Kako će krah Evropske Superlige uticati na budućnost fudbala

UEFA je dobila bitku za odbranu Lige šampiona, ali je istovremeno izgubila investicije koje se broje u milijardama evra, a što će možda skorije nego što se misli doći na naplatu.

Budućnost za prosečne konzumente fudbala nije nimalo svetla i sve su prilike da će taj sport kao brend preuzeti najbogatije zemlje i investitori.

Možda zvuči zastrašujuće da ćemo u skorijoj budućnosti finala Lige šampiona gledati u Njujorku, Dubaiju, Pekingu i da će pristup stadionu biti rezervisan samo za one sa najdubljim džepom koji po najvećim teniskim turnirima konzumiraju jagode i šlag, a ponekad bace pogled i na teren, ali realnost je u globalnom svetu biznisa neumoljiva, a trendovi upravo ukazuju na taj scenario.

Predsednici Real Madrida i Juventusa, Florentino Perez i Andrea Anjeli, pokušali su na silu da u sadašnjost dovuku budućnost fudbala, ali nisu imali stila da svoju ideju prodaju na elegantan način i ubede naročito starije konzumente najvažnije sporedne stvari da su im iz mora kvantiteta sabili kvalitet na malom prostoru.

Ovaj sada zloglasni dvojac predstavio je istraživanja po kojima se nove generacije više ne vezuju za lokalne svoje klubove već za globalne brendove, što je naročito trend u Aziji gde tinejdžeri radije gledaju i navijaju za Mančester junajted ili Liverpul, a ne za svoj Šendong. Srbija ovaj trend verovatno najbolje razume pošto se i u Zaječaru klinci koji možda još nisu ni videli Beograd odmah opredeljuju za Zvezdu ili Partizan.

Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), upozorava za Danas da će bitka za fudbalski monopol sigurno biti nastavljena između najbogatijih klubova s jedne i UEFA i FIFA s druge strane.

– Fudbal je odavno prestao da bude fudbal i postao mašina za pravljenje para, a delom čak i za pranje novca ako se prisetimo korupcionaških afera u koje su bili umešani vodeći ljudi UEFA i FIFA. Pošto su te dve institucije prigrabile najveći deo kolača za sebe i jedine su koje odlučuju o raspodeli, bilo je samo pitanje trenutka kada će klubovi da uzmu stvar u svoje ruke. Znamo da ova priča o Superligi nije od juče. Bilo je samo pitanje kada će doći do toga da se napravi zatvoreno takmičenje. Mi ovde ustvari prisustvujemo borbi u kojoj neki drugi pokušavaju da naprave monopol. Sada je pobedila strana koja trenutno drži monopol, a to su UEFA i FIFA, ali mislim da ova bitka još uvek nije završena. Suviše su velike pare u pitanju da bi ih se bilo koja strana lako odrekla. Klubovi su očigledno prenaglili i zato su i tako brzo morali da odustanu od svoje ideje. S druge strane treba imati u vidu da nijedan klub na planeti više ne živi samo od igranja fudbala, već od prodaje igrača, prodaje televizijskih prava, reklama, marketinga i raznih drugih stvari – priča Radosavljević.

Navijači su po njegovom mišljenju uvučeni u sukob između klubova i UEFA, a nema dileme ni da je politika i oglašavanje premijera Velike Britanije Borisa Džonsona i predsednika Francuske Emanuela Makrona imalo efekat.

– Fudbal i politika odavno imaju tesne veze i u finansijskom i nefinansijskom smislu. Fudbal je zabava za široke narodne mase, a i politika je generalno postala takođe zabava za široke mase. Oni su to uradili pre svega jer su znali šta će prijati navijačima da čuju. Mislim da ni sami navijači nisu shvatili da su uvučeni u ovaj sukob. Sa stanovišta navijača je maltene potpuno nebitno gde će njihov klub igrati i sigurno bi gledali vrhunski fudbal i najbolje igrače i u Superligi. Nemojte da mislite da samo navijači u Srbiji imaju neki vanfudbalski interes, tako je drugde samo u drugačijem obimu. Ova priča još nije dobila epilog i sigurno će se nastaviti. Finansijski gigant kao „JP Morgan“ nije tek tako u sve ovo ušao nepromišljeno. Pravo pitanje je zašto su se opredelili za ovaj projekat, odnosno zašto nisu uspeli da se dogovore sa UEFA i FIFA. Možemo samo da prepostavljamo da je razlog raspodela dobiti. Njihova procena nije bila slučajna da bi sa ovim klubovima ostvarili najveći interes, naročito finansijski – dodaje Radosavljević.

Stručnjak za marketing Zoran Avramović napominje da su Perez i Anjeli napravili grešku što nisu pametnije osmislili i servirali javnosti svoj projekat.

– Ne sumnjam da su oni želeli da idu u korak sa vremenom, ali su odabrali dramatično loš tajming i potcenili su većinu običnog naroda, navijača kome je tu ideju trebalo mnogo bolje obrazložiti, a ne samo servirati. Mislili su da će tom običnom navijaču biti dovoljno da mu se ponudi najveći kvalitet na jednom mestu. Međutim, ne može se „šatobrijan“ jesti i za doručak, ručak i večeru. Oni su mislili da kad im sad mi serviramo toliko „šatobrijana“ i „reform torte“ za svaki obrok, da će narod bez razmišljanja reći „vau, ovo je sjajno“. Vi ste i na protestima navijača, na primer Čelsija, videli da tu nema mnogo klinaca koji ne samo što nemaju možda para da kupe sezonske ulaznice već pripadaju jednom drugačijem svetu razmišljanja i interesovanja. Nisu računali na to da ti navijači neće dozvoliti da im neko tek tako preko noći promeni iluziju da fudbal barem formalno ipak pripada svima – tvrdi Avramović.

Bivši direktor marketinga FK Crvena zvezda, a sada zaposlen u marketing službi sportskog društva crveno-belih, objašnjava da su osnivači Superlige zakazali samo na polju davanja šanse da se kroz sportski rezultat ostvaruje plasman u nju, a da su još gušćim sitom kvalifikacija od ovog koji sada imamo za Ligu šampiona mogli da lako odstrane sve one kojima po kvalitetu tu nije mesto.

– Priču oko Superlige jesu pokrenuli privatni klubovi, ali se pokazalo da se fudbal kao globalni proces ne može privatizovati. Ipak nije fudbal Formula 1 ili NBA liga. UEFA mora dobro da sad razmisli šta će da radi jer je kao pobednik dobila i veliku odgovornost. Mora da razmisli da li sada gubi neke potencijalne klijente i kako će u budućnosti da pravi prihode od digitalnog marketinga. Televizijska prava sigurno više neće imati tako uzlaznu amplitudu kao do sada i sve se prebacuje na digitalni marketing za nove generacije. Sad se postavlja pitanje i kako će na sve ovo odreagovati aktuelni sponzori. Sada UEFA i svi mi koji smo bili protiv te Superlige moramo da shvatimo nekoliko stvari. Prva je ta da je novi koncept Lige šampiona koja će se igrati od 2024. godiine novi ustupak najbogatijima. Tu će ostati još manje prostora za ove manje da se kroz teške i naporne kvalifikacije domognu glavnog takmičenja. Drugo što moramo znati je da televizija nije ista kao što je bila pre 10 godina. Perez i Anjeli su kao lideri projekta rekli neke stvari koje u UEFA dobro moraju da čuju. Ključni element na koji su oni ukazali su istraživanja koja pokazuju da interes mlade generacije prema fudbalu takoreći ne postoji i da će navijačima morati da se ponudi reforma po kojoj će se kvalitet skupiti na malom prostoru.  Jedino su morali ostaviti najvažniju stvar, da se unapred ne garantuju mesta u Superligi. Najvažnije je bilo da ostave da sportski rezultat presudi. Jel moguće da su se bojali da li će kroz Premijer ligu ili špansku Primeru njihovi klubovi ostvariti plasman za Superligu. Takav sistem bi terao čak i male klubove da budu bolji, terao bi i Crvenu zvezdu da još više ulaže, samo da zna da će imati makar formalno šansu da zaigra u Superligi – navodi Avramović.

Na kraju ističe i to da je neverovatno da su klubovi i UEFA propustili priliku da se dogovore i sačuvaju ponuđenu investiciju američke banke koja do sada nije bila prisutna u evropskom fudbalu.

– Perez i Anjeli nipošto ne smeju da se potcene. Oni su za Superligu doveli „JP Morgan“, banku osnovanu 1881. godine, koja je tom takmičenju obezbedila ogroman kapital. Bilo je tu i još investicionih fondova, što je verovatno novac ljudi koji su se obogatili u koroni, a koji su želeli da ulože u nešto interesantno. Ključno pitanje je da li stvarno nisu mogli da se dogovore sa UEFA da tih tri do deset milijardi evra ne propadne i da na neki način ostanu u fudbalu. UEFA mora da shvati da je promocija fudbala koja se radi kroz Ligu šampiona, koliko god ona bila divna i velika stvar, istovremeno oterala potencijalne velike klijente. U ponedeljak ujutro su posle objave formiranja Superlige na Njujorškoj berzi akcije Mančester junajteda skočile za 15 odsto, a Juventusa devet odsto. To vam je najbolji dokaz da je ideja bila odlična, znate li šta znači rast odjednom od 15 odsto. Ovo je vrlo senzitivni momenat u razvoju evropskog fudbala i UEFA  će od sada morati mnogo pametnije da radi – zaključuje Avramović.

Kapital nema boju i naciju

Goran Radosavljević navodi da ulazak arapskog i azijskog kapitala u evropski fudbal ne treba posmatrati kao negativnu stvar već ga treba pametno iskoristiti da se unaprede takmičenja.

– Ono što mi posmatramo kao arapski ili azijski kapital u evropskom fudbalu je ustvari samo kapital. Znate, kapital ipak nema boju i naciju, gleda se samo gde i kako mogu da se zarade pare. Kada su 2007. i 2008. zbog finansijske krize propadale američke banke, niko nije imao problem što ih spašava kineski kapital. Ne bi bio problem ni da je to bio arapski ili bilo koji drugi kapital. Da se postavljalo to pitanje odakle je taj kapital došao sigurno bi propale neke vrlo ozbiljne zapadne finansijske institucije. Isto važi i za Evropu. Arapski investitori imaju višak novca koji je dobijen iz energetskog biznisa, imamo i iz Azije, pre svega Kine, takođe investitore sa viškom novca koji gledaju gde da ga ulože i naravno zarade, a Evropa je trenutno dobro tlo. Arapske, kineske i ruske kompanije prvo su ušle na evropsko tržište u poslovima sa nekretninama, a fudbal logično nije mogao da ostane netaknut kako su se širili ti biznisi – objašnjava Radosavljević.