Jednom šampion, uvek šampion

Ali je nekadašnji prvi reket sveta imao dovoljno snage, volje i mudrosti da pronađe izlaz iz lavirinta jakog pritiska javnosti, teških unutrašnjih kriza i brojnih rezultatskih razočarenja sa početka povratničke sezone u tur. Onako kako to čine rođeni šampioni – pobedama i titulama – pa je prošlog meseca četvrti put osvojio grend slem na travi (Vimbldon), a ovog, iz šestog pokušaja, pokorio „tvrdi“ Sinsinati, usput postavši prvi teniser sa trofejima sa svih masters turnira, od kada su na snazi aktuelna pravila.

Da veliki kambek bude slađi a Zlatni masters vredniji, poslednje od 71. titule u karijeri domogao se u derbiju sa svojim večitim rivalom, najboljim „reketašem“ sveta svih vremena i „dželatom“ u tri od prethodnih pet finala u državi Ohajo – Rodžerom Federerom. Nateravši iskusnijeg Švajcarca da mu oda priznanje za „ispisanu istoriju“ i „neverovatnu karijeru“.

– Ceo ovaj period bio je kao rolerkoster. Iza mene su teška vremena, pa je možda bilo i malo nerealno da se ovako brzo vratim na ovaj nivo, osvojim Vimbldon i masters koji mi je nedostajao. Vredelo je čekati ovu titulu – pao je još jedan kamen sa srca našem asu, od juče šestom igraču na ATP listi.

Ono što poklonike njegovog tenisa i temperamenta posebno raduje je ponovna glad za uspesima. Fazu mlakih i bezličnih reakcija na izgubljene poene smenili su gladijatorski urlici, lomljenje reketa i besni monolozi, što ga je davno izdvojilo u moru konkurenata, učinivši ga obožavanim ili omraženim širom planete. Nije Novak nikada zaboravio da udara po loptici, ali tek s povratkom snage i žara u njegovoj igri moglo je da počne preskakanje bolje plasiranih kolega, čiji su popravljeni rejtinzi bila indirektna posledica Novakovog odsustva, odnosno zdravstvenih problema vodećeg Španca Rafaela Nadala, drugoplasiranog Federera i bivšeg br.1 Britanca Endija Mareja. Češće u tri nego u dva seta, Đoković je redom rušio prepreke u Sinsinatiju i lagano se udaljavao od 10. ATP pozicije, pa je jučerašnje ažuriranje dočekao kao šesti, s 4.445 bodova.

I realnom šansom da se u skorijoj budućnosti zarotira sa Južnoafrikancem Kevinom Andersonom (4.615), Nemcem Aleksanderom Zverevim (4.845) i Huanom Martinom del Potrom (5.500). U idealnom scenariju čak i sa liderskim dvojcem Nadal (10.040) – Federer (7.080). Pod uslovom da oni zaređaju sa brzim eliminacijama, a on nastavi sa osvajanjem turnira, počev od završnog sezonskog grend slema – Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Američkih Država – krajem avgusta i početkom septembra. Trenutna distanca jeste velika, ali startna prednost pobednika mastersa u Indijan Velsu (pet puta), Majamiju (6), Monte Karlu (2), Madridu (2), Rimu (4), Torontu (4), Šangaju (3), Parizu (4) i Sinsinatiju (1) predstavlja činjenica da ni na jednom turniru do kraja 2018. godine ne brani poene iz 2017. S obzirom da ga zbog bolnog lakta i operacije ruke nije sedam meseci bilo na terenima od SAD do Kine, odnosno ne mora da reprizira ranije plasmane. Pri čemu, kao novopečeni član „kluba 8“, neće više morati da ima posla sa Nadalom i Federerom u ranijoj fazi turnira.

Đoković zna kako se stiže do lovorika, poznato mu je i kako se na njima dugo zadržava, još da ga posluže dobro zdravlje i sreća, odnosno ne napusti strpljenje u ambicioznom planu povratka tamo gde je poslednji put bio pre poraza u finalu masters kupa pre dve zime i tog londonskog prepuštanja trona prijatelju Mareju.

S Vajdom je sve drugačije

U svetu vrhunskog sporta vanredni rezultati „ne padaju sa grane“, pogotovo ne u kontinuitetu, pa tako i nova rezultatska renesansa Novaka Đokovića ima uzrok i posledicu, tačnije rečeno ime i prezime – Marjan Vajda. Svakome ko iole nešto zna o karijeri trinaestostrukog osvajača grend slema bilo je jasno da će ponovna saradnja sa slovačkim trenerom zaustaviti Noletov „slobodan pad“ i frustracije na terenu, ali čak ni njih dvojica ne libe se da otvoreno priznaju zatečenost tempom oporavka Đokovićevog tela, psihe i tenisa.

Ko ne veruje u „čarobne moći“ tihog stručnjaka iz Povaške Bistrice, odnosno njihov uticaj na (od prekjuče) osvajača svih mogućih masters titula tu je statistika da podupre utisak da bi Nole još lutao između svojih zabluda i loših odluka da nije pozvao u pomoć čoveka uz čije skute je teniski odrastao i za deceniju i kusur saradnje pretvorio se u trofejnu mašinu. Pre žreba za Rolan Garos, 21. maja ove godine, Srbin je bio 22. na svetu, a danas je 6. na ATP listi i ima na otvorenom „nišanu“ Nadala (1) i Federera (2). Pre nepuna četiri meseca Novak je bio surovo i tužno lak „plen“ za malo poznate kolege, u prvim i drugim kolima turnira, a onda je zaključno sa Sinsinatijem osvojio dva od četiri poslednja turnira, sa sve elitnim Vimbldonom. I ide na US open kao neko koga se opet svi boje.

– Kada sam svojevremeno kritikovao Đokovića zbog razlaza sa Vajdom nisam to radio iz zle namere ili neznanja, već zato što sam smatrao da ni Radek Stepanek ni Andre Agasi nisu najbolje rešenje za njega. Čak ni Boris Beker, iako je s njim stigao do toliko željene titule sa Rolan Garosa. Prosto, Novak i Marjan Vajda su oduvek bili idealan spoj, mnogo više od trenera i klijenta, jer ih vezuje taj neki porodičan odnos. Slovak mu je drugi otac i jedan od najboljih prijatelja. Samo uz njega je Novak svoj i prirodan. Kao sada kada lomi rekete. Da li bi deca trebalo da rade isto sa skupim rekvizitima? Ne bi, ali Đokovićevo novo (staro) ponašanje je pozitivan primer oslobađanja negativne energije. Dopada mi se atmosfera u Noletovom timu, još kada bi im se ponovo priključio Miljan Amanović… – opisuje posebnu kopču između Đokovića i Vajde nekadašnji selektor srpske Dejvis kup selekcije Bogdan Obradović.

Drugi Slovakovi kvaliteti se podrazumevaju i ključni su „začin“ uspeha čoveka čiji su talenat, vrednoća i ambicija uzor mladim teniserima na svim meridijanima.

– Vajda ima ogromno znanje i iskustvo, očigledno je i izuzetan psiholog i kao takav bi mogao da pravi vrhunske rezultate s mnogima drugima, ali on je baš Novaku dao veliki deo svog profesionalnog i privatnog života – kaže Obradović za Danas.

Novinarski ekspert za „beli sport“ i svedok Đokovićeve transformacije iz klinca koji puno obećava u šampiona od glave do pete, Nebojša Višković, takođe vidi zakonomernost između njegovih friških dostignuća i Vajdinog povratka u „ring“.

– Nisu se slučajno Novakove poslednje titule poklopile sa Vajdinim povratkom. Nikako. Gospodin Marjan je Đokovićeva oaza mira, odakle crpi sve dobre stvari. Od kada je on ponovo u boksu vidite koliko često se osvrće u tom pravcu, priča, gestikulira…. To je u opisu radnog mesta Novakovog trenera, a Vajda savršeno zna kada treba da ga pogleda, kako to da učini, kada ne treba da ga gleda, kako da ga ohrabri…. To je ta neka specijalna veza i daje velike rezultate – kaže z Višković.

Medijski hvalospevi širom sveta

Mediji van Srbije posvetili su veliki prostor poslednjem slavlju srpskog tenisera. Tako španska Marka konstatuje da Federer i Nadal „teško da mogu ikada“ da izjednače njegov najnoviji rekord i očekuje da se „uskoro“ vrati na prvu poziciju u svetskom poretku, a italijanska Gazeta delo sport epilog turnira u Sinsinatiju analizira u tekstu pod naslovom „Kralj Nole osvojio sve masterse“. Francuski Ekip donosi efektnu tvrdnju „Istorijski Đoković“ i podseća da je srpski teniser jedini igrač ikada koji u ličnoj riznici trofeja ima sve grend slemove, sve masterse, završni Masters i Dejvis kup sa reprezentacijom, dok je po računici hrvatskog Indexa najpoznatiji Beograđanin apsolutni favorit na predstojećem US openu, gde Nadal brani titulu.

Osvajači mastersa

1. Rafael Nadal 33

2. Novak Đoković 31

3. Rodžer Federer 27

4. Ivan Lendl 22

5. DŽon Mekinro 19

6. DŽimi Konors 17

6. Andre Agasi 17

8. Bjern Borg 15

9. Endi Mari 14

10. Boris Beker 13

Raspoloživi ATP bodovi do kraja sezone

* 2.000 US open (septembar)

* 500 Peking/Tokio (oktobar)

* 1.000 Šangaj (oktobar)

* 500 Bazel/Beč (oktobar)

* 1.000 Pariz (oktobar)

* 1.500 ATP finale (novembar)