Kako ministar finansija Siniša Mali zamišlja Nacionalni stadion

Svrha stadiona u beogradskom predgrađu na kome će reprezentacija Srbije igrati između četiri i šest mečeva godišnje takođe je diskutabilna, kao i njegov kapacitet od 60.000 mesta (Crvena zvezda ove sezone ni za Ligu šampiona nije uspela da proda 42.000 karata).

– Već smo u budžetu za 2020. opredelili 250 miliona evra za izgradnju Nacionalnog stadiona. Očekujem da narednih dana bude izabran projektant, pošto je tender pri kraju. Četiri ponude su pristigle. Projekat će da digne taj deo Beograda jer master plan pokriva 600 hektara. Tu će biti i stambeni, poslovni kvartovi, zabavni parkovi… Sport je odavno prestao da bude samo sport, to je i biznis. Gradi se devet novih stadiona u gradovima širom Srbije, od čega će u prvoj fazi biti izgrađeno njih šest – rekao je Siniša Mali u intervjuu za dnevni list Kurir.

Kako je Siniša Mali došao bez projekta do brojke od 250 miliona evra, da li su u to uračunate i pristupne saobraćajnice koje će biti povezane sa autoputem Beograd – Šid, pitanja su na koja još uvek čekamo odgovore od Ministarstva finansija i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prvi tender u vezi sa Nacionalnim stadionom raspisao je Urbanistički zavod Beograda u septembru, a on se odnosio na geodetske i geološke usluge za izgradnju stadiona. Ekonomista koji je stručnjak za investicije, Mahmut Bušatlija, u razgovoru Danas postavlja pitanje kako Urbanistički zavod Beograda naručuje geodetske i geološke radove za nešto što nije ni predviđeno Gradskim urbanističkim planom (GUP).

– Na osnovu čega su raspisali tender kada po GUP-u iz 2003. tu nema nikakvog stadiona. Tek kada se izmeni GUP mogao bi da se potom uradi projekat Detaljnog urbanističkog plana, pa Plan regulacije i tako dalje redom. Impozantno mi je na osnovu čega su odredili lokaciju, bez ikakve rasprave. Možda je javna rasprava to što su plan videli dva, tri tajkuna iz Surčina, ali meni to nije dovoljno. U poslednjih 20 godina nisam video da je urađen projekat onako kako treba da se uradi, tako da ne očekujem da će Nacionalni stadion biti izuzetak – priča Bušatlija.

Studija o ekonomskoj isplativosti stadiona na obodu glavnog grada još uvek nije urađena (ili barem nije objavljena), dok Bušatlija navodi da mu nije jasno ni kako se došlo do iznosa od 250 miliona evra.

– Moraćete da pitate Sinišu Malog po kojoj je metodologiji to izračunato. Na osnovu čega su bez projekta došli do sume od 250 miliona? Prvo su počeli sa pričom da će koštati 70, 80 miliona, pa 150, pa su sad stigli do 250, a ne sumnjam da će to na kraju biti 350 miliona. Ako nemate obrazovane ljude i jasno utvrđenu proceduru, onda dobijate to da neko paušalno odredi cifru od 250 miliona i očekuje da se projektant u nju uklopi. U stvarnosti to ne funkcioniše tako. Ne znam da li su u to uračunate i pristupne saobraćajnice. Ako uzmete da je 7,5 miliona evra koštao kilometar auto-puta od Novog Beograda do Obrenovca, onda sami dalje vidite koliko bi sve ovo moglo da košta. Na kraju, zašto se uopšte Siniša Mali bavi građevinom, zna se čiji je to posao. Od kada je to ministar finansija zadužen da priča o projektima izgradnje stadiona – dodaje Bušatlija.

Arhitekta Dragoljub Bakić naziva priču oko Nacionalnog stadiona „predizbornom igrarijom“ i veruje da će se za njega prodavati karte isto kao i za neizgrađeni metro.

– U poslednje vreme sam utihnuo s kritikovanjem loših stvari iz domena moje struke, jer ima toliko grđih i štetnijih stvari oko nas. Meni je ta halabuka oko Nacionalnog stadiona samo vrhunac, na žalost, maestralne mahinacije vlasti. Kao da nemaju preča posla… Ne grade novi most u Beogradu, nisu takli gradsku infrastrukturu koja se raspada, nema čak ni nagoveštaja da će se baviti ozbiljnim problemom kanalizacije… Nego bi, kao, da grade skup stadion pored dva velika koja uglavnom zvrje prazni! Meni sve to liči na predizborne igrarije. Tako su se ponašali i pred prošle izbore u prestonici, kada su prodavali karte za nepostojeći metro. Čak i da grešim, siguran sam da bi bila ponovljena razrađena praksa biranja najjeftinijih umesto najkvalitetnijih rešenja. Kao što je, na primer, bilo s Beogradom na vodi – tvrdi Bakić.

Najveći problem po rečima Bakića je to što se kriju svi detalji u vezi sa izgradnjom jednog tako skupog objekta.

– Mnogo je tu tajnovitosti i nejasnoća, jer se u ovom našem tamnom vilajetu od okupirane zemlje i, naročito, okupiranog Beograda sve radi naopačke. Recimo, zašto je raspisan tender, pa još za geološko-geodetske radove, a ne međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs, putem Udruženja arhitekata Srbije, kao što se obično radi u slučaju tako kapitalnih investicija?! Nije taj posao mačiji kašalj da bi se tajno vodio. Ni ja ne znam sve što me zanima o izgradnji Nacionalnog stadiona. Samo sam, još u vreme biranja arhitektonskih rešenja za Savski trg, načuo da su dvojica Španaca, naknadno zadužena za taj deo grada, navodno angažovana i za ovaj projekat. Čak i da je tako, to ne znači da će do kraja ostati deo pomenute priče, jer setimo se samo kako su dvojica domaćih autora projekta rekonstrukcije Trga republike, javnom nabavkom, istisnuta iz celog procesa. Jer su nakaradna zakonska rešenja omogućila da autori mogu, a ne moraju da budu pitani za bilo šta, pa ni za sve eventualne izmene njihovih dela. Sve je smišljeno tako da se izbegne odgovornost ako se nešto zabrlja – zaključuje Bakić.

Lako je trošiti tuđi novac

Mahmut Bušatlija navodi da je praksa nažalost pokazala da smo ideje Siniše Malog uvek skupo plaćali.

– Od čoveka koji je plagirao doktorat nažalost ništa dobro do sada nismo dobili. Šta god je uradio nastao je trošak, a javnost nije upoznata sa detaljima. Od Beograda na vodi do Er Srbije koja nas košta višestruko skuplje od JAT-a, pa do koncesije Aerodroma Nikola Tesla za koju ćemo sada dobijati po 4,5 miliona evra, a mogli smo da zarađujemo po 30 miliona godišnje. Međutim, nije ni on izuzetak. Lako mu je da raspolaže novcem koji nije zaradio. Tuđi novac se najlakše troši. Poslednjih 20 godina smo gledali i Dinkića i Đelića i mnoge druge koji su radili isključivo u ličnom ili partijskom interesu, a sada je samo još bahatije nastavljena stara praksa – napominje Bušatlija.