Kako je Partizan propustio pet meč lopti i izgubio od Burse

Poraz košarkaša Partizana od Burse u osmini finala Evrokupa jedan je od onih koji se u sportu koji je inače skup uspona i padova zaista može nazvati šokantnim. Mnogo je razloga za takvu kvalifikaciju, od onih za koje se kaže da su „objektivni“, kao što je prepuna i bučna dvorana koju su imali uz sebe, protivnik koji je odigrao i „preko“ granice svog realnog kvaliteta, te „nokaut“ sistem takmičenja koji je crno-bele udario direktno u lice.

Do surovo subjektivnih koji se odnose na neshvatljivi broj i koncentraciju grešaka, i pojedinačno preteških za ovaj nivo takmičenja a kobnih kad se nađu na „gomili“.

„Objektivno“, pokazalo se ne prvi put da brojna i frenetična podrška može imati i kontraefekat na ekipu koja za to nije dovoljno mentalno spremna u situaciji kad je „biti ili ne biti“. Videlo se to najviše na samom startu utakmice kad je breme favorita i očekivanje tih 20 hiljada ljudi u dvorani učinilo da dođe do stegnutosti, nervoze, jednostavno- straha od greške, što se manifestovalo brojnim promašenim zicerima i lošim procentom šuta.

I taj „strah“ nije nestajao do samog kraja, samo je u nekim periodima bio pomalo zataškan činjenicom da je sustizana prednost gostiju, ali je bio i u rukama, i u glavama, i na kraju doprineo da se baš „glavom“ utakmica izgubi.

Pomenuo je trener Željko Obradović da mu je ta nervoza bila razumljiva na samom startu, ali i da nema opravdanja na njen uticaj na dalji tok susreta. Bursa se, potvrdio je to i njen trener Dušan Alimpijević, pripremala na atmosferu tako što je na treningu puštala bučno pesme navijača Partizana.

Ali i bila neuporedivo rasterećenija, tok meča joj je išao na ruku jer su crno-beli skoro sve vreme bili u minusu što je iz minuta u minut povećavalo nervozu i pomenuti strah od poraza. I naravno igrače dovoljno kvalitetne, iskusne i psihički stabilne, kao što su Nidam, Endrjuz, Holand i Bitim. I do kraja motivisane da stignu nešto što je delovalo zaista nedostižno.

Ali da se vratimo na subjektivne razloge za poraz koji će sigurno ostaviti dubok trag u klubu, i u ekipi, jer je, kako reče Obradović, protraćena jedna cela godina. Ono što se košarkašima Partizana svakako ne može zameriti je nedostatak želje i htenja, što se dobrim delom utakmice manifestovalo uglavnom ili samo kroz agresivnu odbranu (uz greške) i ofanzivni skok (dok protivnik nije konsolidovao zaštitu reketa).

U svemu drugom bilo je mnogo slabosti, u napadu posebno. Dva ključna igrača sa iskustvom Evrolige i prošlog fajnal-fora, potpuno su podbacili. Panter je iz igre šutirao 3-14, Ledej 4-14, ako se tu doda takođe jedan od nosilaca igre  Avramović sa 8-21, ispostavlja se da su njih trojica „potrošili“ čak 49 lopti (svi ostali 34), što možda i ne bi bilo tako strašno da je bilo sa boljim procentom šuta.

Cela ekipa je za tri poena šutirala 30 odsto (11-36), što nije daleko od sezonskog proseka, ali za dva tek 46 odsto (23-50), što je bilo bitno, možda i ključno jer su tu uračunati i promašaji 10-ak zicera.

Obradović je u svom stilu meč odigrao sa praktično „osam i po igrača“, u ovo „i po“ ubrajamo pet minuta Vukčevića i sedam Zagorca, i to ne bi bilo posebno značajno da se pre svega mentalni zamor nije video u finišu baš kod igrača koji su najviše trošeni u jurenju rezultata. A eskalirao je u produžetku. Kako je posle meča rekao i Željko Obradović, „neverovatne stvari su se dogodile“.

A one u brojkama za one koji utakmicu nisu gledali, ali i za one koji jesu, izgledaju zaista neverovatno.

Na 01:46 do kraja Partizan je zakucavanjem Lesora poveo 79:74. Bitim promašuje za tri poena, nešto kasnije Avramović u velikoj želji pravi veliku grešku i umesto da položi loptu, „promašuje“ zakucavanje koje je verovatno bilo prva meč lopta (01:13) do kraja. Nidam pogađa tešku trojku za 79:77, Avramović tada polaže za 81:77, posle promašaja Holanda za tri, Avramović daje jedno od dva slobodna bacanja za 82:77, tačno 20 sekundi do kraja.

I tad počinje potpuni raspad sistema. Teoretski i praktično, ekipa koja gubi tu ima vremena za dva brza napada, i dva još brža faula, a ima samo jedan tajm-aut (po zvaničnom sajtu Evrokupa). Teoretski, treba im dva brza pogotka za tri poena, i da crno-beli posle dva faula ne daju više od jednog od četiri slobodna bacanja.

Crno-beli posle koša Avramovića valjda u glavama već slave, ne stižu u odbranu i Bursa sa tri brze razmene lopte iz kontre lagamo poentira (82:79, 14 sekundi do kraja). Samo vraćanje u odbranu tad bi značilo da protivnik izgubi više vremena i može se nazvati drugom propuštenom meč loptom.

Bursa, naravno, pravi faul nad Madarom u pasivnom vremenu, Izraelac pogađa oba slobodna bacanja (84:79, i dalje 14 sekundi do kraja). A onda potpuno ista slika. Svi valjda u dvorani slave, osim košarkaša Burse, sledi lagana kontra za četiri sekunde, Bitim za 84:81, 10 sekundi do kraja. Treća propuštena prilika za tačku.

Po Marfijevom nepisanom zakoniku, Madar pravi faul „u napadu“ boreći se za poziciju da prihvati loptu, na devet sekundi do kraja. Sledi tajm-aut gostiju, jasno je da će ići na šut za tri poena, i očekuje se faul igrača Partizana odmah po prijemu lopte. Holand uz samu aut liniju ipak stiže čak i da fintira šut i onda pogađa trojku (84:84, 7 sekundi do kraja). Neverovatno u svakom smislu.

I da trener Obradović u tajm-autu nije rekao igračima da se tu pravi faul „na zemlji“ bez razlike gde i na kome, to je stvar koja se uči u pionirskim selekcijama. Četvrta meč lopta otišla je u nepovrat. Posle tajm-auta Obradovića, crno-beli su odigrali i previše očekivanu izolaciju za Pantera, koji je bez potrebe uzeo izuzetno teški šut za tri poena i promašio. Iako bi pokušaj prodora i „ulaženje u meso“ verovatno doveo do faula protivnika i pete meč lopte sa penala.

Osećalo se u vazduhu da u produžetku nema leba za crno-bele, poveli su poenima Lesora 89:87 (3.18 do kraja), a onda je Bursa napravila seriju 10:0 za 89:97, i tu je evropskoj priči Partizana ove sezone bio kraj. Tužniji scenario po njih i njihove navijače teško da je mogao biti napravljen, a izlazak iz psihološke provalije u koju su upali biće veliki izazov i za takvog trenera kakav je Željko Obradović.

Arena za rekord sezone

Utakmicu osmine finala Evrokupa u Štark areni uživo je pratilo 19.224 gledalaca. Najposećenija utakmica u dosadašnjem toku Evrolige bila je ona od 22. marta kada je Efes Pilsen u Istanbulu savladao Real sa 93:90 pred 15.092 prisutna navijača. Na Partizanovom meču sa Bursom bilo je tačno 4.132 navijača više nego na najposećenijoj utakmici Evrolige, a u Evrokupu ove sezone ni na jednom meču nije bilo ni približno velike posete.

„Ne znam šta da kažem“

„Nemam komentar stvarno, još uvek pokušavam da shvatim šta se dogodilo. Iskreno ne znam šta da kažem. Kolaps, jednostavno… potpuni kolaps“, bilo je sve što je izjavio Kevin Panter.

„Ne znam šta da kažem… ostao sam bez reči. Na kraju su detalji odlučili i mi smo izgubili. Izgubljene lopte su bile ključne, nikada ovo nisam doživeo u karijeri. Najteži poraz u sezoni. Ništa nam ne preostaje da se skupimo kao grupa i pripremimo se za plej-of ABA lige“, rekao je posle meča Zek Ledej koji je u igri proveo 39 minuta.

„Potpuno nestvarno. Baš ne znam šta da kažem. Još procesiram sve što se dogodilo, previše grešaka, ne znam odakle da počnem. Mnogo glupih odluka smo doneli kada se meč lomio i to nas je na kraju koštalo“, bio je kratak Dalas Mur.