Još jedan trijumf mentalne snage

U rok službe mu ide i, često prenaglašen, kritički odnos (mahom) zapadnjačkih medija, pa i otvoren animozitet pojedinih kolega, ali svega toga je toliko bilo pre i tokom poslednjeg Otvorenog prvenstva Australije da njegova deveta titula u „Rod Lejver“ areni „vredi“ više nego neke od ostalih 17 šampionskih grend slem trofeja.

– Ne bih ovu finalnu pobedu izdvojio kao najslađu, ima važnijih – na Rolan Garosu 2016, Vimbldonu 2011. i 2019. godine. Ipak, ovaj Australijan open je definitivno jedan od emotivno najzahtevnijih turnira u mojoj karijeri, s obzirom na povredu, na karantin, ali i na stvari koje su se dešavala van terena. Sve je to uticalo na mene, ali morao sam da se nosim sa njima, da ih kanališem u pravom smeru i pretvorim ih u energetsko gorivo za ključne mečeve – ispričao je medijima dan posle odbrane melburnškog trona srpski i svetski teniski broj jedan.

I nije ništa slagao, jer je pomenute godine u Parizu uzeo svoj jedini RG, početkom prošle decenije podigao prvi GS pehar u Londonu a krajem iste dekade na toj travi dobio epski duel sa Federerom.

Nije krivotvorio istinu ni dok je nabrajao sve što mu je podmetano pre i posle ovog AO opena, pošto mu je prvo, sa mnogo mesta, spočitavano da je razmaženko koji, tobož brinući o kolegama, traži za sebe lakše uslove obaveznog predtakmičarskog karantina, a onda su mu od meča trećeg kola „skenirani“ svaki pokret, grimasa i poen ne bi li bio skupljen „dokazni materijal“ da glumi povredu mišića i tako takmace čini opuštenijim i manje opreznim nego inače.

Uz usputna, ali redovna, podsećanja na njegov vrlo rezervisan stav prema vakcinisanju protiv korona virusa, zaražavanje tenisera kovidom-19 tokom Adrija tura iza čije je organizacije stajao, ljutnju i nenamerno udaranje lopticom linijskog sudije plaćeno diskvalifikacijom sa US opena 2020…

Pogrešno bi bilo tvrditi da to svi rade i kako Novak nema nikakvo poštovanje, kao što ne bi valjalo verovati da Đoković nikada i ni u čemu ne greši ili ga tretirati kao nedodirljivo božanstvo, ali upada u oči da trpi pritiske, sumnjičenja i osporavanja više od mnogih. Superstarova, naročito. Baš kao što je neupitno da ih sve odbija  retkim šampionskim karakterom i blistavim umom.

Nije slučajno pred kraj glatko dobijenog meča sa (do tada) fenomenalnim Rusom Danilom Medvedevim nekoliko puta pokazao prstom na svoju glavu, poručujući svetu „tu sam najjači“.

Osvojena 59 velika titula

Novak Đoković je osvajanjem 18. grend slem titule u Melburnu napravio korak napred u trci po broju najvećih titula. Najbolji teniser sveta sada ima ukupno 59 velikih titula, tri više od Rafaela Nadala i pet od Rodžera Federera. U ovu kategoriju se ubrajaju grend slemovi, ATP Tur finala, turniri Serije 1.000 i zlato sa Olimpijskih igara. Kada se gleda broj velikih titula u odnosu na broj učešća na tim turnirima, Novak je na prvom mestu, ima ih 59 od 194 učešća (3,3). Nadal je iza sa prosekom 3,4, a Federer treći sa 4,4.