Partizan opet posegao za početnikom kao rešenjem u kriznom trenutku

Uprava trećeplasiranog kluba Superlige još jednom je posegla za početnikom kao rešenjem u kriznom trenutku, jer je u sred pregovora sa eks trenerom Voždovca, Olimpije, Vojvodine i mlađih selekcija Srbije šansa pružena aktuelnom potpredsedniku Fudbalskog saveza Srbije, bez ijednog dana iskustva u novom poslu, pre samo dve godine ljutoj opoziciji sadašnjem rukovodstvu crno-belih.

Radi se o šokantnom raspletu čak i za dobro upućene u dešavanja u Humskoj 1, jer 45-išnji vlasnik Pro licence iz Bijeljine nije nikada vodio nijednu ekipu, čak ni nižerazrednu ili mlađeg uzrasta, niti negde u ulozi pomoćnika pekao zanat, kao što je poslednjih decenija bio slučaj sa Aleksandrom Stanojevićem, Vladimirom Vermezovićem, Ivanom Tomićem, Vukom Rašovićem ili njegovim prethodnikom Zoranom Mirkovićem.

Ne i nesvakidašnjem izboru, pošto je na isti način svoju trenersku karijeru započeo Slaviša Jokanović, bivši strateg Fulama,Votforda, Makabija iz Tel Aviva, Levskog i Herkulesa, sa respektabilnom reputacijom u engleskom fudbalu. S tom razlikom što je nesuđeni sportski ambasador kluba već tada imao trenersku „žicu“, dok Milošević nije pokazivao ozbiljno zanimanje za novu vrstu angažmana u sportu, gde je ime stekao kao napadač crno-belih, Aston Vile, Parme, Saragose, Selte, Rubina, Espanjola… Niti ga je iko do ovog utorka uzimao u obzir u potrazi za ključnim čovekom u svom stručnom štabu.

Nejasno je kakve su to sile i interesi spojili Milorada Vučelića i njegov Upravni odbor sa dojučerašnjim bliskim saradnikom predsednika nacionalnog Saveza Slaviše Kokeze, kao što se ne može sa stoprocentnom sigurnošću tvrditi da će bivšem centarforu reprezentacije Jugoslavije ovo biti prva ili poslednja trenerska stavka u radnoj biografiji, ali neki fakti su opšte poznati.

Milošević se vraća u klub u trenutku kada je ovaj u „neprihvatljivoj situaciji“, kako je Mirković u oproštajnom pismu javnosti, povodom svoje ostavke, sažeo nestručnost rukovodstva i njihove štetne izbore, tešku besparicu i opšte nezadovoljstvo u svlačionici i Radnoj zajednici, uz napomenu „S pravom mogu da sudim, jer sam za 25 godina fudbalske karijere prošao crno-beli put od odanog igrača do predanog trenera“.

Drugo, Savo preuzima ekipu prosečnog kvaliteta, (čast izuzecima) ispod nivoa potrebnog osvajaču 27 šampionskih titula i 15 nacionalnih Kupova, nesposobnu da se odupre Voždovcu, Radničkom (N), Spartaku, Mačvi, Mladosti iz Lučana… zbog čega posle 27 kola ima 24 boda manje od Crvene zvezde i 17 od Nišlija.

Da ni njegovi novi poslodavci nisu načisto može li izvući „parni valjak“ iz dubokog kanala svedoči i saradnja oročena na svega godinu dana. Sastav stručnog štaba još više, jer bi Miloševićev prvi pomoćnik trebalo da bude čovek s ozbiljnom trenerskom kilometražom u od nosu na njega, bilo da je to nekadašnji strateg Vojvodine, Radničkog (N), mlađih selekcija FSS… Milan Đuričić ili (manje verovatno) Radovan Ćurčić, čiji CV ima selektorski angažman u A reprezentaciji Srbije, Javor, Borac…

Obaška što su Miloševića doveli ljudi zaduženi za obezbeđivanje normalnih uslova rada ekipi i zaposlenima u klubu, a ne sportski direktor, jer ga klub nema posle ostavke Ivice Ilieva a Vučelić i društvo nisu „poginuli“ u poteri za nekim ko mora biti spona između Partizanove svlačionice i vrhuške, odbivši sve razumne i logične zahteve legendarnog kapitena Saše Ilića u razgovoru o tome.

Zato će Miloševiću trebati sva pamet i sreća ovog sveta da prekine seriju očajnih rezultata u prvenstvu i uzme trofej u Kupu, čija bi odbrana bila jedina pozitivna stvar u sezoni 2018/2019, bez učešća u grupnoj fazi Lige Evrope. Subotnji meč sa Napretkom nagovestiće koliko će još dugo izbušeni fudbalski brod bez vičnog kormilara lutati po otvorenom okeanu problema.

„Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“

Kao u popularnoj krilatici popularnog dečijeg junaka iz crtanih filmova Duška Dugouška, Savo Milošević ima manir sarađivanja sa ljudima čiji je zakleti protivnik bio. Prvo je „legao na rudu“ dugogodišnjeg gospodara srpskog fudbala a sada počasnog predsednika FSS Tomislava Karadžića, iako je glasno i jasno kritikovao njegov rad pre nego što je postavljen za visokog funkcionera Saveza.

Onda je vremenom smekšao neprijateljski odnos prema glavnokomandujućem UO Partizana pre Vučelića, Draganu Đuriću, inače svom protivkandidatu na predsedničkim izborima crno-beli pre jedne decenije. Sada je ušao u posao sa onima protiv kojih je „bljuvao vatru“ na zapaljivoj klupskoj Skupštini 2016. godine, tvrdeći da je jedan od aktuelnih potpredsednika FSS Nenad Bjeković (u to vreme vođa opozicije) najbolje rešenje za Partizan.

Curi vreme za licencu

Lavina negativnih događaja u Humskoj stalno pomera fokus sa jednog na drugi, treći… problem, pa su propali pregovori sa Stolicom i dovođenje Miloševića u sporedni plan bacili još važniju borbu za evropsku licencu. Ostaje da se vidi da li će klub do 31. marta pokriti deo ogromnog duga, u iznosu od 2,5 miliona evra, tj. postići dogovore o reprogramu zaostalih zarada igrača, struke i zaposlenih, opet dobiti finansijsku pomoć države i(li) naprečac prodati nekog igrača i tim novcem ispuniti obavezu dobijenu od Evropske fudbalske federacije.