Jedina „greška“ kojoj je dokazana namera

Fudbalski sudija Srđan Obradović prvi je za koga je sud zvanično utvrdio da je svojim delovanjem namerno učestvovao u krajnjem ishodu neke utakmice.

Viši sud u Novom Sadu osudio ga je na 15 meseci zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja na utakmici između Spartaka i Radničkog iz Niša (2:0) odigranoj u Subotici 13. maja 2018. godine.

Najsporniji detalj sa tog meča odnosi se na momenat kada je Obradović dosudio penal za Spartak bez ikakvog kontakta igrača subotičke ekipe sa bilo kojim fudbalerom Radničkog u kaznenom prostoru.

Pobeda je na toj utakmici Nišlijama bila neophodna za odlazak u kvalifikacije za Ligu Evrope, što su kasnije u preostala tri kola uspeli da ostvare. Viši sud u Novom Sadu je za sada samo objavio presudu (da je Obradović kriv). Obrazloženje presude biće objavljeno tek kroz 15 dana, što je u redovnom zakonskom roku.

Okrivljeni i Tužilaštvo imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.

Za Obradovića se u fudbalskim krugovima tvrdi da je bio Kokezin čovek od poverenja. Iste godine kada je odigrana sporna utakmica Fudbalski savez Srbije ga je odredio za zvaničnog posmatrača suđenja mečeva domaćeg prvenstva.

U prevodu-  onaj ko je uhapšen zbog sumnje u nameštanje meča nagrađen je tako da on ocenjuje koji arbitar dobro ili loše sudi neku utakmicu.

Zbog toga postoji mišljenje da je Obradović jednostavno pao zbog toga što je i Kokeza zglajznuo.

Drugi smatraju da je u pitanju samo vid pritiska da progovori o Kokezinim mahinacijama za koje zna, te da će ako bude sarađivao na Apelaciji kazna zatvora biti oborena.

Ima i onih koji ukazuju na to da je tada trener Radničkog iz Niša bio Dragan Recko Antić, čovek za koga se nezvanično tvrdi da je kralj nameštanja u Srbiji, čak veći i od Velibora Džarovskog u staroj Jugoslaviji.

Tada su svi bili ubeđeni da Nišlije pobeđuju, ali je Radnički ipak izgubio.

Ono što dodatno bode oči u presudi jeste činjenica da je Obradović bio jedini optuženi, da nije gonjen neko ko mu je eventualno dao mito ili ko ga je podstrekivao da namesti meč.

Ako se posmatra kao usamljeni krivac – ispada da je tu utakmicu namestio iz lične zabave ili čiste obesti.

Pojedini pravnici upozoravaju da sud kada se ne dokaže mito u zloupotrebi položaja često presudu donese na osnovu Člana 359. Krivičnog zakona koji kaže, uprošćeno, da službeno lice može biti krivo zato što je znalo i bilo svesno da njegovim ponašanjem može nastupiti šteta ili povreda nečijeg prava, pa makar i nemao ličnu korist od toga.

U teoriji bi to moglo da se dalje dodatno banalizuje i konstatuje da je tako i holandski sudija Dani Mikeli kriv jer je prouzrokovao štetu Portugalu kada mu na meču protiv Srbije nije priznao čist gol.

Međutim, u praksi su činjenice mnogo slojevitije i stvari nisu tako crne i bele, kao u slučaju Mikelija koji nije namerno oštetio Ronalda i drugove.

Advokat i bivši koministar policije Božo Prelević smatra da je sudija koji je doneo ovu presudu pokazao hrabrost i nezavisnost i da ceo slučaj treba gledati samo kroz tu prizmu, odvojeno od pada Slaviše Kokeze.

Objašnjava i da nije na Višem sudu u Novom Sadu bilo da utvrđuje ko je možda dao mito ili imao korist od načina na koji je Obradović vodio spornu utakmicu, već da je to stvar koju su policija i Tužilaštvo trebalo da istraže, a potom i dokažu na suđenju.

– Ovo je nesporan dokaz da je srpsko pravosuđe najmanje deset puta bolje od srpskog fudbala, odnosno Fudbalskog saveza Srbije. Iz toga se vidi i na šta bi nam ličilo pravosuđe da je Kokeza kojim slučajem bio ministar pravde. Postupajući sudija i pravosuđe misle da je to što je Obradović uradio na tom meču za zatvor od 15 meseci, a FSS misli da je to za nagradu. Svaka čast za ovu presudu postupajućem sudiji. U biću krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja nije neophodno da je okrivljeni primio mito, to je neko drugo krivično delo. Sudija sudi na osnovu optužnog akta koji piše Tužilaštvo i utvrđuje da li je taj optuženi akt potvrđen dokazima ili nije, i on se samo time bavi. Potpuno je drugo pitanje koliko je i kakvih dokaza izneto i zašto možda Tužilaštvo nije moglo da otkrije ko je eventualno davao mito ili imao korist od Obradovićeve zloupotrebe službenog položaja – objašnjava Prelević za Danas.

On ističe i da je ova presuda ključna zbog toga što je konačno i pravno utvrđeno da u domaćem fudbalu postoje nameštanja.

– Lično mislim da su Obradovića pustili niz vodu zato što je postalo previše očigledno da se utakmice nameštaju, o čemu je i hrabri gospodin Poledica više puta govorio. Čak su i međunarodni faktori više puta pokazali da je ovde fudbal izvor profita određene grupe ljudi, a ne igra kakva bi trebao da bude. Čak je i UEFA upozoravala na nameštene utakmice u Srbiji, a samo je za FSS sve bilo regularno. Ovde u slučaju Obradovića čak nije bitno postojanje namere da mu je neko dao pare ili da je on zbog kladionice ili nečeg trećeg vodio tu utakmicu kako je vodio. Ključno je da je sud ustanovio da je on zlopotrebio svoj položaj i time ipak nekome naneo štetu – zaključuje Prelević.

Nameštanje teže dokazivo od malverzacija

Pre više od 10 godina vođen je još samo jedan postupak za nameštanje u fudbalu, protiv tadašnjeg predsednika FK Vojvodine Ratka Butorovića. Bata Kan Kan bio je optužen da je sudijama dao novac kako bi sudile u korist njegovog tima, ali je na kraju presudom ustanovljeno da im je samo davao novčane pozajmice za lečenje i terapije. Pravnici tvrde da je nameštanje utakmica jako teško pojedinačno dokazivo bez otkrivanja cele mreže, poput afere „Kalčopoli“ u Italiji kada su prisluškivanjem razgovora svih fudbalskih zvaničnika ustanovljene malverzacije. Zbog toga su u fudbalu češći procesi za finansijske malverzacije, poput onog koji je vođen protiv Dragana Džajića ili onog koji se još uvek vodi protiv Zvezdana Terzića.

Sistem pravi „grešne“ pojedince

U iščekivanju detalja zatvorske presude Srđanu Obradoviću, sportska javnost u našoj zemlji pita se da li će slučaj jedinog srpskog fudbalskog sudije prvostepeno osuđenog zbog zloupotrebe službenog položaja pokrenuti lavinu sličnih događaja i zastrašiti njegove sadašnje i buduće kolege.

– Ne bih rekao da se sa Obradovićevim slučajem otvara Pandorina kutija nameštanja utakmica, dogovaranja rezultata ili davanja jednoj ekipi pet do 15 odsto više šansi za pobedu, kako se još opisuje ova hronična i metastazirajuća devijantna pojava u ovdašnjem fudbalu. Ili, da preformulišem, poverovaću da je ovo početak opsežnih i radikalnih promena u srpskom fudbalu ako na optuženičkoj klupi vidim i naručioce. Nebitno da li dolaze iz FSS, klubova, kladionica, kriminalnog miljea.. – kaže za Danas bivši predsednik Sudijske komisije FSS, Rade Đurović.

– Zbog čestitih momaka među sudijama, a nije ih malo, ne bih da generalizujem stvar, ali ni da žmurim na masu neregularnih mečeva. Publika, institucije, mediji… svi znaju za to, ali većina ćuti. Pa, kada je priveden Obradović nismo čuli ni slovo od ljudi iz Saveza. I arbitri drže jezik za zubima, neki da se ne bi zamerali i stradali,  drugi jer su im ruke uprljane. Kažu ljudi „to je teško dokazivo“, da jeste, ali nije nemoguće. Ako se hoće. Da je tako onda ne bismo imali u zatvoru nijednog ubicu koji je pobegao sa mesta zločina – kaže Đurović, uz podvlačenje ne retke prakse da se penzionisane sudije priključuju klubovima posle karijere.

I drugom bivšem sudiji, Miroslavu Radomanu bode oči upadljivo držanje Saveza po strani u slučaju nekoga ko je posle skandaloznih odluka iz Subotice nagrađen poslom posmatrača mečeva pod okriljem FSS.

– Pravosuđe treba da se bavi korupcijom u fudbalu i da kažnjava ako se utvrdi koruptivna radnja. Samo, gde je tu FSS? Zašto taj Srđan Obradović nije prvo od svog poslodavca udaljen sa terena, na 10, 20 godina…. ili doživotno. Umesto jedino logične sankcije Saveza, takav jedan grešnik bude vraćen na listu. Ništa se neće popraviti dok se na udaru ne nađu i oni što postavljaju ljude kao što je on ili im traže da namerno greše na nečiju štetu, nudeći nešto za to – kaže za Danas Radoman.

Posebno mučan i demorališući element ove priče je to što je Obradović proizvod razrađenog sistema, a ne pojava na nivou incidenta.

– Sudije su samo mali segment u ovoj papazjaniji od srpske sudijske organizacije. Ima i sada moralnih i profesionalnih sudija, ali ih je neuporedivo manje nego u vreme prethodnika Bogoljuba Bogija Stepanovića. Dok je on bio zadužen za izbor arbitara u prvom planu su bili politički podobni likovi, oni za čije angažmane su zvali i urgirali iz Saveza, klubova ili partija. Bez takvih preporuka i zaleđine nije bilo moguće postati internacionalac. I dalje je tako, na štetu momaka od znanja i integriteta.. I tako će biti sve dok Savez ne preuzme neko ko se razume u fudbal i želi mu dobro. Neko ko će iskopirati praksu potpisivanja jednogodišnjih Ugovora o radu sa sudijama, iz Nemačke, Francuske, Engleske… Kada ti služba i prihodi zavise samo od onoga što radiš čik da vidim nekoga ko će da pristane da služi ljudima iz senke – zaključuje Radoman.