Kako je UEFA sejala, tako i žanje

Iako su tamošnji velikani Real i Juventus najuporniji u nameri da isteraju priču do kraja, a njihovi „komandanti“ Florentio Perez i Andrea Anjeli ubeđeni da je neformalnim dizanjem sidra većine superligaša samo odložen start takmičenja, čija sporna suština počiva na finansijskom interesu, bez tradicionalne podrazumevajuće korelacije sa rezultatima sa terena.

Na Apeninima, gde nema (toliko) krupnog kapitala sa Istoka u vlasničkoj strukturi domaćih klubova, vlada prilična polarizacija u stavovima, a poznati srpski novinar Željko Pantelić, dugo nastanjen u Italiji, za Danas objašnjava ko kakav ugao ima i čime su sve uslovljene različite percepcije ideje o pokretanju takmičenja kom ne bi imao pristup svaki prvak države, pa i onih najmanjih, kao što je to sto slučaj sa regularnom Ligom šampiona.

– Tviter konstantno pokušava da ukloni, poslednjih dana, u Španiji i Italiji najčešće korišćeni haštag „Čeferinout“, ali tviter zajednica ga i dalje masovno koristi kao poruku licemernoj UEFA i njenom predsedniku. Velika većina fudbalskih ljubitelja u Italiji, čak i oni koji su protiv Superlige su zgroženi nastupima Slovenca. Lavina protesta je krenula kada je objavljeno da je Čeferin sebi povećao primanja za 500.000 evra i sada prima platu od 2,2 miliona evra u godini kada je UEFA skresala uplate klubovima zbog pandemije i posledične krize. Istovremeno, njegov glavni savetnik i saveznik Zvonimir Boban se nije rastao u dobrim odnosima sa Milanom i u sudskom je sporu sa italijanskim klubom. U ovoj priči nema ni „v“ od vrednosti ni „m“ od meritokratije“, reč je o prostoj borbi za novac i moć. Veliki evropski klubovi su došli do podatka da je UEFA zadržala za sebe 800 miliona evra od zarade na organizaciji Lige šampiona, pri čemu gro tog novca donose veliki klubovi. Mečevi Crvene zvezde i Olimpijakosa, primera radi, nikoga ne interesuju osim publiku u Srbiji i Grčkoj. Na drugoj strani kada su na terenu Real, Juventus, Liverpul, Barselona…raste broj sponzora, interesovanje, gledanost i samim tim kolač od televizijskih prava postaje sve veći. Velika tri italijanska i španska kluba pokrivaju između 70 i 80 odsto svih navijača i pretplatnika u svojim zemljama i imaju blizu pola milijarde navijača u celom svetu. Zato je sasvim logično da traže veće prihode za sebe – kaže naš sagovornik, uz podsećanje da je svojevremeno UEFA bila i protiv pokretanja izvornog Kupa šampiona, preteče današnje LŠ, kada su na takvu ideju došli ljudi iz poznatog francuskog sportskog dnevnika L’Ekip, iritiranih tvrdnjama engleske konkurencije da imaju najbolji klub na svetu (Vulverhempton).

Odličan poznavalac prilika u sportu, ističe i zavisnički odnos između krovne i nacionalnih „kuća fudbala“.

– Problem je što UEFA ima monopol na organizaciju LŠ, Lige Evrope i Evropskih prvenstava. Zahvaljujući tom monopolu i televizijskim pravima ona kupuje saglasnost nacionalnih Saveza, jer bez njene finansijske pomoći velika većina ne bi mogla da preživi. Budžeti velikog broja nacionalnih fudbalskih saveza se pune do 70-80 odsto novcem koji stiže od UEFA. Zbog njenog monopolskog položaja UEFA ima povlašćen položaju u odnosima sa medijima posebno sa televizijama. Zato je većina stala na stranu UEFA, zaboravljajući skandale i korupcionaške afere u UEFA. Nisu Real i Juventus, nego UEFA, dozvolili upliv novca iz petromonarhija, Rusije, Kine i kontroverznih biznismena u evropske klubove. Real i Barselona ne mogu da traže još para od katarskog Investicionog fonda kao PSŽ ili od vladara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao Mančester siti, ili da čekaju da ruski oligarh Abramovič otvori neki od svojih brojnih sefova, i pomogne svom Čelsiju. Smešno je kada Gvardiola priča o meritokratiji. On sa godišnjom zaradom od 22 miliona evra i 200 miliona evra budžeta za pojačanja gotovo svake sezone. Nije se proslavio ni direktor Bajerna Rumenige braneći meritokratiju zaborovljajući da košarkaška sekcija istog Sportskog društva uveliko igra košarkašku Evroligu. Pri tom, SL nije zatvoreno takmičenje kao što se priča: bilo je predviđeno 15 sigurnih učesnika i pet koji bi se birali na osnovu postignutih rezultata. Velika prevara je bila i plasiranje ideje od strane engleskih tabloida da bi učesnici Superlige napustili nacionalna prvenstva. Veliki udeo u rušenju Superlige je imao Boris Džonson, ali motivi britanskog premijera nisu bili ni plemeniti ni sportski, već surovo politički: sa pričom o Superligi je skrenuo pažnju sa velikih problema, od Severne Irske do drugih negativnih posledica Bregzita. Da je Velika Britanija ostala deo EU Džonson ne bi mogao da preti leks specijalistima engleskim premijerligašima – kaže Pantelić, pa navodi primere sukoba interesa u Italiji.

– Gazeto delo sport i Korijere dela Sera koje vode kampanju protiv Superlige, nalaze se u vlasništvu Urbana Kaira, prvog čoveka Torina i velikog protivnika Superlige. Pritom, Gazeta, kao i Ekip u Francuskoj, organizuju dve najvažnije biciklističke trke zatvorenog tipa na koje se dolazi samo po pozivu. I kad smo kod meritokratije i vrednosti u petak su dve trećine naslovnice zauzele fotografija Ibrahimovića i Ronalda, a izveštaji o mečevima koji su odlučivali o plasmanu u Ligu šampiona Roma – Atalanta i Napoli – Lacio završili su u ćošku strane. Korijere delo Sport i Tutusport budući da imaju kapilarne institucionalne veze i zajedničke interese sa FS Italije, Italijanskim olimpijskim komitetom i UEFA, su umesto da informišu šta se događa vodili kampanju protiv Superlige. ………..

Priznati novinar Vladimir Stanković je proverena adresa kada su u pitanju zbivanja u Španiji, gde je proveo veći deo radnog veka, a njegova saznanja sa „izvora“, u ovom slučaju, kažu da javnost na Pirinejima prilično tiho prati konfrontaciju na relaciji UEFA – superligaši.

– Nema navijačkih protesta, a ni mediji nisu dizali veliku buku oko ove priče. Ni madridski, tradicionalno privrženi Realu, ni katalonski, običajno uz Barselonu. I jedni i drugi redovno notiraju novosti o sukobu UEFA i 12 klubova, ali to više rade na informativnom nivou. Bez pozicioniranja i zauzimanja stava. Čitaoci imaju na raspolaganju sve relevantne izjave i dostupne podatke, ne i uvid u to na čijoj su strani Marka, Mundo Deportivo…. Nema ni kritike ni hvalospeva, samo praćenje situacije. Sa Realovim predsednikom Perezom kao najčešćim sagovornikom, jer je viđen kao vođa projekta. Jedino je Atletiko napravio odstupnicu u odnosu na svoje početno gledište, tako što se javno izvinio svojim pristalicama, priznavši im da je nepromišljeno ušao u celu priču – kaže za Danas naš sagovornik, inače stručnjak za evropsku košarku, koja je ranije preživela formiranje zatvorenog društva zvanog Evroliga i još se bori sa posledicama tog udruživanja van redovnih institucija.

– Ne bih baš poredio Superligu i Evroligu, makar ne u kontekstu izvesnosti celog projekta i, naročito, ne u vezi jedinstva klubova. Fudbalska krovna organizacija je mnogo odlučnije i oštrije reagovala od FIBA, uspevši za kratko vreme da, miksom pritisaka, ucena i pretnji, spreči pokretenje takmičenja van svog dvorišta. Ili ga makar odloži na neodređeno vreme, videćemo. Igrajući, između ostalog, i na kartu nesloge u protivničkim redovima. U košarci se 90 odsto zainteresovanih klubova čvrsto držalo zajedničkog stava. U fudbalskom pandamu Evrolige mnogo toga je na dugačkom štapu, nepoznato i neizvesno. Jasno je samo da je dvanestorka htela značajno da popravi svoje finansije, a neki i da amortizuju ranije gubitke, dodatno uvećanim ekonomskim posledicama aktuelne pandemije. Samo nisu izabrali srećan trenutak za to, a ostaje pitanje i da li bi TV kuće digle ruke od Lige šampiona i baš pohrlile da ulože u prenose utakmica Superlige.