Kako ispeglati grešnu prošlu sezonu

Danas će se u Banjaluci održati dugo najavljivana i iščekivana Skupština ABA lige koja će sasvim sigurno imati više važnih tačaka i u zavisnosti kada bude počela – 12 ili 14 časova, mogla bi da potraje par sati. Centralna tema će sigurno biti konsekvence izazvane zbog vansportskih događaja tokom finalne serije između Crvene zvezde i Budućnosti.

Akcenat će biti na trećoj utakmici u Podgorici i majstorici u Beogradu posle koje su crveno-beli došli do četvrte regionalne titule i mogućnosti da naredne sezone igraju u Evroligi. Politički kolorit u „Morači“ protkan primitivizmom „ljudi iz prvih redova“ i transparentima kojima je direktno vređena porodica Nebojše Čovića, prvog čoveka Crvene zvezde, doveli su do toga da je za košarkaše Budućnosti peti meč izgledao kao „hod po minskom polju“.

Nema ko nije posle majstorice komentarisao dešavanja u finalnoj seriji, mnogi su se „sladili“ viđenim, čak je predviđano i gašenje ABA lige, dok su trezveniji i upućeniji pokušavali da objasne da će se sve odluke donositi institucionalno, glasovima većine klubova, kojima je u interesu da liga nastavi da funkcioniše sa jasnijim i i transparentnijim poštovanjem pravila.

Da su pređene granice „dobrog ukusa“ u finalnoj seriji gotovo niko nije osporio; kao i to da Jasminu Repeši, treneru Budućnosti, ma koliko bio pogođen dešavanjima u prve dve utakmice, nije trebalo da posle drugog meča izjavama van sportskog konteksta raspaljuje i ovako uzavrele strasti.

U Crvenoj zvezdi su bili užasnuti saznanjem da su u trećem susretu deca visokih političkih funkcionera Crne Gore iz prvih redova, sa par metara razdaljine, vređala igrače crveno-belih, pljuvala i pretila… Da je rukovodstvo ABA lige tada, a bili su prisutni u „Morači“, prekinulo meč, što su im pravila lige omogućavala, verovatno da incidenata sličnog tipa ne bi ni bilo u majstorici, koja verovatno ne bi bila ni igrana, jer su košarkaši Crvene zvezde kvalitativno bili daleko bolji od kolega iz Budućnosti.

Neuspeli pokušaj Dragana Bokana, predsednika Budućnosti, da pre par nedelja sazove neformalni sastanak u Zagrebu svih klubova osim Crvene zvezde i FMP, trebalo bi da bude shvaćen kao želja klubova, ujedno i vlasnika regionalnog takmičenja, da na konstruktivan i transparentan način rešavaju probleme.

U ovom trenutku, ABA liga je najbolje rešenje za sve klubove iz regiona; iako Hrvatska poslednjih godina pokušava da ojača svoje nacionalno takmičenje, kao i Slovenija, njihovi rezultati u ABA ligi najbolje potvrđuju da bi eventualnim tavorenjem u prosečnosti domaćih prvenstava napravili veliki korak unazad. Poznato je i to da se najveći rivali „ne mirišu“, odnosno da su rivaliteti između, recimo Crvene zvezde i Budućnosti ili srpskih velikana probili sportske okvire.

Skupština u Banjaluci biće idealno mesto da klubovi pokažu u kom pravcu žele da se razvija regionalno takmičenje; većih potresa ne bi trebalo da bude, u planu je donošenje pojedinih novih propisa (visina novčane kazne, igranje pred praznim tribinama, suspenzija terena), kao i odluka kojima bi se politika proterala sa terena i tribina. Na Skupštini ABA lige sve odluke se donose prostom većinom glasova, osim ukoliko se klubovi ne dogovore da je za pojedine potrebna dvotrećinska većina.

Čabarkapa i Novosel na proveri

Krešimiru Novoselu, direktoru ABA lige i Žarku Čabarkapi, sportskom direktoru, istekli su mandati na navedenim funkcijama na kraju takmičarske 2018/19. Obojici će poverenje biti istestirano na današnjoj sednici Skupštine ABA lige. NJihov prvi mandat bio je u okvirima 3+1 godina i ukoliko bi bili reizabrani dobili bi poverenje klubova na pune četiri godine. I za njih je finalna serija bila velika škola, utisak je da su mogli revnosnije da se pridržavaju pravila koja su sami klubovi doneli, ali je takođe razumljivo i to da su morali da balansiraju između legalnosti i interesa klubova, pa i same ABA lige.

Olimpijakos ruši koncepciju

Ulazak Olimpijakosa u ABA ligu trebalo bi da bude jedna od tačaka dnevnog reda. Atinjani poslednjih meseci uveliko lobiraju kod klubova učesnika regionalnog takmičenja, pogotovo nakon odluke Košarkaškog saveza Grčke da crveno-bele izbaci u niži rang takmičenja (juče i zvanično), jer se nisu pojavili na prvom meču četvrtfinalne serije sa Panatinaikosom u plej-ofu domaćeg prvenstva. Konsenzus među klubovima nije postojao do održavanja sednice. U Statutu ABA lige jasno piše da u njoj mogu učestvovati klubovi isključivo sa prostora bivše SFRJ i da je broj od 12 timova jedini optimalan. Da bi Olimpijakos ušao u ABA ligu, danas bi trebalo da se promeni Statut, što nije jednostavno, niti bi moglo sve da se završi u jednom danu; zatim bi trebalo da Atinjani dobiju većinsku podršku od klubova, pa da se onda izglasa ko bi bio 14. učesnik. Sve to direktno bi uticalo na kalendar takmičenja, čiji bi plej-of mogao da se ukrsti sa početkom prvenstava u nacionalnim ligama učesnika ABA lige, što čelnici regionalnog takmičenja nikako ne žele da se dogodi. Opravdano je i pitanje kako bi izgledao plej-of ABA lige ukoliko bi se Olimpijakos recimo plasirao u Top 8 fazu Evrolige, odnosno kako bi se pronašli termini za odigravanje polufinala i finalnog serijala. Šta tek reći o ideji da Olimpija iz LJubljane bude 14. učesnik naredne sezone, iako je u takmičarskoj 2018/19 ispala u ABA 2.

Priština može samo kroz KLS

I KK Priština vidi svoje interese u potencijalnom članstvu u ABA ligi. Igor Dodik, predsednik Igokee, nedavno je poručio da će klub iz Aleksandrovca istupiti iz ABA lige ukoliko Priština uopšte bude bila na dnevnom redu današnje sednice. Da bi se takvo pitanje uopšte postavilo, Priština bi prvo morala da nastupi u Košarkaškoj ligi Srbije, zatim da u njoj ostvari rezultat vredan plasmana u ABA 2 ligu i tek bi uspehom u drugom po redu rangu takmičenja mogla da se pojavi i u ABA ligi.