Karakter jači od nepravde

Popularni Šegi uživaće na lovorikama najkraće do subote i trećeg susreta sa Budućnosti, koji bi lako mogao da bude i poslednja epizoda finalnog serijala ABA lige.

Rođeni Kninjanin apsolutni je junak obeju Zvezdinih pobeda u hali „Aleksandar Nikolić“ i neko ko će, sasvim sigurno, ostaviti svojevrsni potpis na pehar, ukoliko crveno-beli na 2-0 u trijumfima, iskoriste samo jednu od maksimalno tri prilike.

Pred samo finale, Ognjen Dobrić možda nije bio ni planiran među nosiocima „štefete“ a kamoli posmatran kroz prizmu potencijalnog lidera ekipe.

Već naviknut na nepravdu i olako shvatanje njegovih košarkaških i ljudskih kvaliteta, pre svega, bio je svestan da će na „podijumu za igru“ u gro planu biti Lojd, Nnoko, Davidovac, Hol… i da će, kao i bezbroj puta do tada, morati da od epizodiste napravi rolu vrednu Oskara.

Kasnije utvrđena činjenica da Kori Volden sigurno neće igrati u prve dve utakmice protiv Budućnosti, Šegija je, potpuno logično, primakla pozornici, ali ne i startnoj postavi.

Znali su u stručnom štabu Zvezde da će način na koji Budućnost igra u odbrani, pre svega u piku, prijati igračkim kvalitetima Dobrića, ali apsolutno niko nije mogao ni da pretpostavi da će se tako otresito i samouvereno izboriti za glavnu ulogu i jednog Džordana Lojda poslati u „kutak za sporni trenutak“.

Na postignuta 23 poena za samo 24 minuta uvodnog susreta, Šegi je u drugom, potencijalno presudnom meču, „nazidao“ impresivnih 27 za 31 minut na parketu.

U duelu sa tako malim brojem ubačenih trojki domaćina (svega četiri iz 22 pokušaja) a koje Dobrić ove sezone šutira impresivnih 45,1 odsto, uz zagarantovane 2,1 po utakmici, još čarobnije deluje učinak koji je Zvezdin bek ostvario u oba duela, a posebno drugom.

Ima i do toga, sasvim sigurno, da ga je trener Milojević potcenio u nekim aspektima igre, prevashodno u šutu sa distance i načinima otvaranja iz blokada, ne očekujući da će iz takozvanih floutera (lob šut iz prodora) biti gotovo perfektan.

Prostor između protivničkog beka i centra, po otvaranju iz blokade, bio je toliki da je Dobriću omogućavao da prečesto na prodor kreće u svoju daleko jaču, levu stranu, i da iz zaleta maksimalno materijalizuje svoj izvanredan vertikalni odraz i dohvat koji je preko 320 centimetara.

Činjenica da u crveno-belom dresu gricka svoju petu sezonu i da je Zvezdino dete, sigurno je uticala na to da naročito u drugom meču bude taj koji je u presudnim trenucima pogađao i to iz pozicija iz kojih je gotovo nepogrešiv.

I u tom segmentu potcenio ga je trener Milojević; opredelio se da ga brani ispod bloka i tako mu omogući da na 78:79 na 1:05 do kraja utakmice, napravi školski dribling u stranu, lepo postavi noge za šut i manirski „sprži mrežicu“ za, ispostaviće se, kapitalnih 81:79.

Čak i ove sezone, počevši praktično od 2016. kada je iz FMP prešao u prvi tim Zvezde, Ognjen Dobrić gotovo svaku takmičarsku godinu počinjao je bez zrna stečenog kredita i to kod svakog od trenera koji su se duže zadržavali na Malom Kalemegdanu.

Percepcija njegovih dometa bila je vrlo slična kod Radonjića, Alimpijevića, Tomića…

Dešavalo se čak i da ispadne iz rotacije; da svi stranci, bez obzira na kvalitet, uloženi trud i rad, automatski dobijaju prednost i da njegova igra bude okarakterisana kao limitirajuća sa aspekata: šut iz driblinga i kreacija u piku.

Ne samo on, među domaćim igračima, u kratkom mandatu Saše Obradovića na klupi Zvezde, etiketirani su kao „drugopozivci“ bez neke preterane sposobnosti da budu bilo šta osim „vodonoša“ brojnim strancima. Iako u 27. godioni života i sa petogodišnjim stažom u prvom timu, ni takva pozicija nije destabilizovala Dobrića.

U klubu za njega tvrde da je jedan od najboljih ljudi, nesalomivog karaktera i da je apsolutno fokusiran na red, rad i disciplinu.

Način ishrane prilagođen mu je profesionalnim zahtevima i mada mu je masnoća u krvi takva da bi ponekad mogao da se počasti burekom, pljeskavicom… takva hrana jednostavno nije na njegovom meniju.

Svaki put kada bi doživljavao nepravdu, motivaciju bi pronalazio i u poziciji u kojoj je bio njegov prijatelj Marko Gudurić kada je svoju prvu, od jedine dve provedene u prvom timu Zvezde, daleke 2015. počeo kao 14. igrač u rotaciji.

Da tada nije bilo predsednika Nebojše Čovića i da se inostrana pojačanja nisu ispostavila prosecima, možda bi Gudurić tada, a danas Dobrić odavno bili proglašeni nedovoljno talentovanima sa kojima je raditi samo gubljenje vremena.

Mir i spokoj uz devojku i dobru knjigu

Rođen u Kninu 1994. usred ratnih dešavanja na prostoru nekadašnje SFRJ, Ognjen Dobrić je praktično sa nekih godinu dana porodično morao da napusti rodni kraj, svoj Benkovac, odnosno obližnje selo Dobropoljci, odakle su svi krajiški Dobrići. Popularni Šegi važi za vrlo mirnog i povučenog momka, bez naglašenih hedonističkih potreba. Retko kada ćete ga naći na beogradskim splavovima; daleko je veća verovatnoća da ga sretnete u nekoj knjižari ili biblioteci kako traži izdanja svojih omiljenih autora: Dena Brauna ili Donata Karizija. Pozitivnog duha i razmišljanja, omiljeni je saigrač i neko ko u kapitenu Branku Laziću vidi apsolutni autoritet. Marko Gudurić mu je jedan od najboljih prijatelja, sa kojim je stasavao kroz mlađe kategorije Zvezde i neretko odlazio na utakmice seniora. Porodičan je tip i neko ko uživa u stabilnoj i dugoj emotivnoj vezi.

Duplo bolje u Podgorici

– Imam samopouzdanja, ali se trudim i želim da pomognem timu zaista na bilo koji način. Mi smo tim i to je to. Trener Dejan Radonjić mi je mnogo pomogao, igram sa ogromnom željom da doprinesem pobedama Crvene zvezde. U nastavku serije, moraćemo da odigramo duplo bolje nego u Beogradu. Ove dve pobede jesu vrlo važne zato što imamo i dalje tu prednost domaćeg terena, ali novi izazovi slede – jasan je Dobrić.

Rezultati i raspored

Crvena zvezda – Budućnost         82:78

Crvena zvezda – Budućnost         85:79

22. maj Budućnost – Crvena zvezda 20.30

* potencijalne četvrta i peta utakmica zakazane su za 24. i 28. maj