Kakav Savez, takvi rezultati

Čak i kada se na dominantan način kvalifikuju za ista, na samim turnirima tako tresnu o patos da se njihovi zemljaci, koliko god nagutani gorkih pilula zbog „orlova“ i „orlića“, danima srame i boluju, pa tako ni debakl mlade selekcije na tekućem EP nije nikakvo odstupanje od klišea. Teška nemoć protiv Austrije (0:2) i nezainteresovano statiranje u vrhunskoj predstavi Nemačke (1:6) nisu ništa drugo do poslednja u dugom nizu savršenih ilustracija nedoraslosti ovdašnjih loptaša u kopačkama velikoj pozornici. NJihovih šefova kraj aut linije i domaće upravljačke vrhuške takođe, zapravo još više.

Zato su sve analize lakonski primljenih golova, tragikomičnih pokušaja izvođenja iole smislenih akcija, nedopustive apatije, uvredljive prepotencije, katastrofalnog vođenje sa klupe… tokom prošlih 180 minuta bacanje prašine u oči i besmisleno gubljenje vremena.

– Iskreno da vam kažem, ja prvi sam verovao da ova generacija može daleko da dogura na prvenstvu Evrope, možda čak i do titule. Kao mnogi u Srbiji. S druge strane, sigurno nisam jedini koji nije nimalo iznenađen ovim teškim brodolomom „orlića“. Prosto, u našem fudbalu ima previše nagomilanih problema svih vrsta, čije uporno nerešavanje samo produbljuje i produžuje agoniju. Sve zato što se na važna i odgovorna mesta postavljaju nekompetentni ljudi, nesposobni da ispune postavljene zadatke. Veliki fudbalski znalac Johan Krojf govorio je „Da bi trener bio u pravu mora da pobeđuje“, a ovde imamo slučaj da su svi u pravu a niko ne dobija utakmice, barem ne u kontinuitetu. Poslednjih godina selektori su (nam bili) ljudi bez esnafskog iskustva, znanja, integriteta i autoriteta. Kompletne ekipe Austrije i Danske nemaju tržišnu vrednost koliko naš i Realov napadač Luka Jović, ali one se bore za polufinale, a mi ćemo u nedelju kući. Jasno je o čemu se radi, koga i šta treba menjati, ali malo je onih što će vam glasno reći tu istinu. Ko se ne sklanja i ne ćuti taj strada u sredini ogrezloj u utopijskom doživljavanju realnosti – bez dlake na jeziku za Danas kaže LJupko Petrović, svojevremeno osvajač evropske i svetske titule sa Crvenom zvezdom, a sada šef struke u bugarskom CSKA.

Ni Ivan Golac nije zatečen slikom i tonom iz Trsta, naprotiv, njegov kritički odnos prema stanju u domaćem fudbalu svako malo dobija surovu potvrdu.

– Šta nam vredi što u ovoj generaciji imamo dosta svetskih omladinskih prvaka sa Novog Zelanda, kada su oni stagnirali od onda, a svi njihovi vršnjaci napredovali za te četiri godine. Ne smem ni da zamislim kako će biti protiv Danaca, jer jure plasman u polufinale a poput Austrijanaca i Nemaca i oni su mnogo kvalitetniji od nas. Mlada selekcija nema pravu odbranu, vezni red, napadača…. Jeste Luka Jović zaslužio transfer u jedan Real, ali kakva vajda od toga kada je protiv malih „pancera“ više pretrčao bilo koji redar na onim prolazima na tribinama nego on. Šetali su se terenom puni sebe, kao pauni. O taktičkoj nezrelosti da ne pričam. Ne da im nismo isparirali na tom planu, nego smo delovali kao amateri. Za mene je uspeh otići na bilo koje veliko takmičenje, bez obzira na starosnu kategoriju, ali kada vidite kako se tamo (obično) obrukaju pitate se da li je to uopšte dobro. Još kada čujem ono čuveno „Dali smo svoj maksimum“… – priča za naš list Ivan Golac.

– No, sve ovo što se desilo u Italiji nije ništa drugo do ogledalo naše stvarnosti. Da bi u bilo čemu bio konkurentan i uspešan moraš da imaš ozbiljne institucije, s ozbiljnim i stručnim ljudima, čija reč ima težinu. Preneseno na teren fudbala, nemaš čemu da se nadaš ako Savez služi za obuku L vozača. Ne može se iz vrtića pravo na fakultet. Mislim, nije neizvodljivo ali je pogubno. Ovo je vreme fatalne kombinacije neznanja i nerealnosti, do maksimuma je razvijena srpska sklonost ka samoobmanjivanju.

Milorad Kosanović nastavlja tamo gde su stala dva prethodna sagovornika u traženju suštinskog objašnjenja posrnuća previše tetošenih „orlića“.

– U sportu ne možeš ništa da sakriješ, kao ni u pozorištu. Ili si bard ili epizodista ili naturščik. Lako je meni sa košarkaškom reprezentacijom kada je vodi jedan Aleksandar Đorđević, ne brinem ni za vaterpoliste jer im komanduje trofejni Dejan Savić, ne strepim za odbojkaške selekcije kada znam da su im za kormilom znalci Zoran Terzić i Nikola Grbić… A, ko nam vodi fudbalere? Nikada nismo imali vlast skloniju najpopularnijem sportu i ulaganjima u njega, ali ni ljude s manje trenerskog znanja i iskustva na selektorskim pozicijama. Struka nam je u padu i(li) zapećku još od odlaska vizionara Miljana Miljanića sa čela Saveza, a poslednjih dve, tri godine više nego ikada. Kako i ne bi kada su manje više svi kadrovi delegirani iz jednog kluba, a taj Brodarac dolazi iz osme lige?! Kakav FSS takvi i selektori, treneri i igrači – ne boji se da notira doskorašnji strateg Napretka.

U takvoj postavci stvari sadašnji, prošli i budući „orlići“ su očekivane žrtve.

– U najosetljivijem periodu njihovih karijera s njima ovde rade amateri, pa u inostranstvo uglavnom odlaze kao nedovršeni talenti, kojima tamo nemaju vremena da se bave, jer takvih dovedu gomilu u svakom prelaznom roku. U fudbalu se sve svodi na novac i prodaju, a u našem neprivatizovanom se sjatilo mnogo organizovanih i neorganizovanih menadžera. Amaterske uprave klubova, priučeni treneri, nestručna rukovodstva Saveza, roditelji… svi bi nešto da ućare. Selektore ne bira struka nego predsednici FSS, da bi mogli da komanduju ko će da igra, propadaju nam Omladinske škole klubova, preko svake favorizuju se Crvena zvezda i Partizan… Zbog svega nabrojanog nisam uopšte optimista po pitanju budućnosti fudbalske Srbije – gorko zaključuje Kosanović.

grupa B

I kolo

Srbija – Austrija 0:2

Nemačka – Danska 3:1

II kolo

Danska – Austrija 3:1

Nemačka – Srbija 6:1

III kolo (nedelja)

Danska – Srbija 21.00

Austrija – Nemačka 21.00

1. Nemačka 2 2 0 0 6

2. Danska 2 1 0 1 3

3. Austrija 2 1 0 1 3

4. Srbija 2 0 0 2 0