„Nisam odbio da dovedem Jokića u Partizan“: Bivši trener crno-belih izneo svoju priču o događaju na Zlatiboru

Jokićev prvi trener Isidor Rudić je u knjizi „Why So Serious?“, novinara Majka Singera, ispričao šta se dogodilo na kampu na Zlatiboru dok je 15-godišnji Nikola bio član mlađih kategorija KK Vojvodina.

Kako se navodi u knjizi zadatak da “snimi” Jokića imao je trener crno-belih Goran Tadić.

– Na balkonu, sa pogledom na teren, trener Partizana Goran Tadić gledao je preko ograde i bez mnogo razmišljanja rekao: “Pozvali ste me zbog ovog momka? Neću ni da siđem na teren. Imamo mnogo takvih momaka u Beogradu” – prepričao je Rudić.

Tadić je bio trener mlađih kategorija Partizana sa kojim je postao i kadetski prvak Srbije, da bi kasnije dobio šansu da radi u stručnom štabu Duška Vujoševića.

Na sve to, Goran Tadić odgovorio je u intervjuu za Sportal.

– Priča Nikola Jokića je krenula kad je prešao iz Sombora u Vojvodinu. Prava priča. Da je tu u veoma kratkom vremenskom roku, ja mislim, u mesec-dva, pokazao veliki potencijal i talent. A i dominaciju, mislim da je na juniorskoj utakmici Partizanu dao u Novom Sadu preko 40 poena. I da je on pokazao da može. U tim trenucima, ja sam se bavio prvim timom, gde sam bio pomoćnik Duško Vujoševića, i bavio sam se skautingom. Nisam imao ingerencije nad mlađim kategorijama, ali čuo sam priče od kolega da su prvi reagovali Miško Ražnatović i Mega. Uključio se Partizan, mislim da i Žare Vučurović u Hemofarmu. To su poslednje sezone Hemofarma i one dobre priče, da su reagovali svi, ali da je Mega bila najbrža, tj. Miško, i zato je i završio u Megi i naravno, ispalo je po sve nas i po Nikolu da je to sjajan put. Da je Nikola trenutno dosta zahvalan što se opet priča jako o košarci. Što deca po ulici igraju basket, što se priča, što je u medijima, da je on velika stvar za srpsku košarku. Velika stvar koja se desila sigurno je Nikola Jokić.

Tadićeva priča je drugačija od one iz knjige.

Pa ja sam iskreno malo iznenađen, pre dva dana je izašao članak u novinama, citirali su tu knjigu Majka Singera koja treba da izađe kod nas. Bombastičan je naslov, Nikola Jokić, Partizan, da sam ja zaslužan što on nije došao u Partizan, što naravno uopšte nije istina. Priča je sledeća, da sam ja, mislim da sam tad vodio juniore Partizana, završio sam sezonu i sa drugarom sam krenuo na odmor u Crnu Goru. Jedan od tadašnjih trenera u SO Košu, mislim da se tako zvao klub u kom je Nikola trenirao, Siniša Savović, kolega me je pozvao, hajde svratite na Zlatibor, mi smo tu na kampu, na putu do Crne Gore. Mi treneri smo stalno u košarci, ti si 24 sata unutra, ako hoćeš da se baviš profesionalno poslom, rekoh, hajde, što da ne, da svratimo. Oni su bili tu, naravno i Nikola Jokić je trenira – rekao je Tadić i dodao:

– Mi smo napravili pauzu. Kolega moj, drugar Zoran Topić, koji je tada radio u Hemofarmu, Siniša Savović i ja smo sedeli na terasi, pričali o košarci, o raznim temama, pošto ja Sinišu dugi niz godina poznajem, pre nego što je Nikola počeo da trenira, a on je u košarci dugo isto bio. Dotakli smo se teme talentovane dece. I predočio je Siniša da ima jedno jako zanimljivo dete, koje sada malo kasniji sa biološkim razvojem kao velika većina centara, tj. da ima braću koja su igrali, jedan u Hemofarmu, da dolazi iz dobre porodice, dobra familija i da ima jednu glavu plejmejkera. I meni je baš interesovao, hajde, hoću da ga upoznam, da ga vidim. Mislim da je tada bilo vreme ručka, da je kolega otišao po njega, da je Nikola izašao, pozdravili smo se, upoznali. Otprilike, Nikola je otišao svojim tokom da se igra sa drugarima, a nas trojica smo nastavili priču nevezano za Nikolu, pričali smo neke druge košarkarske teme.