Kad se propisi „posebno“ poštuju

Pristalice domaćeg Partizana u drugom poluvremenu su (pesmom) vređale predsednika države Aleksandra Vučića i (transparentom) prvog čoveka Fudbalskog saveza Srbije Slavišu Kokezu, zbog čega je glavni arbitar na tri minuta zaustavio loptu.

– Svako ima pravo na svoje mišljenje, pa i na kritičko, ali moj lični i profesionalni stav je da je takav vid borbe protiv bilo koga i bilo čega neprimeren i nedopustiv. Prema propisima našeg fudbalskog takmičenja i nedozvoljen – komentariše za Danas

Redovni sudija Apelacionog suda u Kragujevcu i predsedavajući Disciplinske komisije FSS Žarko Stevanović, ne dovodi u pitanje pravo i obavezu Srđana Jovanovića u pomenutom momentumu meča.

– Disciplinski pravilnik ne pravi razliku ko se vređa, da li sami akteri utakmice, da li lokalni ili državni funkcioneri, ili su uvrede na rasnoj ili verskoj osnovi, već jasno kaže da svako uvredljivo skandiranje treba da snosi i konsekvence. Naravno, postoji gradacija da li se vređa neki lokalni funkcioner ili predsednik države. Disciplinska komisija postupa samo po prijavi službenih lica, ne možemo mi i da podnosimo prijave i da kažnjavamo – objašnjava Stevanović.

Za penzionisanog delioca pravde na fudbalskim terenima i nekadašnjeg člana DK FSS Radivoja Raku Đurovića sporna je samo nesveobuhvatnost pravila koje nije od juče, a inače prati nultu toleranciju Evropske i Međunarodne fudbalske federacije prema svakoj vrsti verbalnog nasilja na sportskim borilištima.

– Pravila su jasna i, nažalost, nepotpuna. U njima jasno piše da sudija ima pravo da prekine utakmicu ukoliko se sa tribina upućuju poruke verske, nacionalne netrpeljivosti, fašističke parole, ili pak vređaju javna lica. U ovom slučaju vređao se predsednik i sudija je imao pravo da prekine utakmicu. Ne sme se vređati ni prvi čovek opštine, države i da ne govorim, ali se smeju vređati igrači, trener, članovi rukovodstva kluba, njihove porodice. Ne bi smelo da bude tako – priča Đurović za Danas.

Ono što bode oči u poslednje vreme jeste naglašena preosetljivost sudija na pominjanje lika i dela najuticajnijeg državnika u poslednjoj deceniji srpske istorije. Vučićevi prethodnici Slobodan Milošević i Boris Tadić, pred kraj svojih vladavina, pozivani su čak na samoubistvo, ali osim sporadičnih intervencija policije na povike „Spasi Srbiju i ubi se, Slobodane“ i „Spasi Srbiju i ubi se, Borise“ – više u prvom slučaju nego u drugom – nije dolazilo do prekida igre. Moglo je, jer su ljudi s pištaljkama i tada imali debelo osnova za tako nešto u Pravilniku takmičenja, ali biće da nisu bili pod pritiskom da to moraju, kao što je to danas slučaj.

Od upozorenja do trajnog prekida

Koga zanimaju precizne definicije ponašanja sudija u situacijama verbalnog nasilja može na sajtu FSS da potraži član 47. Statuta FSS i, u vezi s njegovom primenom, Uputstvo za službena lica FSS na utakmicama Super lige i Prve lige i završnog dela takmičenja za nacionalni Kup, kao i članove 19. i 20. Pravilnika o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama. Za one s manje slobodnog vremena prepričaćemo pomenute propise. Na sugestiju delegata meča (preko 4. sudije) sudijama je dato pravo da „zaustave igru“ u slučaju intenzivnijih fizičkih obračuna na tribinama i(li) dužeg vređanja, pa zatraže od domaćeg spikera da putem razglasa zamoli publiku da stane s tim nedoličnim ponašanjem. Ako to ne urodi plodom, može da svira prekid u trajanju od 5 do 10 minuta i pošalje ekipe u svlačionicu, a za to vreme se konsultuje sa prisutnim službenim licima iz FSS, sa za to delegiranim ljudima oba kluba i predstavnicima organa reda. U slučaju da stvari ostanu iste, poslednja mera je trajni prekid meča, uz prethodnu zajedničku konsultaciju nabrojanih faktora odlučivanja o mogućim posledicama tog epiloga.