Filip Filipović: Da obnovimo „gradivo“ do Olimpijskih igara

Ali će zbog loše igre u napadu u tih 32 minuta bitke sa sjajnom Španijom, olimpijski prvak već u nedelju uveče natrag za Beograd.

Pre nego što Hrvatska i Crna Gora zaplivaju za bronzu, a posle njih „crvena furija“ i Mađarska za zlato. Pošto se prethodno „potuku“ sa aktuelnim svetskim vladarom za peto mesto.

– Kada igrate za reprezentaciju motiv ne sme da bude upitan, ali videćemo koliko će ga biti u odnosu na sutrašnju utakmicu. Znamo svi da mi sportisti nemamo isti dan na takmičenjima… Pružićemo svoj trenutni maksimum i videti da li će to biti dovoljno za peto ili šesto mesto – kaže kapiten Filip Filipović uoči duela sa „azurima“ (nedelja, 16.00).

Pobeda nad Grčkom podigla je malo borbeni moral ekipe nenaviknute na plasmane ispod prva tri mesta, mada iskusni reprezentativac tvrdi da ih bolno iskustvo od srede nije „patosiralo“, kako to izgleda sa strane.

– Nije ga ni podigla ni spustila. Kao što ni bolan poraz od Španije nije oborio naš borbeni duh. Imamo cilj i naš put, zato sve dok ne dođemo do njega i ne podvučemo crtu, nema potrebe da pričamo o tome šta smo uspeli ili nismo uspeli. Ovo je usputna stanica do Tokija, nadam se da ćemo tamo biti još spremniji za ono što nose ove utakmice koje nam se na neki način ponavljaju.

Za razliku od većine drugih pretendenata na titule, Srbija nema taj luksuz da svoje najbolje vaterpoliste gleda u jakoj nacionalnoj ligi, pa se već dugo okupljaju i rade kada im to dozvole obaveze u stranim klubovima.

– Hvala bogu, pa smo već otišli na Igre, pa ćemo zbog pauze u klupskim takmičenjima, u vreme kvalifikacionog turnira za Tokio, u martu, imati mesec dana za zajednički rad. Trudićemo se da tih mesec dana iskoristimo na najbolji način. Baš zbog toga što je Sava pominjao, a i svi mi. Probaćemo pre svega da sparingujemo sa nekim, a ono što je najbitnije da budemo zajedno, da neke stvar timski prođemo izanaliziramo, dosta toga da sumiramo i izvučemo neke pouke.

Svako iskustvo ima neku pouku, pa tako i ovo ispadanje u četvrtfinalu ima svoju dobri stranu i može biti okrenuto u korist „delfina“.

– Igrali smo dosta i polufinala i četvrtfinala i finala koja smo dobijali. Nekad usled tih pobeda i zlatnih medalja možda nismo na pravi način sagledali neke svoje trenutne nedostatke ili smo jednostavno bili previše emotivni, srećni zbog uspeha i nismo bili iskreni sami prema sebi što se tiče tih ostalih stvari, na kojima su ostale ekipe radile. U zaista dugom periodu smo bili neprikosnoveni, ali sigurno nismo igrali savršen vaterpolo. Ostale ekipe su počele da nas analiziraju i što je normalno u sportu, posle nekog vremena svi žele da nas pobede i u tome uspeju. Ova rana eliminacija nam daje neki dodatni materijal i gradivo koje moramo da obnovimo i pređemo kako bismo se vratili na onu našu prepoznatljivu igru. Pre svega mislim na napad, jer smo protiv Španije videli da odbrana nije zakazala i zbog toga mi je drago. Treba izvući što više pouka i analizirati ne samo protivnike koji pretenduju za osvajanje trona i one, možda manje bitne u ovom trenutku, da bismo stekli samopouzdanje za one odlučujuće utakmice i smatram da je to jako bitno u ovom trenutku.

On, saigrači i stručni štab stalno ponavljaju da nije smak sveta što su prvi put posle sedam godina i silnih titula ostali bez medalje na nekom takmičenju – ne računajući Svetsko prvenstvo iz prošle godine, kada je u Južnoj Koreji šansu planski dobio drastično podmlađen sastav.

– Sem vas medija i javnosti nema niko prava tako tragično da razmišlja. Niti selektor niti ljudi iz Vaterpolo saveza. Ono što je najbitnije je da niko od momaka nije na to pomislio. I dalje verujemo u svoj kvalitet i šta god bude bilo protiv Italijana sutra, mi imamo svoj put i cilj i dok ga ne budemo ispunili ne možemo da znamo da li smo uspeli u ovom olimpijskom ciklusu ili nismo.

Možda ovo i ovakvo EP pojačava pritisak na branioce olimpijske krune u Japanu, ovog leta.

– Ne, ja baš mislim suprotno zato što se znalo i pre četiri godine, kada smo osvojili Olimpijske igre i kad ste videli praktično skoro neizmenjen sastav za novi olimpijski ciklus, da se od reprezentacije Srbije očekuje neka medalja na OI 2020. Ovo rano ispadanje nam možda sklanja neki teret. Pre svega mislim na vaterpolo međunarodne organizacije, koje nas stalno gledaju na neki… ne mogu da kažem, ne bih se izrazio pogrdno… Poštuju nas izuzetno, ali naravno da nije logično da nijednog predstavnika u evropskoj federaciji nemamo, a da smo neprikosnoveni godinama i da stalno iznenađujemo i nas i njih. Možda ovo i nije loše. Treba se pogledati u ogledalu i nastaviti dalje. I dati apsolutno poverenje svim saigračima i stručnom štabu. Uradili smo veliki posao. Moglo je bolje i uvek može bolje i zaista smo tu na svakom takmičenju gde se pojavimo, idemo da ga osvojimo.

Jedan od najboljih vaterpolista današnjice nije hteo da priča o stanju u našem klupskom vaterpolu, a za razliku od kolege Andrije Prlainovića ne plaši se od skorije, velike smene generacija.

– Pitanje o klupskom vaterpolu nije za mene, a to što dolazi do smene generacije ne znači da dolazi do nekog straha da neće biti uspeha, tako da, ako ne želite nešto da insinuirate ne vidim zašto bismo o tome sada pričali. Možete mladim igračima da date i podršku, ali i da im ovakvim pitanjima stavite još veći teret nego što ga već imaju. Mislim da je njima dovoljno, da već osećaju dovoljno veliku odgovornost za ono što im sledi i ono što ih čeka, ali im ovakvim pitanjima ne pomažete, štaviše, mislim da im na svaki mogući način odmažete. Molio bih vas da imate više poverenja u naše mlade igrače koji dolaze jer smatram da su podjednako vredni kao i mi. Kao i 2009. godine kada vas je bilo troje, tri predstavnika javnosti, medija koji su nas ispratili u Rim. Niko od nas nije očekivao ništa, pričali smo o smeni generacija, a onda smo se vratili sa zlatnom medaljom i tu vas je na dočeku onda odjednom bilo 60. Malo strpljenja i više vere u srpski vaterpolo jer mislim da to zaslužujemo. Pre svega mladi momci – sumira Fulipović, bez želje da (još) priča o svom verovatnom kraju duge karijere u reprezentaviji za nekoliko meseci.