Kantona, Vidić, Valensija: Bruno Fernandes četvrti kapiten Mančester junajteda koji nije s Britanskih ostrva

Ako je izašao kao pobednik iz nadgornjavanja sa sujetom portugalske zvezde Kristijana Ronalda prošle sezone, onda sve drugo što mu padne na um biće mačji kašalj da sprovede u delo.

U susret predstojećoj sezoni, a neposredno uoči puta na pripremne utakmice u SAD, njegov bespogovorni autoritet je oduzeo kapitensku traku engleskom halfu Hariju Megvajeru (30) da bi je dodelio portugalskom poslovođi u igri Brunu Fernandesu (28), koga, sva je prilika, tako želi da uzdigne u svoju produženu ruku na terenu i da mu ulije samopouzdanje i odgovornost lidera, što i ide uz njegovu timsku ulogu.

Baš kada je nekadašnji igrač lisabonskog Sportinga stigao na Old Traford u zimskom prelaznom roku 2020, veteran Ešli Jang je prešao u Inter, a traka je stavljena na Megvajerovu mišicu. Tu je bila do juće.

Bruno Fernandes mu je bio zamenik. Budući da je Ten Hag u klubu tek godinu dana, uvideo je da stameni štoper, neretko sklon kobnim kiksevima, nije kapiten njegovog kova, a ni uzdanica za poslednji bedem pa mu je rola postala periferna.

Megvajer je, recimo, bio kapiten u susretu s Partizanom u Beogradu u Ligi Evrope 2019 (1:0 za Engleze), a na Ostrvu (3:0) traka se vratila na ruku Janga, koji nije igrao u Humskoj.

Megvajeru Ten Hagova odluka, koju mu je saopštio oči u oči s njim, nije pala lako. Oglasio se na tviteru.

„Predočio mi je svoje razloge. Iako sam veoma razočaran, nastaviću da dajem sve od sebe kad god dobijem priliku. Zahvaljujem se navijačima jer su me bezrezervno i briljantno podržavali  dok sam nosio traku“.

Da li će sad u Vest Hem?

Od kada je Megvajer bio kapiten, a Bruno Fernandes u klubu, „crveni đavoli“ su uzeli samo jedan trofej. U februaru ove godine na Vembliju su savladali Njukasl s 2:0 u finalu Kupa ligaša.

Portugalac je nosio kapitensku traku, a predao ju je Megvajeru čim je ovaj kročio na teren s klupe za rezerve u 89. minutu. Tako je i stekao pravo da podigne pehar, ali su dva saigrača tu počast podelili. Svako se uhvatio za „uvo“ sa svoje strane.

Bruno Fernandes je 47. kapiten od prapočetaka Junajteda, računajući i razdoblje kada se zvao Njuton (od 1878). Četvrti je s tom čašću koji nije s Britanskih ostrva – ni iz Ujedinjenog Kraljevstva ni iz Republike Irske.

Prvom je to klupsko znamenje pripalo francuskom asu Eriku Kantoni, koji je u Mančesteru igrao od 1992. do 1997, a kapiten je bio 1996-97. Na Nemanju Vidića (2006-14) red je došao 2010. Traku je nosio do odlaska u Inter 2014. Završila je i na ruci Ekvadorca Antonija Valensije (2009-19) pri kraju njegove dugovečnosti na Old Trafordu (2018-19).

Junajted je imao tri kapitena s ostrva koji nisu bili pod krunom. To su Irci Džoni Kari (1945-53), koji je podigao prvi posleratni trofej (engleski kup 1948), Noel Kantvel (1962-67) i Roj Kin (1997-2005).

Najduže je kapiten bio Brajan Robson (1982-1994). On, međutim, zbog suspenzije nije imao priliku da primi trofej kada je Junajted, kao osvajač Kupa pobednika kupova za 1991, savladao s 1:0 evropskog prvaka Crvenu zvezdu na svom stadionu u Superkupu UEFA. Učinio je to umesto njega Stiv Brus (Zvonko Milojević mu odbranio penal).

Rodžer Birn je kapiten koji je izgubio život u avionskoj tragediji u Minhenu 6, februara 1958. po povratku s revanša protiv Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa šampiona (3:3).