prhoto: EPA-EFE/DAVE HUNTKarijeru nekada četvrte „reketašice“ sveta obeležili su brojni usponi i teški padovi, a mira nema ni kao teniski trener, televizijska voditeljka i pisac.
Jelena Dokić nije ni prva ni poslednja javna ličnost na meti malicioznih komentara na društvenim mrežema, ali je poslednje oglašavanje 39-godišnje Australijanke srpskog porekla mnogima stavilo prsta na čelo.
„Najčešći komentar je „Šta joj se dogodilo, zašto je toliko debela?!“Reći ću vam šta se desilo – nalazim način da preživim i da se borim… I zaista nije važno šta radim i šta se dogodilo, jer „veličina“ ne bi trebalo da bude važna. Važno je zlostavljanje na mrežama, maltretiranje i ponižavanje gojaznih ljudi.
Oni koji to rade su samo zli, loši, podli i neuki ljudi. Mogu i biću u formi zbog sebe i svog zdravlja, ali vi nećete postati bolji ljudi. Težina će se promeniti, ali zli ljudi će ostati zli“, sa razočarenjem je reagovala rođena Osiječanka, posle povlačenja sa terena posvećena trenerskom radu i televizijskom poslu, u ulozi voditeljke zadužene sa praćenje tenisa.
Sporta u kom je mogla da dotakne zvezde. Na vrhunsku karijere, kao četvrtoplasiranoj na WTA listi 2002. godine, četvrtfinalistkinji Rolan Garosa iste sezone i polufinalistkinji Vimbldona dva leta pre toga, stručnjaci su joj predviđali blistavu karijeru, ali nisu znali za tamni vilajet devojke ćija je pobeda na Vimbldonu 1999. godine ušla u anale „belog sporta“.
Tada maloletna klinka, početkom rata u Hrvatskoj izbegla sa porodicom u Sombor, napraviila je vanserijsku stvar jer je kao kvalifikantkinja izbacila tada prvi ženski reket sveta Martinu Hingis. I sve to pod trenerskom palicom oca Damira Dokića, za kog će se kasnije ispostaviti da ju je redovno zlostavljao, spremajući je za veliku scenu.
Jelena je dugo ćutala o batinama i psihičkoj torturi u porodičnom domu, da bi tek posle niza ispada svog roditelja na turnirima, njegovih javnih osuda njene veze sa Hrvatom Tinom Bikićem i mentalnih kriza, razvezala jezik i ogolila dušu. Stavljajući bivšem bokseru, taksisti i ratnom veteranu na teret sve loše što joj se tada i posle dešavalo u životu.
O dugoj borbi sa depresijom, suicidnim mislima, problemima sa štitnom žlezdom, viškom kilograma, očevom zabranom da priča sa rođenim bratom, Damirovom svojatanju novca zarađenog od turnira, reklama i sponzorskih ugovora… pričala je u brojnim intervjuima. Javnosti je poklonila i nekoliko knjiških štiva, od čega je autobiografija Nesalomiva imala najveću čitalačku publiku.
Pokušala je Australijanka, velikog talenta i lepote, da vrati karijeru na stari kolosek. I uspela je da bude opet deo Tura, upskos problemima sa povredama, psihom i dugom pauzom, ali je četvrtfinale Australijan opena 2009. godine bio pooslednji teniski trzaj ćerke čoveka koji je ambasadoru Australije u Srbiji pretio da će mu zoljom podići auto u vazduh, u Engelskoj tokom vožnje u pijanom stanju vikao prolaznicima da su nacisti koji su dozvolili bombardovanje Jugoslavije, a Hrvate i Vatikan optuživao za ispiranje mozga njegove naslednice.
„Imam sreće što sam danas uopšte ovde. Prošla sam mnogo gore stvari nego bilo ko drugi sa Tura. Kada prođete kroz tako nešto, teniski meč je najlakša stvar s kojom se treba izboriti“, rekla je svojevremeno bivša reprezentativka Australije/SR Jugoslavije/Srbije i Crne Gore i nesuđena naslednica Monike Seleš i Štefi Graf, koja iza sebe ima jedan pokušaj samoubistva, a ispred more bitki koje tek treba da dobije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
