Jelena Arunović: Samo Skajp treninzi  

Selektorka streljačke reprezentacije Srbije Jelena Arunović, trener i svoje rođene sestre Zorane, koja je još 2018. godine „upucala“ OI 2020, nije optimista.

– Ako se situacija u skorije vreme ne reši ili makar radikalno ne popravi, ne vidim nijedan argument za održavanje Olimpijskih igara ovog leta, koliko god se mi njeni učesnici godinama radujemo Tokiju. Nisam stručna za ovu temu, samo pratim strašne vesti sa svih meridijana i vidim da prognoze uopšte nisu sjajne, jer se žarište pandemije samo pomera ka Zapadu. Niko merodavan se ne usuđuje da izađe u etar s prognozom kada bi ova noćna mora mogla biti završena ili zna, ali ne sme da izgovori. Pre neki dan sam bila sa našim tekvondo selektorom Draganom Jovićem, čiji kamperski trener Iranac kaže da ljudi u njegovoj zemlji padaju kao kokoške od korona virusa… Ne znam kako će postupiti MOK, ali želim da verujem da će zajedno sa organizatorima Igara dobro proceniti koliki je realan rizik za zdravlje 10.000 sportista, ljude iz njihove pratnje, volontere, publiku… Nije im lako, znam, jer i sama svakodnevno donosim neke teške i možda nekome smešne i neargumentovane odluke, ali zdravlje nema cenu. Ničije.

# Čak i da se pandemija brzo završi i Tokio ovog leta ugosti olimpijce da li je realno da se sportisti spreme u vanrednim okolnostima?

– Vrhunski sportski rezultati su samo i isključivo proizvod intenzivnih treninga i takmičenja. Oni pravi, sve ostalo su izolovani slučaji – incidenti na koje treneri i takmičari ne mogu da računaju ni budu ponosni. Nije to izmislila Jelena Arunović, radi se o egzaktnoj nauci. U ovim uslovima niko ne može doći maksimalno spreman na Igre, i to je opšti problem. Svako malo čujem kako se naše kolege dovijaju u drugim zemljama. Nemačka je u sredu uvela zabranu treniranja svojim sportistima, osim onim elitnim, s tim što mora u minut da se zna kada kreću u dvoranu ili na stadion i vraćaju se kući, dužni su da to rade po određenoj ruti i u pratnji smeju da imaju samo jednog člana tima. Higijenske mere se podrazumevaju. Zoranina koleginica iz Grčke radi na isti način, a Milena Reljin je od prijateljice iz Italije saznala da jedna tamošnja vrhunska gimnastičarka trenira u sličnim okolnostima, podvrgnuta svakodnevnim merenjima temperature.

# Kako se trenira s prinudnim ograničenjima?

– Pošto smo fizički razdvojene, kondicione treninge radimo preko Skajpa. Svaki dan od 9 do 12 sati. Struktura je ostala ista: priprema, zagrevanje, istezanje, specifične vežbe, analiza… Ja bih to nazvala tzv. namenskim treningom, uz pomoć štapa i kanapa, samo da bi se ostalo u kakvom takvom ritmu dok ne dobijemo određenije smernice od odgovarajućih institucija. Naravno, iluzorno je da se sada neko bavi time kada i kako će Zorana da gađa, Sonja Petrović da baca loptu, Milena Rašić skače… kada treba spasavati ljudske živote i zemlju. Pa, opet, nećemo moći tako unedogled, jer to nije stvar karaktera i odlučnosti. Sportistima ništa ne može odmeniti pravi trening.

# Da li bi Igre imale smisla u slučaju da neke zemlje odustanu od slanja svojih takmičara?

– Imali smo takve primere u istoriji olimpizma, istina ne iz ovakvog razloga. Imam svoje mišljenje, ali kao neko ko je napunio 39 godina na dan uvođenja vanrednog stanja, nemam dovoljno iskustva da bih pričala o tome. Ne bih ni da zamaram ljude time, u trenutku kada nam je korona virus svima pokazao da postoje mnogo bitnije stvari od onoga čime se bavimo.