„Kao kad moćan auto stane pa mu se natoči gorivo“: Šta je defibrilator, spravica koja produžava fudbalski život?

Eno ga i dalje igra i postiže golove.

Na Mundijalu u Kataru prošle godine bio je u timu od prvog do poslednjeg minuta na sva tri meča. Kao jedna od najvećih uzdanica reprezentacije prošao je i kroz kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj 2024, a kad je odsustovao, odsustvovao je zbog klasične povrede zgloba.

Na stadionu u Kopenhagenu, na mestu gde mu je život visio o koncu, dao je devet meseci kasnije povratnički pogodak pred domaćom publikom. Lopta je završila iza leđa Predraga Rajkovića. Postavio je konačnih 3:0 u prijateljskoj utakmici sa Srbijom. Voljom žreba nadmetaće se s našim fudbalerima i na Bajernovom Alijancu dogodine.

U potresnoj sceni u duelu s Finskom, koja je zgranula i neposredne svedoke i milionski televizijski auditorijum, stalo mu je srce. Karijeru mu je posle višemesečnog oporavka oživela Implantabilna kardio spravica.

Šta je defibrilator, koji je u sportski rečnik ušao najpre s Eriksonovim jadima na velikoj sceni? Našao se taj pojam pred očima čitalaca i sa svežom vešću da je srpski fudbaler Dragiša Gudelj još jednom kolabirao na meču treće španske lige.

Elektrofiziologija za ritam srca

„Kako izgleda defibrilacija svako je video nebrojeno puta makar preko malih ekrana. To su spoljni elektošokovi na grudima ili direktno na srce preko dve papučice na bazi struje. Po istom principu, preko baterijice koja se ugrađuje u organizam, deluje i unutrašnji defibrilator. Njegova funkcija je da utavnoteži ritam srca prilikom napora kakve iziskuje sport. Da bi defibrilator bio efikasan, srce mora da bude neoštećeno u problemima koji su prethodili ugradnji. Slikovito rečeno, to je kao da moćan auto stane zbog nedostatka goriva, a onda mu se natoči gorivo da bi krenuo dalje“, objašnjava prof. dr Miljko Ristić, naš ugledni kardiohirurg, ranije predsednik Lekarske komisije Fudbalskog saveza Srbije.

Za krako vreme u Mačvi, prvoligašu iz Šapca, desila su se ove sezone dva primera s mladim afričkim igračima koji su zbog problema sa zdravljem preživeli Eriksonove trenutke. Jednom je preporučeno da se zbog srčanih smetnji više ne bavi fudbalom.

Prof. Ristić je siguran da taj igrač ne bi bio uvučen u vrtlog rizika po život na samoj utakmici da je prethodno obavljen detaljan medicinski pregled koji bi ukazao da je karijeri došao kraj.

„U našim klubovima taj posao je poveren lekarima sportske medicine. Negde je taj specijalista bespogovorni donosilac odluke, a negde zaključak formira tek posle savetovanja s kardiolozima, ortopedima, čak i s psiholozima. U vreme dok sam bio u Komisji FSS, obilazeći klubove naišao sam na moje zaprepašćenje na neverovatan slučaj da je igraču izdata zdravstvena potvrda na kojoj je bio udaren pečat veterinarske službe. Nečuveno. Kada je reč o pregledima srca, ni kardiolozi nisu više sasvim dovoljni da bi se podrobno i sa stoprocentnom sigurnošu utvrdilo stanje njegove vitalnosti. Za to je neophodno modernizovati klupske zdravstvene službe i u njih uvesti kardiologe elektrofiziologe kao užu kardiološku specijalizaciju“.