Da su fudbalski klubovi češće u blokadi nego što nisu, deo je sportske svakodnevice. Trenutno šest od 16 prvoligaških klubova ima blokiran račun zbog potraživanja.
Ukupan iznos za koji su blokirani je 323,5 miliona dinara, a broj nelikvidnih dana u poslednje tri godine je 6.149. Na pitanje kako je moguće da se klubovi nalaze i po tri godine u blokadi, i zašto Fudbalski savez ne reaguje u FSS-u odgovaraju kontrapitanjem – zbog čega nema reakcije države?
– Zbog čega država ne reaguje? Jel FSS nadležan da to rešava ili država? Ono što je nama bitno je da klubovi ne duguju svojim radnicima i drugim klubovima, što su uslovi za dobijanje licence. Što se ostalog tiče, ako njih država pušta da tako posluju, ne znam kakve su ingerencije FSS da ulazimo u to – kaže za Danas Nenad Santrač, menadžer licenciranja u FSS-u.
On dalje dodaje da su klubovi u teškoj situaciji zato što postojeća struktura nije ekonomski održiva, i da bi trebalo njihov status iz udruženja građana menjati u akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću… Kako kaže za klubove bi morale da važe isti uslovi kao i za druga privredna društva, što nije slučaj.
Među dužnicima koji su na početku drugog dela sezone u blokadi prednjači čačanski Borac koji ima dug od 142,7 miliona, dok po broju dana nelikvidnosti ubedljivo „vode“ Napredak Kruševac i Mladost Lučani koji su blokirani po 1.097 dana, odnosno neprekidno od 21. februara 2014. U ove dva kluba objašnjavaju za Danas da uprkos blokadi izmiruju svoje obaveze.
Predsednik Mladosti iz Lučana Vladimir Đorđević kaže da se klub našao u ovoj situaciji zbog potraživanja bivšeg finansijera sa kojim je trenutno sudski spor u toku. On dodaje da klub izmiruje svoje obaveze prema igračima, kao i da sredstva od transfera ulažu u obnovu infrastrukture.
– Plate isplaćujemo preko drugog pravnog lica, i uplaćujemo porez. Novac dobijamo od donatora i transfera. Imali smo sreće sa transferom Frajdeja, koji je bio najbolji strelac Superlige, u Emirate. Taj novac smo uložili u infrastrukturu, reflektore, svlačionice, dva puta smo plavljeni i kretali smo od nule – kaže Đorđević.
Na drugoj strani, u Napretku iz Kruševca objašnjavaju da su u blokadi zbog neizmirenih obaveza nastalih pre 2012. godine, odnosno pre nego što je finansiranje kluba preuzeo Marko Mišković, sadašnji predsednik. Na pitanje kako Napredak funkcioniše u blokadi, odnosno kako se isplaćuju zarade, troškovi putovanja, organizacije utakmica odgovaraju da klub „normalno i redovno namiruje sve svoje obaveze, što rezultati kluba i govore“.
– Fudbalski klub Napredak se do kraja 2011. godine finansirao budžetskim sredstvima Grada Kruševca koja nisu bila dovoljna za normalno funkcionisanje kluba i namirenje svih troškova, pa se račun kluba našao u blokadi. U trenutku kada je Marko Mišković preuzeo klub blokada je bila 52,8 miliona a poreski dug 117,3 miliona. Primenom pozitivnih zakonskih propisa i redovnim izmirivanjem tekućih obaveza predsednik kluba je uz podršku svog sponzorskog pula uspeo da poreski dug izmiri u celosti zaključno sa 31. januarom 2017, a blokadu smanji za 80 odsto – kaže PR menadžerka kluba Valentina Vasić, dodajući da su sada stvoreni uslovi da se veoma brzo otplati i preostalo potraživanje od deset miliona, odnosno da se deblokira račun.
Pored Napretka i Mladosti, Crvena zvezda i Borac su klubovi koji su proveli najduži period u blokadi. Prvak Srbije bio je opterećen potraživanjima od 21,4 miliona, iz blokade je izašao pre dva dana, a u poslednje tri godine bio je blokiran 834 dana. Večiti rival trenutno nema takvih problema, i u poređenju sa Zvezdom iza sebe ima, „samo“ 270 dana nelikvidnosti.
Povodom dugovanja klubova predsednik Sindikat fudbalera Nezavisnost Mirko Poledica izjavio je da se na taj način vara država.
– Nije dobro za sport da se vara država. Ona pomaže klubove, dobijaju se ozbiljne pare. Ona pomogne, a onda klub plaća na crno igrače. Da nema državnih para, klubovi ne bi ni postojali. Petnaest godina isti vode klub, duguju 149 miliona, a država im pomaže, uz napomenu da pričam kao građanin, a ne kao sportski radnik. Ne može više ovako. Lako je voditi klub kad ti država da 30 miliona dinara – kazao je Poledica za B92.
Jedan od vidova državne pomoći jesu i sponzorstva državnih preduzeća. Prema izveštajima za 2015 godinu, Crvena zvezda i Partizan mogli su da računaju na novac od Telekoma. Šampion Srbije tako je dobio 53,9 miliona dinara, dok je večiti rival ukupno od svih sponzora inkasirao 157,5 miliona dinara. U revizorskom izveštaju ne navodi se koliki je deo od toga dao Telekom, već samo da se sponzorski prihodi od 157,5 miliona najvećim delom odnose na Adidas Srbiju i Telekom.
Inače pored Telekoma, u 2015. Crvena zvezda mogla je da računa na Gasprom kao glavnog sponzora, sa kojim je naredne godine produžila ugovor po kome dobija 4,5 miliona evra godišnje. Pored ove kompanije i Telekoma, među sponzorima tima iz LJutice Bogdana u našli su se Karlsberg (18,9 miliona dinara), VOX 002 (10,5 miliona), TV Prva (10,8 miliona), Alti (7,2 miliona), Terme (8,3 miliona) i drugi.
Četiri kluba za primer
Od ostalih prvoligaša, Javor, Metalac, Čukarički, OFK Bačka nisu bili u blokadi u poslednje tri godine. Ostali klubovi su neko vreme bili pod pritiskom potraživanja, pa je tako Crvena zvezda do prekjuče bila ukupno 834 dana u blokadi, Partizan 270, Spartak 12 dana, Voždovac četiri, Rad 174, Radnik 64 dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
