Jutarnji list: Srbija prvak sveta u skandalima, taktičkom neredu i nerealnim ambicijama

„Fenomen primitivnih balkanskih plemena koja svoje razmirice nastoje rešiti nasilnim putem često je predmet disertacija uglednih svetskih istoričara, sociologa, psihologa… Novi prilog njihovoj temi zabeležen je na Mundijalu u Kataru. Svi svetski mediji plasirali su informaciju o sukobu navijačkih grupa s obeležjima Srbije i – Albanije!? Beli protiv crnih „orlova“ na festivalu radosti, veselja i fudbala“, piše na početku komentara.

Novinar zagrebačkog dnevnika ističe da čak 13 reprezentativaca Švjcarske ima dvojno državljanstvo, ali da je zbog Ardona Jašarija, Đerdana Šaćirija i Granita Džake posebno omiljena kod Albanaca, naročito kad igra protiv Srbije.

„Utakmica Srbije i Švajcarske prometnula se u „vašar tenzija i grešaka“. Neutralnim promatračima možda je susret spomenutih reprezentacija ponudio i adekvatnu zabavu jer je iz svake akcije mogao „pasti gol“, ali i ozbiljan incident. Prevladavao je utisak da su rezervni igrači srpske reprezentacije spremni su da svakog trenutka nasrnu na Džaku, „albanskog provokatora“ zakamufliranog u švajcarski dres“.

Jutarnji list ističe da se u duelu sa Švajcarskom potvrdio da Srbija ima dobre igrače, ali da to nije dobar tim.

„Srpski mediji svoju su reprezentaciju samoinicijativno promovisali u favorita turnira u Kataru. Premda, pritom nisu ponudili nijedan relevantan argument. Štaviše, teza kako „Srbija ima dobre igrače, ali nema tim“ pokazala se aasvim tačnom. Duel sa Švajcarskom samo je potvrdio takvo razmišljanje“.

„Kada uporedite rostere Srbije i Švajcarske, dominira uverenje da je kvaliteta „debelo“ na strani reprezentacije koju trenutno vodi Dragan Stojković. Dojam će osnažiti i Transfermarkt procenom vrednosti igrača. Srpski je roster jači gotovo za 80 miliona evra! Stoga je logično pitanje: zašto se to nije videlo na terenu?“, pita se novinar, i daje odgovor da je u pitanju kombinacija loše taktike trenera i nerealnih očekivanja javnosti:

„U nastupima srpske ekipe bilo je puno nelogičnosti i taktičkog nereda. Posebno bi utakmica protiv Kameruna mogla da posluži trenerskim brucošima na akademiji kao ogledni primer susreta kako jedna ekipa sa komfornim vođstvom (3:1) – ne sme igrati. Mnogo je toga vezanog uz srpsku reprezentaciju čudno i razumu teško dokučivo. A godinama se već stvari odvijaju po utvrđenom obrascu: ako ekipa izbori plasman na veliko takmičenje krene neobuzdana euforija poticana najčešće nerealnim očekivanjima. I što su dimenzije euforije veće, to su i prizemljenja bolnija. Sa uvek istim epilogom i „dežurnim krivcima“. Tako je neposredno posle poraza od Švajcarske do puta u Katar omiljeni Piksi Stojković postao diletant i – Kiksi Stojković“.

„Od 2006. (kada se Srbija razdružila sa Crnom Gorom i postala zasebni politički faktor) fudbalska reprezentacija naših istočnih komšija promenila je 14 selektora. Bilo je među njima i respektabilnih trenerskih imena (poput Radomira Antića), čak i dvojica stranaca: Bask Havijer Klemente i Holanđanin Dik Advokat. Međutim, nijedan nije uspeoda isprati srpske fudbalske ambicije“, piše Jutarnji list.