Kad je teško – Teo: Kako je Miloš Teodosić od košarkaša kojeg su „pojele godine“ postao nosilac igre Crvene zvezde

Posle dve teške lekcije dobijene od Partizana u večitim derbijima, košarkašima Crvene zvezde bio je neophodan trijumf protiv jednog kvalitetnog tima kako bi im se smanjio pritisak u grudima i povuklo crvenilo sa obraza.

Bajern je izgledao kao idealan rival u takvim okolnostima, ne zbog učinka u Evroligi, već iz razloga jer je delovao pobedivo, iako je tim sastavljen od veoma kvalitetnih košarkaša.

Trijumfalni epilog sinoćnjeg duela, pak, retko kojeg navijača Crvene zvezde može ostaviti u egzaltiranom stanju. Naprosto, ponovo su crveno-beli prolazili kroz Tantalove muke, na momente delujući dezorijentisano i košarkaški konfuzno.

I sam Pablo Laso, trener Bajerna, sumirajući utiske posle utakmice, podvukao je ogromnu i strasnu podršku navijača zbog koje su crveno-beli uspeli da nadoknade minus 14 poena iz sredine treće deonice (38:52).

Jesu puleni Janisa Sferopulosa imali izuzetan vetar u leđa sa tribina Beogradske arene, međutim, da nije bilo dirigenta na terenu u liku Miloša Teodosića teško da bi se na kraju utakmice orila pobednička pesma.

Kao u eri Dude Ivkovića

Teodosić je letos održao davno dato obećanje da će sjajnu igračku karijeru završiti u voljenom klubu. Momenat njegovog dolaska možda nije bio idealan, s obzirom na to da je na Mali Kalemegdan stigao u 36. godini života, ali odluku sigurno nije doneo kako bi se bez stresa i velikog napora prošetao do igračke penzije.

Ipak, nije ni zamišljao da će morati da igra gotovo 30 minuta na evroligaškim utakmicama, posebno jer su u Zvezdi mislili da su dovođenjem Šabaza Nejpira i Jaga Dos Santosa napravili dovoljnu potporu na jedinici i da će Teo igrati dozirano, sekvencijonalno, u retkim trenucima kada će se na njegovoj energetskoj tabli upaliti crvena lampica.

Zamišljeno, brzo će se ispostaviti kao iluzija sa obrisima „američke tragedije“ zbog koje je već posle nepunih mesec dana napravljena smena na klupi. Duška Ivanovića zamenio je Janis Sferopulos, grčki stručnjak koji Teodosića poznaje još iz dana kada je bio pomoćnik Dude Ivkovića u Olimpijakosu.

Iako još u fazi upoznavanja sa kakvim kadrom raspolože, a nakon vezanih poraza od Partizana, Sferopulos je protiv Bajerna ključ od igračkog sefa poverio Teodosiću.

Naoštren i motivisan dozom igračkog inata kakvim je baratao u reprezentaciji Srbije dok je istu vodio Duda Ivković, Teo je sinoć pokazao da je još uvek u stanju da odigra simultanku na najvišem nivou.

Njegov učinak od 16 poena i 11 asistencija možda i nije najvažniji utisak sa utakmice, koliko njegova rešenost da Bavarce spakuje u „Skituljkov kombi“ i pošalje ih nazad za Nemačku.

Zvezda je utakmicu završila sa 17 timskih asistencija na 26 realizovanih poseda. Teo je, dakle, kada se sagleda njegov učinak, učestvovao u većini akcija bilo da su one rešavane u tranziciji ili pozicionoj igri.

Ono što u dovoljnoj meri nije uviđao Ivanović Sferopulos je počeo da „prepisuje“ od Etorea Mesine i Serđa Skariola. Kad god je to bilo moguće, Grčki stručnjak je Teodosića oslobađao prevođenja lopte i gubljenja energije na taj način. Više je delovao kao „bol hendler“ sa dvojke u paru sa Jagom Dos Santosom i čini se da je takav pristup bio daleko delotvorniji.

Njegov fantastičan pregled igre bio je od velike koristi kada je Zvezda igrala sa jednim centrom u petorci i Davidovcem kao četvorkom, nego li u momentima u kojima su crveno-beli na parketu imali dve petice.

Na vrstan način je delio pasove preko celog terena, inicirao igru u tranziciji, što se videlo i iz podatka da je u prvom poluvremnu Zvezda iz igre na otvorenom terenu postigla 27 poena.

Nemci su naročito teško čitali njegove ideje iz takozvanog „španskog pik en rola“. Nisu znali kome će proslediti pas, a svako skupljanje i kašnjenje iz blokada kažnjavao je na njemu svojstven način.

Videlo se i po govoru tela koliko mu je bilo stalo do pobede. Motivisao je igrače, napajao se energijom sa tribina i svaki put kada bi ista splašnjavala neverbalnom komunikacijom pravovremeno je palio navijačke motore.

Njegova trojka za 68:64 bila je možda i ključna uz sjajan pas ka Jagu za konačnu kapitulaciju kvalitetnog rivala. U toj poslednjoj akciji Teo je odlično pročitao neodlučnost odbrane na „španskom piku“ i nemanje percepcije da će pas otići ka Brazilcu.

Verovanto posle meča dugo nije mogao da zaspi zbog bolova i grčeva u mišićima, ali je navijačima udahnuo optimizam u meri da se mogu nadati sličnim i kontinuiranim nastupima u nastavku sezone. Možda ne baš svako evroligaško veče, ali češće od naleta kišnih oblaka iznad saharske pustinje.