Kako je izgledao boj Reala i Barse za „Plavu strelu“?

Talenat argentinskog fudbalera pokrenuo je pedesetih godina prošlog veka novi rat produbivši antagonizam dvaju suprotnih svetova koji ne priznaju poraz – Reala i Barselone. Razlozi netrpeljivosti pristalica dva španska kluba uglavnom su politička neslaganja, ali je transfer Di Stefana dolio ulje na vatru i potpalio rivalstvo koje više liči na neprikrivenu mržnju.

Rođen je 4. jula 1926. godine. Potiče iz siromašne porodice italijanskih migranata. U fudbal se zaljubio na ulici gde je prema njegovim rečima naučio sve o životu i fudbalu. Na ulici je dobio i nadimak Plava strela zbog kose i neverovatne brzine. Između ostalog tamo je upoznao i budućeg papu.

Bio je odmalena strastveni navijač River Plate čiji poziv je rano zavredio i probio se do prvog tima argentinskog velikana u rekordnom roku. Debitovao je kao petnaestogodišnjak čineći udarnu iglu ubitačne navale. U sprintu nezaustavljiv. Sa loptom „intiman“. Prepun ideja sa neverovatnim pregledom igre i osećajem za prostor.

Elegantno i nemilosrdno se provlačio kroz gusti štit protivnika. Precizan i lucidan. Pred golom hladnokrvan. Tako opisuju Di Stefanove početke koji je zbog fudbalskog štrajka u domovini karijeru nastavio u kolumbijskom Miljonariosu gde je osnovana profesionalna liga.

Da se dobar glas čuje daleko čuje, svedoči i poziv na turnir koji je predsednik Reala Santijago Bernabeu uputio Kolumbijcima. Okupili su se vrhunski timovi za ondašnje vreme. Miljonariosi su prozvani Plavim baletom zbog genijalne igre kratkih pasova koja je u ono vreme bila avangardna.

Na 102 utakmice postigao je 90 golova. Stari kontinent upoznao ga je tek kad mu je bilo 26 godina. Kolumbijci su u finalu do nogu potukli Madriđane sa 4:2.

Epilog je taj da je isti igrač zapao za oko ljudima iz Barselone i Reala čime je izazvan do danas nezapamćeni transfer rat.

Brže su reagovali iz Blaugrane. Načinili su načelni usmeni sporazum sa Di Stefanom, a nedostajao je „samo“ potpis. Međutim, neočekivano se nametnulo pitanje čiji je Argentinac? Formalno i dalje Riverov, tako su doznali Katalonci preko svog zemljaka Busketsa koji je radio kao direktor u suparničkom kolumbijskom Santa Feu.

Barsin pregovarački tim na čelu sa advokatom sastao se sa predstavnicima oba kluba u Limi (Peru). Naposletku se Miljonarios povukao iz pregovora, a River je tretiran kao vlasnik prava na ugovor sa fudbalerom. Istog momenta uplaćeno je rekordnih četiri miliona pezeta na račun kluba iz Buenos Ajresa. Tako je Argentinac postao igrač Barselone gde se zadržao nekoliko meseci i odigrao čak nekoliko prijateljskih mečeva.

Istovremeno predsednik Reala nije mogao da oprosti prethodno „otimanje“ mađarskog asa Lasla Kubale, pa je skovao lukav plan. Realovci su takođe imali svoje insajdere u Latinskoj Americi, tako su došli u posed informacije da je ugovor sa Miljonariosom još uvek važeći i da ističe tek 31. decembra 1954. godine. Real je uplatio oko 1,5 miliona pezeta klubu iz Bogote. Nastao je slučaj bez presedana. Rezultat – oba kluba su otkupila istog igrača plativši različitim klubovima.

Pravna zavrzlama okončana je „solomonskim rešenjem“ Fudbalskog saveza Španije koji je izašao sa stavom da su oba kluba morala da daju saglasnost. Odluka glasi: Di Stefano će igrati za oba kluba, naizmenično – dve godine u Realu i dve sezone u Barseloni. Na kraju su Katalonci izrevoltirani odustali i prepustili Realu 100 odsto prava na budućoj zvezdi svetskog fudbala.

Ostala je misterija da li je do takve odluke došlo zbog mešanja španskog diktatora Franciska Franka za kog kruže glasine da je favorizovao „kraljevski“ klub, odluke Argentinca, izdaje u redovima Barselone tj. navodnih dvostrukih Realovih agenata ili je posredi puka zasićenost.

Činjenica da se predsednik Barselone povukao sa funkcije nedugo nakon presude ostavlja prostor za razvijanje hipoteza šta se zapravo zbilo iza kulisa…Sam Di Stefano izjavio je kako mu je bilo apsolutno svejedno i da je želeo samo da igra fudbal.

Real je isplatio Barselonu, a ukupna suma transfera iznosila je oko 5,5 miliona pezeta, što bi u današnje vreme odgovaralo cifri od oko 800.000 evra što je predstavljalo rekord u ono vreme. Primera radi, najskuplji fudbaler u istoriji Brazilac Nejmar plaćen je 275 puta toliko. Ostalo je do danas obavijeno velom misterije ko je zapravo u pravu, navodno je ugovor između Barselone i Rivera bio pravno valjan budući da ga je ratifikovala Svetska fudbalska organizacija.

Ovde se lična drama slavnog argentinskog asa nije završila. Deceniju kasnije otet je Karakasu (Venecuela) gde je Real gostovao na turniru. Članovi FALNA (Oružane snage nacionalnog oslobođenja) su u nameri da privuku pažnju svetskih medija došli na ideju da učine nešto slično što su učinili Kastrovi pobunjenici kada su 1959. godine oteli vozača „Formule 1“ Huana Manuela Fanđa pred trku u Havani.

Predstavivši se na recepciji kao policajci odveli su ga na „kratak informativni razgovor“. Ubrzo su telefonskim putem saopštili prave motive. Realova ekspedicija se istog momenta izmestila u špansku ambasadu.

Di Stefano tom prilikom nije pretrpeo nikakvo maltretiranje i sam navodi kako je ispoštovan do maksimuma. Štaviše, otmičari su igrali sa njim karte i domine, donosili hranu iz najboljih restorana, dozvolili da sluša radio…

Kada su procenili da je efekat ostvaren komunistički pobunjenici su ga pustili. Seo je u taksi i odvezao se do španske ambasade. Otkrio je identitet jednog člana, dok ostale nije odao, iako je među „novinarima“ na pres konferenciji i „putnicima“ na aerodromu sreo neke od njih.

Kasnije nikada više nije govorio na ovu temu, čak se i sreo nakon četrdeset godina i rukovao sa jednim od otmičara kao da se ništa nije desilo. Dogodilo se to na promociji filma o Real Madridu.

Beležio je skoro pogodak po utakmici u dresu Reala. Odigrao je 396 mečeva i postigao 307 golova što ga čini drugim strelcem u istoriji kluba. Nikada nije bio akter Mundijala, ali ostaje zabeleženo da je branio boje tri reprezentacije – Kolumbije, Argentine i Španije.

Biografija mu je prepuna ličnih priznanja. Osvojio je osam titula prvaka Španije, Kup Kralja i Interkontinentalni kup. Kasnije se posvetio trenerskoj karijeri.

Koliki je njegov značaj za „kraljevski“ klub najbolje oslikava da je u klupskom muzeju u kamenu isklesan istorijski momenat rukovanja Di Stefana i Santijaga Bernabeua što simbolično predstavlja trenutak stvaranja Reala zvanično najboljim klubom 20. veka. Prvi čovek Reala tražio je „amin“ lično od Di Stefana prilikom dovođenja Ferenca Puškaša sa kojim će kasnije činiti najbolji napadački tandem koji je planeta videla.

Za jedne izdajnik, za druge heroj i legenda koja je donela prvih pet uzastopnih titula KEŠ-a i utrla put Realu i sebi u večnost. Bilo kako bilo, reč je o čoveku koji je fudbalu u lice rekao sve, „pocepao“ Španiju, zaslužio titulu doživotnog počasnog predsednika “Los Blankosa” i ostavio neizbrisiv trag.

Pele i Maradona su bar u jednom saglasni – Di Stefano je najbolji!