Kako je VAR promenio fudbal

Danas se malo ko seća gola nigerijskog reprezentativca Petera Odemvingija na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. godine. Utakmica između Nigerije i Bosne i Hercegovine će, pak, zauvek ostati u sećanju balkanske fudbalske javnosti.

Poništen je gol Edina Džeke sa te utakmice, a sudija O’Liri svirao je ofsajd.

Kasnije će se analizom snimaka utvrditi da ofsajda nije bilo, te da bi se reprezentacija BiH plasirala u drugi krug prvenstva da je Džekin pogodak priznat.

Nije bilo ofsajda, ali tada nije bilo ni VAR tehnologije koja bi to odmah pokazala, piše Al Jazeera Balkans.

Kamere umesto sudija

Svetsko prvenstvo u Brazilu bilo je i poslednje prvenstvo bez VAR-a.

Ovaj sistem je 2018. godine prvi put odigrao ključnu ulogu u utakmici između Francuske i Australije, na Svetskom prvenstvu u Rusiji.

Sudija Andres Kunja ostaće upamćen u istoriji fudbala kao prvi koji je posle konsultovanja VAR sistema promenio odluku i dosudio penal Francuskoj.

VAR je skraćenica od „Video Assistant Referee“ – video pomoćni sudija.

Iako se fudbalske utakmice snimaju, fotografišu i prenose u medijima još od pedesetih godina prošlog veka, VAR je prvi put omogućio da se činjenice na terenu utvrde nepobitno – ili je, bar u teoriji, trebalo da bude tako to.

Prvobitni koncept je naglašavao „minimalno smetnje tehnologije, uz maksimalnu pomoć sudijama“, a zvanično je uvršten u fudbalska pravila odlukom međunarodne organizacije IFAB u martu 2018. godine.

Sama ideja o stvaranju ovakvog sistema na stadionima rođena je krajem 90-ih godina prošlog veka.

Fudbal je sve više postajao komercijalni sport, a interesi oglašivača i sponzora velikih klubova bili su pre svega utakmice bez mnogo kontroverzi, nasilja i sukoba, da bi fudbal bio više porodični sport, što bi, naravno, povećalo potencijalnu publiku za reklame.

Time je povećan i broj direktnih prenosa utakmica, a prvi put su se pojavili kablovski kanali koji su u potpunosti bili posvećeni fudbalu i prenosima utakmica.

Već tada je postojala video tehnologija koja se zvala „super digitalna“ – velika sočiva na kamerama su lako mogla da snime događaje čak i na drugom kraju stadiona, ali ono što je nedostajalo je rezolucija slike i detalji samog meča.

Pošto je većina TV prijemnika u to vreme bila standardne rezolucije (SD 640), to nije bilo od presudnog značaja za prenos samih utakmica.

Na prelazu u 21. vek, tehnologija slike visoke definicije (HD, High Definition) brzo je ušla u domove, prvenstveno zahvaljujući računarima i uvek prisutnom DVD video formatu.

Gledaoci su tražili novi, veći kvalitet video snimaka i prenosa utakmica, a prvi test „1080p“ tehnologije visoke definicije bio je upravo na fudbalskim utakmicama, a nešto kasnije i na prenosima Olimpijskih igara u Solt Lejk Sitiju 2002. godine i Atina 2004.

Istovremeno, stručnjaci Fudbalskog saveza Holandije pokrenuli su projekat pod nazivom Referee 2.0 (Nova generacija sudija).

Cilj je bio da se istraži kako nove digitalne video i kompjuterske tehnologije mogu pomoći da se poveća kvalitet suđenja na fudbalskim utakmicama, a samim tim i podigne kvalitet fudbala kao sporta.

Prva testiranja počela su 2008. godine, a koncept je zaživeo 2010. godine.

U sezoni 2012/2013 Holandskog nacionalnog kupa (Eredivisie), sistem je prvi put testiran u zvaničnim utakmicama.

Sistem se pokazao izuzetno korisnim – u više od dve trećine mečeva sudije su konstatovale da im je novi video sistem ključna pomoć u donošenju odluka.

Međunarodna asocijacija fudbalskih asocijacija (IFAB), koja usvaja pravila u fudbalu od svog osnivanja 1886. godine, pokrenula je program širokog testiranja sistema „video sudija“ 2014. godine, nakon pozitivnih rezultata u Erediviziji.

Na Generalnoj skupštini IFAB-a 2016. doneta je odluka da se pristupi potpunom uvođenju novog standarda.

Lukas Brud, sekretar IFAB-a, rekao je tada: „Sa toliko tehnologije na našim stadionima – mobilnih telefona, kamera, Vi-Fi mreža, mi kao organizacija moramo da pomognemo sudijama da ne prave očigledne greške“.

Međutim, tadašnji predsednik FIFA Sep Blater bio je izričito protiv uvođenja novih pravila i tehnologije na stadione: „Ne želimo eksperimente na našim stadionima – fudbal se igra već jedan vek ovakav kakav jeste“.

Samo nedelju dana nakon ove izjave, Blater će biti smenjen sa funkcije zbog velikog korupcionaškog skandala.

Njegov naslednik, Đani Infantino, odmah je prihvatio uvođenje nove tehnologije kao pomoć u suđenju.

Prva zvanična utakmica koja će to iskoristiti bila je ona između Ajaksa i Vilema II u septembru 2016. godine.

Tehnologija se još nije zvala VAR, već „PM Assistant“ (Pitchside Monitor Assistant).

To je, u stvari, bio sistem za snimanje video zapisa visoke rezolucije koji se mogao premotati u delićima petine sekunde, ali u suštini nije se mnogo razlikovao od uobičajenih „repriza“.

Prijateljska utakmica između Francuske i Italije u oktobru iste godine bila je prva međunarodna utakmica sa novom tehnologijom.

Prva liga koja je zvanično uvela „video sudiju“, koja se sada zove VAR, bila je australijska „A liga“ u aprilu 2017. MLS liga (Major League Soccer) u Sjedinjenim Državama uvela je VAR sistem nekoliko meseci kasnije.

Prvi na evropskom tlu, VAR je zvanično uveden u Portugalu, a nakon toga u nemačkoj Bundesligi i italijanskoj ‘Seriji A’. Na prvom Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. VAR je korišćen čak 335 puta. Tada je sistem proglašen ‘velikim uspehom’, jer je u celom Kupu dodeljeno samo 15 crvenih kartona, što je najmanje od 1970-ih.

Savršena tehnologija i ljudski faktor

Međutim, tokom godina, VAR sistem je stalno bio na meti brojnih kritika. Najčešći je da čovek, sudija, ipak ima poslednju reč i da se može desiti (a u praksi i jeste) da sudija donese odluku suprotnu „odluci“ VAR-a.

Bivši sudija Premijer lige Dejvid Elirej, koji je takođe veliki zagovornik VAR sistema, navodi da je „nova tehnologija stalni podsetnik igračima da neće moći da sakriju svoje prekršaje na terenu”. U svakodnevnoj fudbalskoj praksi se, međutim, pokazalo da je VAR u suštini samo napredna verzija ‘repeat video’, a da, opet, sve zavisi od položaja kamera, softvera, kao i odgovornih ljudi. of VAR. Takođe se dešava da softver koji pokreće sam VAR pokvari, kao što se jednom dogodilo u finalu Kupa Australije između Njukasla i Melburna.

FIFA zvanično smatra VAR tačnim i uspešnim u 99,3 odsto slučajeva. Šta je sa 0,7 odsto? Smatraju se prihvatljivom greškom, u poređenju sa statistikom pre uvođenja VAR-a, koja je govorila da su sudije pogrešile u čak pet do osam odsto slučajeva.

Edin Džeko bi se sigurno složio sa takvom statistikom, a ostaje da se razmisli da li bi VAR pokazao da Džeko nije bio u ofsajdu na Mundijalu u Brazilu.

Izvor: Al Jazeera Balkans