzira na klupske obaveze i probleme, onda su to vaterpolisti, pa baš zato čudno zvuči da Nikola Jakšić neće pod njenu kapicu.

To jest, ne može, jer mu je njegov Novi Beograd zabranio da joj se priključi na pripremama za Svetski kup, odakle se može prokrčiti put na Svetsko prvenstvo i dalje na Olimpijske igre u Parizu sledeće godine.

Selektor Uroš Stevanović je taj potez uprave aktuelnog prvaka i finaliste poslednje Lige šampiona razočarano nazvao „neviđenim presedanom“, uz napomenu da nijedan klub nema pravo da stopira igrače.

„Dopis koji je poslat u Savez u kome se navodi da nije u zadovoljavajućoj formi ne želim ni da komentarišem, jer je igrao prošlog vikenda tri utakmice u roku od 48 sati na turniru Jadranske lige i u utorak utakmicu Lige šampiona, za razliku od njegovog klupskog saigrača Đorđa Vučinića kome su treninzi u reprezentaciji prvi posle dve nedelje pauze zbog bolesti“, objasnio je naslednik Dejana Savića.

Nekoliko dana kasnije stigla je žestoka replika sa „11. aprila“, a tokom današnjeg obraćanja „sedmoj sili“ izrekli su je trofejni dvojac bivših reprezentativaca – trener Živko Gocić i sportski direktor Slobodan Soro.

„Ja sam tako odlučio, zajedno sa mojim stručnim štabom i sa ljudima iz medicinskog tima naše ekipe, da ne bude bilo kakvih nedoumica“, započeo je vanrednu konferencije za medije Gocić, pa izneo detalje.

„Svetsko prvenstvo, početkom jula prošle godine, Nikola je okončao povređen i suštinski je bio van bazena sve do 20. septembra, što je skoro tri meseca, jer nije bio adekvatno lečen. Kada se priključio timu, radio je sa strane, odvojeno od ekipe, jer nije mogao da koristi loptu.

Prvu utakmicu odigrao je 12. oktobra protiv Proletera, a potom i sa Radničkim posle koje se požalio na bol u ramenu, a ta povreda ramena je upravo uzrokovana kompenzacijom pokreta tim ramenom zbog problema koje je imao sa laktom“, kazao je on, pa naveo da je Jakšić opet bio u pogonu u decembru.

Međutim, usledila je turneja Delfina po Sjedinjenim Američkim Državama, odakle se jedan od njihovih lidera vratio neupotrebljiv. Barem ne u meri u kojoj se računalo na njega u klupskoj ekipi.

„Požalio se na veliki umor i da je nespreman, što je i bilo normalno. Poštedeli smo smo ga par utakmica, a ponovo se povredio na turniru Jadranske lige u Šapcu i to na prvom meču protiv Partizana. Nakon toga 27 dana je ponovo bio van trenažnog procesa na moju veliku žalost, jer svima nama je na prvom mestu zdravlje naših igrača, a pogotovo naših reprezentativaca.

Posle toga počinje sa treninzima i da se vraća u formu od koje je još jako daleko… Od ukupno 39 utakmica koje je klub imao u dosadašnjem toku sezone, Jakšić odigrao samo… Kada se desila ta druga njegova povreda niko iz Vaterpolo saveza Srbije niti selektor Uroš Stevanović, moj poštovani kolega i prijatelj, me nije pitao za stanje Jakšića, niti stanje ostalih igrača.

Još jednom ću ponoviti ono što je najbitnije. Odluka da Jakšić propusti ovu reprezentativnu akciju je moja, doneta je u dogovoru sa mojim stručnim štabom i direktorom kluba i doneta je samo i isključivo za Nikolino dobro…. Ovaj period treba da prođe u ozbiljnom fizičkom radu, da se koliko toliko spremi za poslednji deo sezone i ono što nas čeka, a onda naravno i za leto i sve reprerentativne aktivnosti“.

Proslavljenog Gocića su naročito zabolele (in)direktne optužbe da ne misli dobro Srbiji, čim ju je mogao ostaviti bez tako važnog igrača na jako bitnom turniru, koji počinje 8. marta u Podgorici.

„U ekipi imamo ukupno 15 reprezentativaca, od čega devet srpskih reprezentativaca, sedam stalnih i dvojicu povremenih, zatim po dvojicu iz reprezentacija Grčke i Crne Gore i po jednog iz Španije i Gruzije. Toliko o kultu reprezentacije… Ne mogu da dozvoilim da se klub čiji sam trener, a samim tim i ja lično, dovede na bilo koji način u negativan kontekst kada je u poitanju vaterpolo u Srbiji ili naša reprezentacija.

To ne mogu da dozvolim nikom, pa ni selektoru Stevanoviću. Ja sam Živko Gocić, i skoro 20 godina sam proveo u Vaterpolo savezu Srbije od kadetske pa do seniorske selekcije, koju sam kao kapiten predvodio dugo godina i osvojio mnoge medalje. Na to sam veoma ponosan i dan danas i biću ponosan do kraja života.

Ako neko ima problem sa mnom to treba otvoreno i da kaže, ali ne dozvoljam nikome da se moje ime stavlja u negativan kontekst kada je u pitanju reprezentacija Srbije. To je ludost“, zaključio je Gocić.

Njegov nadređeni, bivši saborac iz bazena i prijatelj Slobodan Soro stao je iza svega izrečenog, dodajući još par ilustrativnih informacija.

„Nikola se povredio na Svetskom prvenstvu protiv Hrvatske i on je na nagovor pristao da igra tako povređen, pa se ta povreda lakta dodatno pogoršala. Posle toga nije adekvatno lečen, data mu je pogrešna terapija, izgubljeno je dragoceno vreme sve dok klub nije intervenisao i pronašao pravog lekara koji i dan danas uspeva da sanira sve njegove probleme.

Ne mogu da pronađem pravu reč kako je mogao da izjednači grip Đorđa Vučinića koji je trajao pet, šest dana i povredu Nikoe Jakšića koja ga je 27 dana udaljila od bazena. Za mene je to samo maliciozno poređenje, ili apsolutno neznanje i amaterizam selektora Stevanovića, da su grip i odvojena tetiva od mišića jedno te isto“.

Prema njegovom mišljenju, dešavanja oko Nikole Jakšića otvorila su i neke druge teme. U smislu da su prozvani Novi Beograd, Gocić i on da rade suprotno od onoga što je za opšte dobro sprskog vateprola.

„Ovo što se dešava na bazenu ’11. april’ je nešto najbolje što se desilo srpskom vaterpolu u posednjih mnogo godina. Uspeli smo da vratimo klupski srpski vaterpolo na svetsku scenu. Tri puta zaredom organizujemo Fajnal-ejt Lige šampiona. Posle Olimpijskih igara u Tokiju, u naš klub doveli smo petoricu velikih šampiona, naših reprezentativaca i tako podigli nivo domaćeg vaterpola.

Na neki način naterali ostale klubove da rade još jače i dignu ceo nivo srpskog klupskog vaterpola. Međutim, to očigledno nije prepoznato na pravi način i mi smo očigledno nešto što je problem i što podriva srpski vaterpolo i neko ko radi protiv reprezentacije, a ja mislim da je sve suprotno od toga.

Želja da se Novi Beograd kao klub predstavi da radi protiv interesa reprezentacije je direktno udar na nas dvojicu, na mene i Živka. Odluka koja se tiče Nikole Jakšića pre svega je doneta za njegovo dobro, a onda i za dobrobit kluba i reprezentacije, jer on treba da igra za reprezentaciju još bar 10 ili 15 godina, a ne da ga potrošimo na ovakav način.

Kada pričamo o kultu nacionalnog tima, podsetiću vas samo da je Dejan Savić posle devet godina na čelu reprezentacije ispraćen jednom objavom na instagramu. A obeležio je jednu čitavu epohu i svojim radom doprineo je najtrofejinijem periodu našeg vaterpola.

Ili „slučaj“ Marka Radulovića. On je pre dve godine bio MVP Svetskog prvenstva, a na polusezoni je ostao bez kluba. Isti taj selektor Stevanović koji mu je bio trener u klubu mu je saopštio da više ne računa na njega. Mi smo sa Markom dogovorili saradnju od sledeće sezone, a već sada smo mu obezbedili da trenira sa ekipom, dobio je smeštaj i hranu.

To je nešto što klub uopšte nije ima obavezu, ali upravo zbog toga što smo svesni da on treba u godinama koje dolaze da bude jedan od stubova nacionalnog tima smo to uradili…“, smatra Soro, uz tvrdnju da je izostanak medalja sa nekoliko poslednjih seniorskih takmičenja „plaćena cena nekvalitetnog rada“ i „alarm“ za uzbunu.