„Kada bi delegati FSS glasali po savesti, a ne po direktivi, većina bi digla ruku bi za Nemanju Vidića“: Branko Babić za Danas o izborima u srpskoj „kući“ fudbala

Pre verifikovanja predsedničkih kandidatura Nemanje Vidića i Dragana Džajića oba pretedenta na domaći fudbalski „presto“ morala su da daju na uvid sastave svojih potencijalnih Upravnih odbora, pa je tako do medija dospela informacija da su upravljačke ideje i planovi prvog, između ostalog, prošli kod Branka Babića.

„Godinama sam čeznuo za novim, mladim, poštenim, energičnim… snagama u srpskom fudbalu, spremnim da se zasuču rukave i uhvate u koštac sa svim što ne valja u njemu. A toga je previše, jer je situacija iz godine u godinu sve gora i gora, toliko da je stvar već postala dramatična.

Nije da ih nismo imali ranije, ali do pojave Vidića nedostajao je neko ko će da stane na čelo kolone i, snagom ličnog integriteta i autoriteta, povede napred u borbi sa uništiteljima tog našeg divnog sporta. Možda svi ti ljudi zaista ne misle zlo fudbalu, ali mu štete neznanjem i slađenjem privilegijama“, kaže prvi čovek trenerskog esnafa na nivou Beograda i drugi čovek savezne organizacije.

Podrška ovog delegata Skupštine FSS tim je zanimljivija jer ih profesionalni putevi nisu nikada ranije direktno spajali. Dok je naš sagovornik karijeru napravio u Srbiji dotle je Vidić punu zrelost i afirmaciju stekao daleko od domovine, u svlačionici Mančester junajteda, velikana engleskog i svetskog klupskog fudbala.

„Puno toga sam znao o Nemanji i pre nego što sam ga nedavno upoznao. Iz priče mojih bivših igrača, reprezentativaca u to vreme, čuo sam sve najbolje o momku. Bili su fascinirani njegovom samodisciplinom i radnom etikom. Još tada sam čuo kako se verbalno nosio sa onima što bi zabušavali. Stvorio sam sliku o njemu kao ozbiljnom čoveku.

Zar bilo ko razuman i realan misli da je svako mogao proći skener jednog Aleksa Fergusona i postati kapiten Mančester junajteda?! Zato su mi smešne i tužne sve te pridike na račun Nemanjinog fudbalskog neiskustva van terena. I dok je igrao morao je da bude vođa u svakoj prilici.

Kao što sam ja ceo svoj trenerski vek radio po stručnim i etilkim načelima. Pretpostavljam da me je pozvao u svoj „tim“, jer je čuo da mi nikada nisu drugi sastavljali ekipu“.

Nekadašnji trener Vojvodine, Čukaričkog, OFK Beograda, Napretka, Mladosti iz Lučana, Voždovca, podgoričke Budućnosti…, na sajtu FSS opisan kao „trener zavidne karijere“, kaže da je već pri prvom kontaktu sa bivšim defanzivcem Crvene zvezde i moskovskog Spartaka shvatio da su na istoj talasnoj dužini.

„Prepoznao sam ispravne ideje i čvrstu volju da drastično menja stvari, ako mu bude pružena prilika za to. Siguran sam da bi znao da odredi prioritete i izabere primenu tuđih, već uspelih modela organizacije, poslovanja… Živeo je na Zapadu, zna kako se to tamo radi, a ima i obližnji zagrebački Dinamo za primer.

Računam i na njegovu inteligenciju i poštene namere prilikom odabira saradnika, na svim nivoima. Čekaju ga pune ruke posla, ako postane predsednik FSS“.

To „ako“ je obavezna reč u svim rečenicama sa Vidićevom kandidaturom kao lajtmotivom, jer nema puno onih što veruju da je moguć veleobrt 14. marta na Skupštini FSS. To jest da predstavnici regiona, udruženja, organizacija… jednoglasnih u javnoj podršci Draganu Džajiću tog dana u Staroj Pazovi okrenu ćurak i na tajnom glasanju zaokruže drugo ime i prezime.

„Nisu samo obični ljudi u ogromnom broju na strani Vidića. Kada bi glasali po savesti, a ne po direktivi, velika većina delegata bi digla ruku za njega. Dok on uživa podršku pravih fudbalskih ljudi, drugi kandidat ima političko pokriće. Plašim se da gospodin Džajić nije svesno ušao u ovo, jer svi mi iz tog sveta znamo da je dugo apstinirao od fudbala.

Ne znam zašto se prihvatio kandidature, ali cenim da bi njegova predsednička epizoda u Savezu mogla biti kratkog veka, posle čega bi neko drugi preuzeo posao. Vidiću i ljudima oko njega nije lako u ovoj borbi, ali verujte mi da nećemo odustati. I da izgubi izbore on je njihov pobednik. Od trenutka kada je ušao u trku.

Sumnjam u taj scenario, ali, ko zna, možda pod pritiskom njegovog prisustva druga strana, u slučaju trijumfa, odluči da za opšte dobro promeni neke stvari“, kaže naš sagovornik, pa locira problem svih problema.

„Generator svih anomalija u srpskom fudbalu je vlasnička struktura. Nisam inspektor, pa da mogu istražiti zašto spremljen projekat privatizacije klubova godinama čami u fiokama Ministarstva sporta, ali čvrsto verujem da bi nam svanulo kada bi iz klubova bili proterani političari i ljudi bliskih kriminalu“, poentira Babić, inače užasnut činjenicom da se silni domaći igrački talenti gube na prelazu iz mlađih u prvi tim ili tamo tavore u senci stranaca (često) sumnjivog kvaliteta.