Kad bi Obradović nadmudrio Mesinu kao 1992: Šta čeka Partizan u Evroligi u mesecu raspleta?

Do kraja osnovnog dela u vodećem klupskom takmičenju evropske košarke, u kojem su se kolebali izgledi crno-belih u pogledu reprize njihovog prošlogodišnjeg dometa, ima još sedam mečeva.

Stvari stoje ovako: Ako se ne može u plej-of, dobar je i plej-in.

Sa stanovišta Partizanovih želja da ponovo igra utakmice koje nose veće uzbuđenje, jer u međusibnom duelu jedan tim ide dalje, a drugi otpada (prošle sezone u četvrtfinalu ispijena čaša žuči), dobra je odluka da se po ugledu na NBA uvede plej-in za one od sedmog do desetog mesta kao predvorje za plej-of i potonje borbe za odlazak na završni tunnir četvorice, ove godine u Berlinu.

Iz dragocene pobede protiv Efesa u „Štark areni“ crno-beli su jedanaesti.

Iako im je taj uspeh doneo olakšanje posle tri uzastopna poraza pre pauze u Evroligi zbog nacionalnih kupova u Evropi i kvalifikacionih utakmica reprezentacija, i dalje peče rana od neočekivanog poraza protiv Bajerna u Beogradu, i peći će sve dok Partizan bude u situaciji u kojoj je sada – na repu plej-ina. Da je savladan nemački tim, izgledi da se dosegne do direktnog mesta u plej-ofu bili bi veći.

U preostalih sedam utakmica crno-beli će triput imati domaćina

U ovoj sezoni ne mogu da se pohvale učinkom u gostima. Uzme li se da su prvu pobedu ostvarili u drugom kolu, u Vilerbanu protiv skromnog Asvela, u zahuktalom takmičenju samo su dve izvan sopstvenog grotla.

Teniski rečeno, Partizanu je potreban brejk da bi nadoknadio propušteno protiv Bajerna. Možda to bude podvig u Barseloni, ali je izvesnije da će navijači brejk priželjkivati u sledećem kolu protiv Olimpije u Milanu (8. mart) ili u pretposlednjoj utakmici, u Berlinu s Albom, koja se odavno smenjuje s Asvelom na zaćelju i igra rasterećeno samo za svoj groš i za dušu publike.

U Milanu će to biti još jedno nadmudrivanje starih trenerskih vukova evropske košarke. Željku Obradoviću, povratniku na Partizanovu klupu posle 29 godina (2021), potrebno je da pronađe put baš do onakve pobede kakva je u proleće 1992. ostvarena podvigom u Bolonji u „majstorici“ s Knorom (danas ponovo Virtus) Etorea Mesine, koji sada predvodi Olimpiju.

Crno-bele, iako su u „Pioniru“ pobedili u prvoj utakmici četvrtfinala, italijanski navijači su prežalili, a pogotovo kad se Knor, istina tesno, izborio za odlučujuću utakmicu. Već su rezervisali karte u velikom kontingentu za završni turnir u Istanbulu.

A onda im se u otpisivanju protivnika desio njihov Paolo Rosi, junak trijumfa azura na fudbalskom mundijalu u Španiji 1982, kada su Italijane otpisali zbog bledih igara i prolaženja kroz iglene uši.

Partizan je pobedio u „majstorici“, Obradovićev sjajni tim je nadigrao Mesinin i dobio krila da poleti i na evropski tron.

Istina, neće crno-belima u ovom mesecu biti lako ni u tri uzastopne utakmice kod kuće. Gosti su im timovi koji bi, da se danas završi Evroliga bez plej-ina, svi bili u plej-ofu sa osam prvoplasiranih. Redom su to Baskonija, evropski prvak Real, dužnik iz lanjskog četvrtfinala, i Olimpijakos.