Kada vam ova kolumna bude dostupna u pisanoj formi – svi ćemo znati rezultat utakmice sedmog kola Evrolige, Brose – Crvena zvezda, a biće u toku grozničave pripreme i za duel osmog kruga, CZ – Armani, u okviru istog takmičenja, već u četvrtak.
Da se ne ponavljam – ubitačan, gladijatorski ritam, koji iscrpljuje i povređuje igrače, “smenjuje“ trenere, kao povećava gledanost zbog kvaliteta, što nije tačno. Recimo, Baskonja je pobedila Fenerbahče sa 34 poena razlike (86:52), što je moguće samo u ovim, kvazi uslovima. Dakle, Zvezda je u utorak u Nemačkoj, u sredu stiže u Beograd, kao priprema se za meč sa Milanom, igra ga u četvrtak kao punim kapacitetom. Pusti šegu, što bi rekao NJofra Paviljonski, koji ove nedelje radi pod devizom – kad umreš, ti ne znaš da si mrtav i nije ti teško. Teško je ljudima oko tebe. Isto je i kad si glup…
Sad pažljivo, biranim rečima i proverenim podacima da kažem koju i o igri našeg šampiona, jer su osetljivi na sva pisanija, osim na hvalospeve, odsek “epika“. Po predviđanjima i na ovom mestu – Jadranska liga neće biti problem, CZ će je završiti na prvom mestu, ne verujem sa svim pobedama, što bi trebalo da znači da se određena minutaža da Simaniću, Dobriću, još nekome na spisku junoša, ne znam ko je više u FMP-u, ko u Zvezdi, ko u… U nedelju je u Zagrebu, posle junački opevane i oslikane avanture “preživljavanje na aerodromu“ pobeđena Cibona (70:91), za deveti redni trijumf. Snagom tima, jačim evroligaškim takmičenjem od ostalih učesnika, samim tim i porastom samopouzdanja – CZ demonstrira silu. Naravno, nije njen problem što se ovo ABA nadmetanje lagano ali sigurno srozava kvalitetom, što će sledeći podatak potkrepiti: Jadranci koji nastupaju u Evrokupu posle petog kola ostvarili su samo dve (2) pobede iz šesnaest (16) utakmica. Tačka.
U Evroligi, za koju ljudi iz kluba kažu da nije primarna (onda je sekundarna?), CZ se skorom 2-4 trenutno nalazi u donjem delu tabele, što se lako menja sa dve uzastopne pobede. Moje negdašnje pisanje o vrhunskom defanzivnom i skromnom ofanzivnom potencijalu srpskog i balkanskog prvaka potvrđuje i matematika. Prosečnim rezultatom 69:71, Zvezda je tim koji najmanje daje koševa od šesnaest učesnika, ali je i na prvom mestu po odbrani – najmanje poena prima. Sad, šta će od to dvoje prevagnuti nisam siguran, vreme će pokazati. Dovođenjem Kuzmića, DŽenkinsa, Bjelice i Voltersa popunjen je sastav, dat zamašan novac. E sad – ostaje pitanje za ljude koji vode klub, da li bi dovođenjem trojice tipski različitih momaka za isti novac rezultat bio nešto bolji. To govorim jer već vidim glavne argumente “protiv“ – finansije, mnogo utakmica, teška putovanja (čitaj i: ubiše nas sudije). Za parice sam rekao tri reda iznad šta mislim, a druga dva argumenta su na klimavim nogama. Može se porediti pređena kilometraža Uniksa, španskih i turskih klubova u takmičenjima koja igraju, a ne bih da poredim težinu njihovih “domaćih“ liga sa balkanskim nadmetanjem. Odnosno, CZ ima sjajan rezultat na svim šahovskim tablama, samo mi nije jasno zašto se ne forsiraju talentovani juniori, a i vrapci sa grane pričaju kako je njihova omladinska škola broj jedan u nas…
E sad, idem dalje (lajkovačkom prugom, sa NJofrom mojim drugom?), držeći vezu sa vodećom idejom teksta, koji nije Zvezda/Partizan već srpska košarka. Posle nedavnog derbija, u moru bljuvotina tipa “ubi, prebi, nabi“, pročitam i sledeći komentar: “Kada će neka vest o Vojvodini? A da, ona je ugašena, košarka je rezervisana samo za Beograd. Skoro šest miliona ljudi ne može da pogleda ozbiljniju basket utakmicu, ali zato samo beogradski klubovi igraju evropska takmičenja.“ Jako, u centar mete… Lutam internetom, vidim (znam) da hrvatski i slovenački timovi uporedo igraju i domaće ligice. Pogledam neke rezultate, na primer: Kvarner – Cedevita 78:85, Rogaška – Krka 75:77, Olimpija – Laško 74:81 i dođem do nekih (ne)odgovora. Naši ABA ljubimci ne igraju KLS takmičenjce jer: a) neće, a može im se, b) niko nije smeo da ih pita, c) upiši po želji… Nema veze, igraće jednog dana, a možda bi za narečene Simanića i Dobrića bilo korisno da igraju u Čačku, Nišu, Kraljevu, Subotici…, da ne govorim koliki bi košarkaški dobitak bio za te gradove, odnosno srpsku košarku. Ali, ko još o tome vodi brigu, ne mešaju se preterano u svoj posao čak ni oni kojima to stoji u opisu radnog mesta. Mada, iskreno, njih niko ništa i ne pita…
Mogao bih još mnogo da pričam o niz tema, blago povezanih sa gornjim navodima: zašto MZT traži trećeg trenera na klupi posle devet kola, a Karpoš Sokoli je već menjao kouča. Odnosno, kako to da Vlado Šćepanović ode iz podgoričke Budućnosti posle 8-1 u (B)ABA nadgornjavanju, a da dođe komšija iz Grčke Ilijas Zuros. Što zemunska Mladost ima novog kouča znam, zašto je iz Vršca otišao Gurović ne znam, kao ni zašto će biti novih trenerskih pomeranja u KLS-u. Bolje da ćutim, može neko da me optuži za “kouč nepotizam“…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
