INTERVJU Jovana Risović za Danas: Ništa ne može da se uradi preko noći u srpskom rukometu

Sa 21 godinom je proglašena za najboljeg mladog golmana planete. Branila je u nekoliko cenjenih evropskih klubova, dok je sa nacionalnim timom bila vicešampion sveta 2013. godine.

Trenutno je član rumunske Krajove, a sa reprezentacijom je u decembru učestvovala na Evropskom prvnstvu na kojem se naše rukometašice nisu proslavile i eliminisane posle prve faze takmičenja sa sva tri poraza.

Jovana Risović je zašla u četvrtu deceniju života, ima 31 godinu i, kada se osvrne, ima stvarno čime da se pohvali.

Zašto ste odabrali da se bavite rukometom? Ko Vam je bio uzor?

– Trenirala sam latino-američki ples u školi. Shvatila sam da to nije za mene. Bio je oglas u školi za rukomet. Zaljubila sam se u taj sport od prvog treninga, iako smo bili deca i nismo puno toga radili. Bio je timski i zanimljiv sport, zato sam ostala u rukometu. Uzor mi je bila Katrin Lunde, norveški golman koji i dan-danas brani u 43. godini – objašnjava Jovana Risović u intervjuu za Danas.

Kako ste dobili nadimak „Zmajče“?

– Nadimak sam dobila od svog prvog trenera u Zemunu. U utakmicama lige mlađih kategorija sam sjajno branila i posle prve utakmice mi je on rekao: „Jao, super, branila si kao zmaj!“ Na drugoj utakmici sam isto branila dobro, pa se to nastavilo. Šalio se na treninzima: „Zmajče, Zmajče“, pa je tako ostalo. Danas me u rukometu svi znaju kao Zmaj, retko ko zna da se zovem Jovana (smeh).

Kojim poslom biste se bavili da niste rukometašica?

– Svakako bih bila u nekom sportu, kao trener ili animator. Jednostavno, to je za mene. Završila sam srednju školu za fotografa i možda bih to radila.

Branili ste u mnogo klubova. Gde ste se najlepše osećali?

– Počela sam u Zemunu, pa sam igrala za Max Sport Nova Pazova i Radnički Kragujevac. Sa 22 godine sam otišla u inostranstvo i igrala za Randers iz Danske, Kečkemet iz Mađarske, Podravku iz Hrvatske, Krim iz Slovenije, a sada sam u Krajovi iz Rumunije. Najviše mi se dopalo u Krimu, u Ljubljani sam bila tri godine. Slovenija je zemlja u koju bih se vratila odmah da živim, sve mi je bilo prelepo. Klub je bio fer i korektan prema meni. Igrali smo Ligu šampiona i definitivno mi se najviše dopalo u Ljubljani.

Vreme je praznika. Kako oni izgledaju kada ih provodite u inostranstvu zbog profesionalnih obaveza?

– Skoro svaki put sam „napolju“ za vreme katoličkog Božića i Nove godine. U svakoj državi ljudi drže do toga. Sve je okićeno, ima „Christmas market-a“, a jedan od najvećih je baš ovde u Krajovi, gde trenutno branim. Obišla sam ga, ima previše ljudi, ali je stvarno sve predivno.

Srpska ženska rukometna reprezentacija je bila u vrhu evropskog i svetskog rukometa u jednom periodu prošle decenije. Došlo je u međuvremenu do pada i krize, što se moglo videti na nedavnom Evropskom prvenstvu. Šta bi trebalo promeniti u nacionalnom timu?

– Došlo je do smene generacija, ali ne znam da li je odrađena na pravi način. Ne može ništa da se uradi preko noći i potrebno je vreme da bi se postigao dobar rezultat. Smatram da srpski klubovi treba da nađu način da rade drugačije. Pre svega je potrebna finansijska podrška: za adekvatnog trenera, kondicionog trenera, trenera golmana i druge stvari koje, na žalost, nisu dostupne u Srbiji. Potreban nam je jedan stabilan klub sa bazom svojih rukometašica iz reprezentacije, da ih bude mnogo na istom mestu. Da većina tih igračica igra u jednom srpskom klubu koji će igrati u Evropi i tako bismo dobili na kvalitetu u reprezentaciji.

Risović o neostvarenoj želji

Gde je rumunski rukomet u odnosu na srpski?

– U Rumuniji se dosta ulaže u rukomet. Mnogo stranaca igra u Rumuniji. Liga je trenutno najjača u Evropi. Sad su bili sa malo mlađom reprezentacijom od naše na prvenstvu Evrope i imali su znatno veći uspeh. Imaju jako talentovanu decu koja nisu iskorišćena na pravi način, zato što smatram da nemaju stručnjake. Mi u Srbiji imamo mnogo bolje trenere, pogotovo za mlađe kategorije. U Rumuniji imaju puno novca i baš dosta ulažu, pogotovo u ženski rukomet. U muški ne toliko, što je baš čudno u odnosu na druge zemlje.

Svojevremeno ste na početku karijere imali titulu najbolje mlade golmanke na svetu. Kako ste se osećali kao nosilac tako visokog priznanja?

– Lep period, tada smo sa juniorskom reprezentacijom bile četvrte u Evropi i četvrte na svetu. To mi je mnogo značilo za dalji razvoj karijere. Posle toga sam zaigrala i za seniorsku reprezentaciju i osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu. Tako da mi je to dalo podstrek i krila za dalji rad. Već je 12 godina otkako igram za reprezentaciju Srbije.

Kakvi su planovi za budućnost? Imate li još neki san vezan za rukomet?

– Za sada ostajem u Rumuniji. Verujem da ću ostati u komšiluku još dve godine. Imam san da zaigramo na Olimpijskim igrama, ali s obzirom na situaciju, nismo imale priliku. Imali smo kvalifikacije za Olimpijske igre, nismo ih prošli, tako da smatram da je iz ovog ugla Los Anđeles 2028. godine jako daleko i da, nažalost, neću moći da učestvujem ako reprezentacija bude izborila plasman. To mi je ostao neostvareni san, da učestvujem na Olimpijskim igrama sa Srbijom – konstatovala je Jovana Risović, „zmaj“ među stativama.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.