Jednako se trude, žrtvuju i donose medalje, ali nemaju isti status i tretman u institucijama i medijima: Žene su više od lepote srpskog sporta

Mada se pripadnice ženskog pola masovno bave sportom na prostoru od Subotice do Surdulice, često i uspešno predstavljaju Srbiju na međunarodnim takmičenjima ne uživaju status i tretman kakav zaslužuju.

Od prvih koraka u odbojci, košarci, atletici, streljaštvu, fudbalu…, tokom karijera i posle njih. Pod parolom „to je muški sport“, neretko im se osporava pravo da se uopšte bave nekim disciplinama, a klubovi u kojima to čine po pravilu uživaju drastično manju finansijsku pomoć države, privrede i drugih sponzora.

Nije malo slučajeva i da nacionalni timovi imaju drugačije uslove rada, treniranja, opremanja, putovanja… od muških reprezentacija. A, njihova dostignuća daleko ređe dobijaju prostor na televizijama, u printu i na sajtovima/portalima u poređenju sa vestima koje se tiču sportista muškog pola.

Uz prečesto skretanje pažnje na fizičke atribute sportistkinja. Kada požele da se bave trenerskim poslom teško se probijaju kroz „šumu“ muških kolega, čak i u svetu ženskih ekipa, dok su dame na čelu stručnih štabova muških sastava mislena imenica. Jednako malo ih je u sportskim institucijama, na čelu Saveza, klubova…

Ni sportske novinarke nisu pošteđene omalovažavajućih premisa na početku karijera, jer „šta one znaju šta je ofsajd…“ i slično, a i kada pogreše to im se meri duplo u odnosu na iste kikseve kolega, sa neizbežnom polnom konotacijom… Da ne pominjemo seksualno uznemiravanje i još gore stvari od istog, uz običajno ćutanje na tu temu.

Sve su to teme oko kojih su se okupile brojne žene i nemalo uticajnih muškaraca na Konferenciji „Žene i sport“, održanoj na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. Zaslugom Udruženja žene sport društvo i specijalnim angažmanom poznate sportske komentatorke Radio Beograda, Snežane Pantović, pod istim krovom su se našli ministar sporta u Vladi Srbije i nekada trofejni selektor muške odbojkaške reprezentacije, Zoran Gajić; predsednica Pododbora za sport Skupštine Srbije i eks rukometašica Tatjana Medved; prof. dr Irina Juhas, sa beogradskog DIF-a; v. d. dekana istog Saša Jakovljević; sportska direktorka Olimpijskog komiteta Srbije i trofejna košarkašica Sonja Vasić.

Uživo ili putem video poruka reč su dobile i: nekadašnja ministarka sporta Snežana Marković Samardžić: Nataša Petrović, trener jedinog fudbalskog kluba u kome treniraju Romkinje i devojčice iz ruralne sredine; Jovana Damnjanović, najbolja fudbalerka Srbije za prošlu godinu i članica Bajerna; dr Marija Anđelković, ispred Udruženja za medicinu sporta Srbije; Ivana Anđušić Maksimović, reaktivirana vlasnica olimpijske medalje u streljaštvu; ranija osvajačica brojnih karate titula Tanja Petrović; prof. dr Nenad Đurđević…

Diskutovalo se i na teme: Finansiranje ženskog sporta u Srbiji, Istraživanje: žene u sportu Srbije sa još 18 zemalja, Žene u sportu, Sportiskinje i stereotipi, Ženski doktor i tim, ženski tim i doktor, Sportistkinje i bezbedan sport, Vrhunski sport i porodica, Izazovi: muški trener i ženski tim, ili…?, Mediji kao ključni faktor u razvoju ženskog sporta…

Na skupu, upriličenom pod pokroviteljstvom kompanije Balkan bet, dodeljena je i tek ustanovljena nagrada „Naj žena u sportu“, s imenom prerano preminule vrhunske strelkinje Bobane Momćilović Veličković, a prva laureatkinja je selektorka košarkaške selekcije, Marina Maljković, čiji trenerski potpis stoji ispod dve evropske titule i jedne olimpijske medalje Orlica.

Zbog klupskih obaveza u Fenerbahčeu nije ovog četvrtka mogla da dođe u Beograd, ali se snimljenom porukom zahvalila na priznanju, podržavši ideje, rad i planove Udruženja žene sport društvo. Specijalne zahvalnice ženama, muškarcima i organizacijama, koji su doprineli razvoju ženskog sporta u Srbiji i afirmaciji žena u sportu Srbije dobilo je više dama i ponešto gospode.

Počev od tekvondistkinje Milice Mandić, sa dva olimpijska zlata u trofejnoj kolekciji, preko tvorca tekvondo buma u Srbiji i njenog trenera trener Dragana Jovića, srebrne olimpijke Tijane Bogdanović… pa do nekoliko sportskih novinarki, među njima i članice redakcije Danasa, Olgice Nikolić.

Na kraju velike panel razmene mišljenja, iskustava i poražavajućih podataka u odnosu na evropske i svetske standarde, doneti su odgovarajući zaključci i preporuke. Jedno je pokretanje inicijative za osnivanje Mreže žena u sportu i neformalne grupe “Sportske novinarke”, zbog (međunarodnih) obuka, umrežavanja i događaja ženskog sporta (koji nisu iz osnovnog takmičarskog programa), a u cilju pripreme naučno-stručne konferencije “Žene i sport.”, kao nadgradnja u razvoju ženskog sporta i osnaživanje žena u sportu obrazovanjem.

I možda još važnije, jer je stvar fundamentalne prirode, predloženo je pokretanje inicijative za vraćanje ženskog sporta u prioritete u Strategiji razvoja sporta u Republici Srbiji i u prioritete Nacionalnog sporta. Još da odgovorni čuju glas žena, razumeju njihove potrebe, iskreno i sistemski ih podrže. A žene istraju u svojoj borbi.